Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Category: Život (page 1 of 3)

Seks skandali ili rađanje i odbrana prava na privatnost

Share

Tehnologija  ogoljavanja naših mana ili ma čega drugog odavno je izglancana. Iako branjena ustavom i zakonom, privatnost je na velikom iskušenju najviše  zbog razvoja tehnologije koja je, da apsurd bude veći, i bila preduslov njenog nastanka i jačanja.

Ali, na početku i na kraju, mi smo ti koji će odlučiti gde je granica. Ili je bar prijatno verovati u to.

privatnostZa mnoga ljudska prava koja danas smatramo normalnim svet se borio žestoko, dugo i krvavo. Deca su do juče radila u rudnicima, dok zakonodavci nisu smogli petlju da gazdama propišu zabranu tog mučenje. A i to ne još uvek svuda: čuli ste za stare optužbe protiv “Najki” kompanije?

Robovi su odvoženi i umirali u potpalubljima, kmetovi bili spahijska svojina, građevinski radnici podizali njujorške nebodere i nestajali sa visina nesvesni da pojam “zaštite na radu” uopšte postoji…

Pitate se kakve to veze ima sa privatnošću? Presudne. Jer za pravo na život bez tuđih pogleda i načuljenih ušiju, bez otvaranja poštanskih koverata, prisluškivanja i ostalih manguparija,  svet se izborio naizgled nekako uzgred, mlateći se sa silom vlasti po protestnim marševima zarad ovih socijalnih nepravdi.

Pravo na privatnost je, gle čuda, zapravo “kolateralna korist” borbe za neke druge, apsolutno osnovne ljudske vrednosti.

I ne samo da je dospeo u zakone, a ponegde i ustav, nekako najlakše, mada se najlakše i kršio, sam pojam privatnosti uopšte nije koliko pre samo dva veka čak ni postojao.  Bar ne tako jasno definisan kao danas kad, o tempore, “pred našim očima nestaje i topi se.”

A koliko juče privatnost je bila nebitna

Videli ste scene iz “Montevidea” u kojima se, na sred Čubure, dakle u 20. veku, jede, pije, očijuka NAPOLJU. Na ulici.

Profesor Kosta Vujić ruča, otmeno, za kafanskim stolom postavljenim na trotoaru i ležerno posmatra okolni svet baš kao što taj svet sa uvažavanjem pozdravlja njega. Privatnost? To nikom nije bilo potrebno, ni u Beogradu ni u Beču ni u Parizu…

Zamislite srpsko selo u Miloševo doba ili još starije. Da li je moglo išta važno u životu da se odigra bez uvida “seoske javnosti” u to? Je l’ su svi znali da Milojko naskače na Milanku? Jakako. Da li je zaljubljeni mladi par mogao da sakrije i bezazleno ukrštanje pogleda, a kamoli nešto drugo? Činiš ‘voliko, naravno da nije. Ako se krišom i “prepoznavao” u vajatu, to samo znači da je neko stariji i viši u porodičnoj hijerarhiji to znao i odobrio.

Ista priča važi i za selo kraj Londona ili i sam taj London do pre dva veka ili tek nešto duže.

Privatnost je, dakle, istorijski ekces, slučaj, neplanirano besplatno letovanje, težnja koja je nova, oduvek teška za “praktikovanje” i, konačno i najvažnije, toliko “sklona padu” da svako zalaganje za njene ekstremne “ostavite me na miru” oblike predstavlja đavolski težak i verovatno nemoguć posao. Ali vi ste spremni na to, rođaci? 🙂

pogledNedavno nam je jedan od “gospodara samoće”, Ajra Hant iz CIA lepo rekao: znate da znamo gde ste! Uvek i svuda.

Da sad tu ne dodajem mobilne telefone i ostale čitače naše svakodnevice. Ma ne možeš više ni “nepoznatu dragu” da kresneš u pauzi za život, kao onaj zlosrećni crnogorski zvaničnik, a da to neka zamlata ne okači na “Yao Tugo dot com!”

E, sad je svi traže, al’ je teško nalaze

OK, na kraju smo. Nema (dovoljno) privatnosti ako hoćete da živite u ovoj civilizaciji, a ako pride nameravate da obavljate ma koji iole javni posao, zaboravite je sasvim.

Ili je odbranite spremnošću da vam ceo život bude stanje neprekidnog “kriznog PR-a” ili menjajte radno mesto.

Manje će da boli kad đavo dođe po svoje.

Da se razumemo, ne branim masovno potiranje prava na privatnost, daleko od toga i upravo suprotno,  jer bi to, na dugi rok, samo značilo da se “ionako sve sazna” što je alibi za pasivnost i odsustvo svake građanske “škakljive” akcije.

Pravo na privatnost je nenadoknadivo važna alatka ličnog sazrevanja i svih ljudskih akcija preduzetih ne bi li svet postao sunčanije mesto za život. Ili kontaminiranije, zavisi već ko je akter promena.

Tehnologija vašeg ogoljavanja već je uveliko izglancana. Iako branjena ustavom i zakonom, privatnost je na velikom iskušenju upravo zbog razvoja tehnologije koja je, da apsurd bude veći, i bila preduslov njenog nastanka i jačanja.

Ali, na početku i na kraju, mi smo ti koji će odlučiti gde je granica. Ili je bar prijatno verovati u to.

 

Ak

Sav taj roštilj grada Čikaga

Share

O Prvom maju (malo) nekad  i (užasno malo) sad

prvomajski-uranak-pocetkom-Počinjalo je najkasnije dan uoči 1. maja. Dovučeš iz prodavnice piće (mnogo), iz kasapnice meso (mnogo), snabdeš se boksovima cigareta, te uz alkohol poslednje legalne opojne supstance (koja stvara zavisnost od hedonizma.)

Dogovor o “destinaciji” je još ranije  pao, prevozno sredstvo (ćaletov izmoljeni ofucani “stojadin” ili ganc novi “fića”, eventualno sad zaboravljeni “fiat 850”.) obezbeđeno i napojeno kvalitetnim benzinom. Onim što stvara danas zabranjene “izduvne gasove”.

Izjutra počinje avantura. Roštilj, šapurine i briketi ćumura  ubacuju se u gepek, ženski deo ekipe pokušava da iskombinuje sportski look i nešto malo veštački poduprte ženstvenosti u vidu blagog namaza šminke (ko zna, priroda je to, trava…)…Drug pojedinac zadužen za šoferiranje nervozno gleda na sat, kobajagi, i traži da se već jednom krene. A gore nebo promenljivo oblačno i kišica koja ako ne pada, a ono već miriše šireći blagi ozon. Za Prvi maj obavezno pada kiša, bar u ovim krajevima. Da li je to pisalo u nekom zastarelom i odavno zgužvanom Ustavu, ne znam, ali je iz nepoznatih razloga ovo pravilo bilo čvrsto kao stena.

Continue reading

“Digitalni Arsen Lupen” i dobitnički SMS?

Share

Slučaj Bećirić: (ne)dozvoljena “igra na sigurno” ili samo igra

Ma kako se pravno završila senzacionalna triler priča o jurnjavi za dobicima na SMS licitacijama Državne lutrije, Predrag Bećirić, četrdesetogodišnjak iz Beograda, ostaće svakako dugo makar povremena tema priča i (suprotstavljenih) mišljenja srpske javnosti.

punto grande

Da li je čovek, koji je uz pomoć svog softverskog programa, 20 umreženih kompjutera, 200 mobilnih telefona i grupe od 14 pomagača genije koji je “nadmudrio sistem”, jednostavno nadigrao softver Državne lutrije, a takođe i sprečio druge da nameštaju ove popularne igre ili je, pak tek lucidni softverski i organizacioni majstor koji je svoje sposobnosti upotrebio da nedozvoljenim sredstvima dođe do 120 “punta” i sedam stanova, prevashodno je u ovom času priča za pravosuđe. Što zbog stotina hiljada igrača koji su igrali unapred izgubljenu igru, što zbog samog Bećirića koji će imati priliku da sam objasni sve kockice ovog dosad neviđenog mozaika, što zbog javnosti koju ovakve priče uvek privlače.

Continue reading

Da li će se poslodavac odlučiti baš za vas?

Share

U prijatnoj sali za sastanke jedne domaće kompanije desetak mladih ljudi popunjava upitnik koji će nekome od njih doneti posao. Među njima ste i vi. Da li ćete uspeti?

radnik-na-gradjeviniKad sednete za sto i uhvatite olovku, privučete sebi papir sa pitanjima i zadacima (i skrivenim zamkama), zauzećete pozu koja će pažljivom oku već u tom, prvom času, reći mnogo o vama.
Prekrstićete noge ili nećete? Ako to učinite, da li će vam kolena biti okrenuta prema prednjem ili bočnom delu sale?
Continue reading

Momčilo Popadić, sinovljev oproštaj i duga tviteraška noć

Share

Šta mi, očevi i sinovi, znamo jedni o drugima ovako čudno isti, a opet drugačiji?
Momo s cigaretonZa tviteraškim “stolom”, u trećoj smeni, kad se najopušteniji razgovori vode (noć je suština, a dan banalnost, kako je to neko mudro rekao), započeli smo pre nekoliko nedelja priču o Momčilu Popadiću, novinaru, pesniku i putniku, kako piše Jakša Fiamengo. Dalmatinska legenda, saznao sam, preminio je rano, sad već davne 1990, poživevši tek 43 godine.

Jedan drugi velikan, Duško Radović, za valjane ljude koji u trenu prožive svoje zemaljske dane, imao je lepu rečenicu: “Neki ljudi nemaju strpljenja da dugo žive: zalete se još od malena, istutnje, izviču i – odu.”

Pop je, mislim, svoju “viku” pretvarao u poeziju, a poeziju u reči mnogih pesama koje smo, u društvu, pred mamurnu zoru, pevušili u godinama kada je i red da se pevuši. Mada, radije mislim da su sve godine stvorene za dobru pesmu i poneko treperavo prozirno jutro.
Za virtuelnim stolom razgovarali smo, te noći, čuvajući Twitter od noćnih ala što ponekad, u snovima, znaju da pokvare sitne sate, @ivospigel, @ivanleko, @sampjer i još po neko iz govorljive ekipe. Može se i u 140 karaktera ponešto vredno pamćenja da ostavi, pa ću vam, eto, reći, kako smo i mi, reč po reč, stigli do priče o korčulanskom pesniku i onoj legendarnoj pesmi “Oprosti mi, pape”, što je pre više od četvrt veka na Splitskom festivalu otpevao Oliver, dok je sve živo na Rivi drhtalo od emocija.

Continue reading

Strast gospođe Robinson i (ne)očekivane posledice

Share

Politika, ljubav, novac i strast

Miss RobinsonVrelina strasti gospođe Ajris Robinson zamrzla je njenog oficijelnog supruga, premijera Severne Irske, Pitera Robinsona. Potonji je, naime, objavio da na 60 dana svoje mesto na čelu vlade stavlja na led.

Razlog je već dobrano rastegljen po stranicama tabloida, ali i ultra ozbiljnih medija. Seksualna avantura Robinsonove, gospođe koja je napunila 60 godina, sa četiri decenije mlađim adolescentom Kirkom Mekanblijunom, ne samo da puni stupce novina (tako vole da napišu novinari, čak i kad su im štampana izdanja otišla u istoriju), već preti i da uzdrma staklenu irsku stvarnost i mirovni proces stavi pred opasnu pauzu.

Možda bi se sve i okončalo seksualnom aferom zgodnom za rast tiraža, ali u tok ljubavne priče držeće gospođe Robinson ubačen je, a šta bi drugo, nego novac.

Tvrdi se, naime, da je premijerova supruga svog mladog štićenika erotske provenijencije zbrinula kreditom od 50.000 funti koje su obezbedila nekakva dvojica biznismena. I to bi popilo vodu da se na udaru nije našao i sam lider Demokratske unionističke stranke i premijer Piter Robinson – na njegovom političkom karijerom nadvila se optužba da je znao za ovu novčanu transakciju! Premijer to, jasno, kategorički odbija.

Continue reading

Novogodišnji avatari

Share

Vama u sobi bez pogleda na snegove i drumove,

vama što prazničnim smehom hranite nepobeđena usta,

vama u kući od zimskog cveća,

naslonjenim na zlatne zidove i oslonjene o orahove ormane,

i vama tužnima,

breskvevama što suze živite i suzama usne kvasite,

tako dobri, tako ničiji, tako utrnuli,

i vama sa brigama u dalekim gradovima,

toliko udaljenim da ih i ne vidite,

vama miljenicima svih pruga i vozova,

svih zagrejanih ulica i nasmejanih ringišpila,

pa tebi, tako drhtavoj na poslednjem neosvetljenom uglu,

i tebi što svaki asvalt pretvaraš u poljsku stazu,

a svaku biljku u neimenovani sneg,

vama dobrima i vama ružnima od straha,

vama voljenim i vama napuštenim,

vama što stojite u sred kovitlaca i u sred prašine i oluje,

vama časnim gubitnicima i vama nevoljenim pobednicima,

vama od sile i vama od misli,

svima na ovom ostrvu od peska

i svima na plaži od toplog kamena,

Continue reading

Older posts

© 2017 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: