Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Category: Novinari (page 1 of 2)

Onlajn novinarstvo po Ričardu Krejgu ili glupa pitanja ipak postoje !

Share

Ako nameravate da se bavite onlajn novinarstvom, ili to već činite, ova knjiga vam svakako neće biti višak u ličnoj biblioteci

Mislio sam da će knjiga Ričarda Krejga (Richard Craig) „Onlajn novinarstvo“ biti još jedan polupročitan udžbenik u kućnoj biblioteci. Sin je stavio pred mene uz poluizvinjavajući smešak:

– Ja malo šetkao, pa naišao na nekoliko dobrih knjiga.

Ispostavilo se da je doneo tri, sve za novinarske početnike ili one malo ili više iskusne u tom zanatu. I sve iz izdavačke kuće „Clio“.

Ponekad sam džangrizavo praktičan pa nisam odoleo da ne saberem koliko je ovo „novinarsko trojstvo“ koštalo. Vau, više od 5.000 dinara!

  • Hm, nadam se da je ovo opravdana investicija? – nisam odoleo a da ne pokušam da zapodenem nešto malo verbalnog rata.
  • – Ih, zar sumnjaš – rekao je i izašao iz dnevne sobe dovoljno brzo da izgubim drugu stranu za borbu.

Continue reading

Jutro u redakciji

Share

Neobjavljeni urednički uvodnik

Izjutra, oko devet, redakcijske prostorije još mirišu na jučerašnje čišćenje. Mislim na onu hemiju koja puni bar petinu budžeta medija.

Ima tu još malo reda po stolovima, ali više onako, u tragovima.

Redakcija nije ambulanta i neprirodno je ako su, recimo, svi kablovi hardvera savršeno beli kao čaršavi po televizijskim reklamama. Mada, priznajem nevoljno, operacije koje se tu ponekad izvode nisu ništa manje suptilne od složenih medicinskih zahvata.

Izjutra volim da pijem svoj omiljeni izum: pola čaše mineralne vode, pola soka od jabuke, a ono iznad toga celog presečeno sa pola prsta „Guarane.“. Dobro je u zdrave stvari dodati nešto života…

Continue reading

Šipka za Teofila, šamar za novinarstvo

Share

Nije Srbiji odavno potrebna novinarska misao, stav, angažman – dovoljna su novinarska leđa, po mogućstvu široka i pogodna za batinanje kao u ovom novom crnom danu naše realnosti

Kazati ono što misliš, a još više napraviti od svojih stavova pismen i smislen tekst koji će se čitati u „javnom glasilu“, dobar je način da čovek neuvijeno saopšti svetu kako vidi i razume nekakav događaj iliti „pojavu“. Ako je autor, pritom, još i novinar, od njega se tako  nešto i očekuje. Da li se većina ili manjina čitalaca slaže sa tim, sasvim je drugo pitanje.

Na nesreću, još efektniji i jasniji način komunikacije jeste prenos poruke pomoću dva junaka i  metalne šipke. Udarati po leđima kolumniste u osvetljenom noćnom autobusu, u subotu uoči blagdana koji je primetime za plasiranje željene vesti, marketinški je vrhunac drevne veštine slanja svilenog gajtana. S obzirom da sam provincijski skrajnut od beogradskih žurnalističkih abrova, ostavljam mesta i za kakva drugačija tumačenja.

Teofil Pančić piše već dugo kolumnu u „Vremenu“, a to je, po definiciji, najbolji način da navučete sebi na vrat neku nevolju – otmicu, bombu na koji metar od kreveta ili dve šipke po leđima. Ovo poslednje, čitamo, primenjeno je na Pančiću kojeg  je težih posledica verovatno spasila samo gorostasna fizička građa koja će, ovde uopšte nisam lažno duhovit, možda postati uskoro bitan pasus u CV-ju svakog ko pretenduje da se bavi političkim novinarstvom.

Continue reading

Poslednje slovo u vestima

Share

Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija

stampa“U Srbiji se dobro razume da su mediji jako važni i onda se oni, iz različitih razloga, izlažu pritisku, a lokalni mediji su u posebno osetljivoj situaciji. Ima političkih pritisaka i pritisaka koji dolaze iz sfere biznisa i nekih drugih interesnih grupa, pa tako nema potpune slobode medija”, kaže Đorđe Vlajić, predsednik NUNS-a u izjavi za B92. Povod za razgovor je 3. maj, Svetski dan slobode medija, a to je razlog zbog kojeg nastaje i ovaj tekst.

UNS je izdao saopštenje povodom ovog datuma u kojem”dodaje se da je u godini za nama gotovo 2.000 novinara i medijskih radnika ostalo bez posla a sve više ih, posebno u lokalnim medijima, skromne plate prima sa višemesečnim kašnjenjem.

Zato UNS i SNS i ove godine pozivaju novinare na međusobnu profesionalnu i sindikalnu solidarnost, uz puno poštovanje prava na različitost.

Continue reading

Hoćete li u novinare?

Share

Novinarstvo u Srbiji nekad i sad

Prostorije-Informativnog-centra-Kovin-2Stajao sam u podužem redu pred kioskom sa burekom i pecivom čekajući da kupim doručak za ogladnelu zajedničku redakciju radija i novina u kojoj sam radio. Radio! Ah, kako to, iz ove perspektive, zvuči dobro – ma prava oda radosti.

Još nisam napunio 18 godina, nosio sam leviske i vijatnamku kupljene pre nekoliko dana u Trstu (Trst je tih godina bio nešto kao prodavnica odeće u komšiluku – odlazak u tamošnje robne kuće niko nije računao u “put u inostranstvo”), predamnom je bilo najduže opušteno leto u životu, ono koje dolazi posle mature, a pre prvih fakultetskih predavanja i…već mesecima sam dobijao više nego pristojan honorar u informativnoj kući u kojoj sam jednom nedeljno pravio emisiju za decu. A između toga odrađivao sve ono što mlad čovek – novinar – radi u redakciji.

Continue reading

Novinarski početnik u kandžama Fredija Krugera

Share

Ili saveti čije nepoštovanje može uništiti vaše novinarske ambicije
novinarkaRame uz rame sa Godzilom, Alienom, Tiranosaurus Rexom, Fredijem Krugerom i Džekom Trbosekom na simpatičnoj crti humanoidnih horor primeraka nalazi se, i to ne kao poslednji, njegovo visočanstvo – urednik. U užasnijoj varijanti (skupljoj produkciji, rekli bi u Holivudu) taj primerak je i glavni i odgovorni urednik, jedna od najtemeljitije izvajanih civilizacijskih tvorevina stvorenih u mračnim noćima dok duva oluja, škripe vrata, a paučina leti po vašoj glavi prekrivajući vam oči. Ako naiđe neko iz inkvizicije, to smatrajte pauzom za reklame.

A vi, ko ste u ovoj priči vi? Ona/on, mlado zaplašeno biće koje bi želelo da svoj kreativni potencijal i umeće pisanja, vođenja radijskih ili televizijskih programa. punjenja sajtova “sadržinom” etc. najzad negde i pokaže, a ako je moguće i unovči. Na putu ka tom svetom cilju talentovanog mladog čoveka stoji upravo biće s početka teksta u ma kojoj varijanti, odnosno skinu. Urednik je isti, isti je to engine, a tema koju vidite naizgled je dobrodušna kao Crvenkapa pre nego što je rasporila vuka.

Continue reading

Kad televizor nema retrovizor

Share

retrovizorMaločas uđoh u stan, sav oznojen, zadihan, uplašen i tako dalje, a sve u smislu teškog poremećaja celokupnog neurovegetativnog sistema. Sunašce mu mračno, za malo da budem uzrok teškog saobraćajnog kolapsa, jer – ostao sam bez retrovizora.

Naime, retrovizori se, izgleda, ukidaju. Čitao sam negde da je prvi koji je imao peh da bude iščupan iz ležišta pripadao Ljubomiru Živkovu, novinaru. U nastavku sledi prikaz celokupne situacije na terenu.

Novinari i inače, po definiciji, uvek prvi treba da osete posledice sveopštog prosperiteta, tako da ta čast koja je pripala LJ.Ž. nikako ne treba da čudi.

Pošto je u visinama zemljoupravljenija ustanovljeno da svako vozile (marka nebitna) može da se kreće i bez tog skupog, arhaičnog, a često i nazadnog parčeta ogledala, neko je odlučio da retrovizor valja izbaciti iz saobraćajne šeme. To mi je, u prolazu, objasnio prijatelj, želeći da me oslobodi griže savesti koja me je držala prethodnih pola časa, a možda i sata, od kad sam otkrio da mi je taj retrovizor em trebao, em da je otkinut i, zakonskom terminologijom rečeno, maznut.

Laknulo mi je kad sam shvatio da u zemlji Srbiji retrovizor kao predmet nečije pažnje i pažljivog osmatranja, više neće biti u upotrebi uopšte. Znači, bez retrovizora nije ostao samo Ljubomir Živkov i moj pokradeni auto, već stanovništvo cele nam zemlje – šta će im?

Glasine kažu da će bez retrovizora ostati i tv/radio/website/ „bem ti devedeset dva retrovizora“, jer ista korporacija ima finansijskih poteškoća. Sad kad je ukinut retrovizor, opet će biti novca za sve potrebe koje takoreći do juče nisu mogle da budu zadovoljene zbog ogromnih svota para koje su odlazile na retrovizor.

A novinar LJ.Ž. od ranije poznat organima bezbednosti, ionako je, i to sam čuo iz poverljivih izvora bliskih bliskima, pokazao otvorene znake nepoštovanja gramatike, pravopisa i Pikasovih autoportreta, što je i rezultiralo retrovizorskim posledicama koje su ga snašle. On bi svakako ostao bez retrovizora, jer su to nalagali viši ciljevi.

Elem, kriza je rešena, slobodno možemo da upadnemo u sledeću.

Older posts

© 2017 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: