Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Category: Život (page 2 of 3)

Revolucionari u snegu

Share

Zime našeg smeha i nezadovoljstva

snesko-belic

U početku je to bio samo sneg. Beo, prozračan, lako topljiv kao kačkavalj na ringli, lepršav i pomalo melodramski prosut sa visina. Bilo je nečeg holivudski patetičnog u njemu, nečeg kao nostalgija za koznačim…Možda za starim ljubavima i adolescentnim ljubakanjima po parkovima koji su skrivali sve naše tajne ispod prigušene neonske javne rasvete. Račun isporučivan redovno na kraju meseca.

Bože, baš si znao nekad da se ludiraš i igraš, da od nas praviš male zaverenike koji su tragali za boljim životom ostavljajući otiske u snegu, svoja stopala, svoja umotana tela, dlačice sa naših kaputa, vunu sa starinskih debelih i toplih rukavica. Pre nego što ih skinemo, naravno, i obgrlimo se u nekoj seni od koje smo začas znali da napravimo dvorac. Ljubakanje i…hmm..naravno…to je bio prirodni sastojak revolucije koju smo, smrzavajući se od vreline vlastite ljubavi, izvodili na tim tajnim zavereničkim mestima svoje mladosti.

Continue reading

Ljubavni jadi ostavljenog spamera

Share

(Povodom Svetskog dana borbe protiv SIDE – da ne zaboravimo)

viagra-spam

U početku je to bilo bezazleno, tako reći veoma bezazleno. Mislim to sa spam poštom. Neidentifikovano lice, trenutno pod istragom (mada policija odbija da mi pruži više podataka o celom slučaju), svoje spamerske sklonosti počela je da koristi u svrhu sticanja protivpravne dobiti. I više od toga, da me uznemirava svojim neprestanim ponudama da po diskontnim cenama kupim tonu ili dve viagre u narodu poznate pod imenom viagra (bez j u sredini).

Naravno, kao i svaka kriminogena aktivnost, i ova je počela sasvim nevino. Tu i tamo u inboxu svog mail klijenta nalazio bih spam poštu koja je nekako uspevala da zezne antispam zaštitu za koju sam platio 15,3 eura na ime godišnje licence.

Nisam to posebno ozbiljno shvatao – spam više manje još nije stizao u količinama koje bi ugrožavale moje kapacitete na serveru, a samim tim i moju ličnu i poslovnu korenspodenciju sa širom i daljom okolinom.
Continue reading

Zvuk gramofonskih ploča u Osoru

Share

osor-i-jaDo plaže smo hodali uzanim putem posutim komadićima kamena od kog se sastojalo to daleko istarsko ostrvo.

Ostrvo je, bar u mom sećanju, bilo ogromna prelepa stena iznikla iz ne previše dubokog mora. Dodajmo tome borovu šumu, onu finu mrku podlogu kakvu načine iglice opale sa četinara, zatim gradić od malih i većih kamenih kuća, pa hramova, jedan bunar u središtu, natkriljen umetnički osmišljenom i izlivenom gvozdenom rešetkom, nedavno popločanu plažu i dve – tri bitve za vezivanje brodova…i to bi bilo, naizgled, skoro sve. Osor na Cresu.

Niko nam tada nije pričao da je svaka od zgrada u Osoru istinsko arhitektonsko umetničko delo i da iza sebe ima viševekovnu istoriju. Ni da je Osor svoje zlatno doba imao još u antička vremena. Baš kao i kamena kuća u kojoj je tad bilo letovalište, sagrađena još u XV veku. Saznao sam to znatno kasnije, vrzmajući se po vebu.
Continue reading

Tragovi stopala u kući duhova

Share

decakU Patrijaršiji sam, tokom studija, proveo mnoge prijatne sate. Vladika Danilo (Krstić, bliski rođak Baneta Krstića iz “Garavog sokaka”), vikarni episkop tadašnjeg patrijarha Germana i potonji episkop Budimski, primao je i mene – godinama smo se poznavali, još od kako sam završio osnovnu školu- a često i ponekog mog prijatelja sa Pravnog fakulteta, i satima znao da nam govori o veri, što je tada za nas bilo na čudan način mistično, nekako jasno i čisto, a opet neshvaćeno.
Počeo sam priču zanatski neuko, ali nekako mi danas nije do pisarskog esnafskog umeća i/ ili neznanja, ko to zna.

Slušam na radiju opelo patrijarhu Pavlu, gospodinu Gojku Stojčeviću, za života poštovanom i od prijatelja i od neprijatelja, i od vernika i od nevernika, od svilenih duša i bezumnih ratnika, od iskrenih i od licemera, od nasmejanih i od uvek tužnih.

A ponajviše od onih koji su i tamo i ovde, od onih što sumnjaju i u svoju veru i u svoju neveru. Ili bilo koju i bilo čiju, svejedno.

Continue reading

Moja Srbija

Share

dunav-zimiIzjutra, u prvim minutima dolazeće svetlosti, stajao bih kraj kuhinjskog prozora, čekao da proključa voda u džezvi i ispuštao lagane i meke kolutove dima. Sve je već bilo spremno, i dva bicikla, snop pecaroških štapova i pomalo zarđala „čuvarka“. Ko zna, uvek postoji mogućnost da ulov bude bogat.
Voleo sam i još volim tu prozačnu banatsku tišinu koju je remetio samo zvuk kipuće vode, potom moje srkutanje kafe, šištanje palidrvca i uvlačenje dima.. Hmmm, kakav ukus, kakva lepota tih jutara, kakvi trenuci apsolutne samoće uoči istinskog početka dana.
Subota je izjutra i ja čekam tačno određen čas da probudim sina kako bi se spremio uoči polaska na pecanje.
Ta jutra, baršunasta svetlost, osmeh na licu, odsjaj sunčevog zraka sa balkona, prelomljen na metalnoj balkonskoj ogradi, to je moja Srbija.
Continue reading

Oblak i dan, do predvečerja…

Share

Kao prigušeno svetlo, kao sve hladnija soba iz koje je odnešena stara kaljava peć, kao kuća bez nameštaja sa starim gramofonom na sred sobe, kao suva česma u kuhinji, flash back naših života, kao spori voz koji napušta stanicu i odlazi na poslednje putovanje, kao usamljeni oblak koji žuri u susret svom kraju…
U nizu tih „kao“ ušuškana je i ova balada Dobrice Cesarića umetnuta u sjajne zvuke Vlade i Bajke.
U ovakvim nedeljama, kada nestaje sjaj iz trave, slušanje ovih tonova olakšava rastanke sa letom…

Brajan Džons, Kenedi, kralj Aleksandar – priča o večnim tajnama

Share

Podseti me šta to beše – istina
znak-pitanjaDa li je Brajan Džons pio pijan, drogiran ili “izvan stvarnosti” na neki drugi način u času kad je jula 1969. godine tonuo na dno bazena svoje kuće u Saseksu? Nije li jedan od osnivača “Kamenja koje se kotrlja”, u stvari, ubijen?

Šerlokholmsovska storija bez raspleta kroz medije se, kao reka ponornica, provlači svakih nekoliko godina. Najnoviju “knjigu” dokumentacije koju je policiji Njenog Kraljevskog Visočanstva predočio novinar Stiv Džons na 600 strana teksta sadrži do sada najviše detalja koji, kao prstom, pokazuju u pravcu nasilne smrti, a ne slučajnog pada u bazen nakon rođendanskog slavlja.

Tako pišu mediji, bilo online ili offline. I pisaće, čak i kad policija bude rekla da je “slučaj okončan”, ma šta to značilo. Postoje, naime, istine koje su daleke i nedostižne, zauvek zaključane u “kutiju bez ključa”. I “neima puta kojim bi do njih moglo da se stigne”.

Continue reading

Older posts Newer posts

© 2018 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: