Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Category: Mediji (page 2 of 2)

“Otrovni poljubac” čuvara javnog interesa

Share

Plaćanje medijima za objavljivanje PR saopštenja kao „zabranjena ljubav“ koju će svet kupaca kad – tad kazniti

– Ko je kupio ove novine?
– Kako ko? Pa kupujemo ih od kad znam za sebe!
– Dušo, na žalost jako dugo znaš i ti za sebe i ja za sebe, pa je i uredništvo, izgleda, odlučilo da razbije tu monotoniju. Ovo više nije časopis nego oglasnik. Osim toga, nisam baš toliki dunster da ne vidim kako mi, pod firmom priče o nekakvoj fabrici, prodaju najobičniju reklamu za koju su uzeli novac. Da se ja ipak vratim Umbertu Eku i njegovim „opširnim knjigama?“

Prostorije-Informativnog-centra-KovinU redu, ne mora da bude baš doslovno ovako kako sam prepisao iz vlastitog iskustva, ne mora da bude časopis, može npr. dnevna novina, ali definitivno smo na tragu kulminacije jednog long time procesa: klasični mediji, a štampa pre svega (kao počinilac čiji je „zločin“ najlaše otkriti, rekao bi Herkul Poaro) svoje prirodno druženje sa PRovcima i kontakte radi objavljivanja njihovih tekstova sad već dramatično brzo, a i „uspešno“, pretvara u „tajne veze“. Tačnije, na tom „poslu“, obe strane rade „zajedničkim snagama…“

Continue reading

Hvala, nije trebalo!

Share

Pomoć medijima u najtežim vremenima po njih na kraju se svela na raspodelu sume od 80 miliona dinara na 125 „programa“

medijiUz prilično zakašnjenje obrazloženo velikim interesovanjem za konkurs Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, stigli smo i do „point no return“, dakle rezultata. Očaravajućih!

Najpre, konkurs je, u biti, zapravo samo novčano pojačani standardni godišnji način za podsticaj kvaliteta rada medijskih kuća. I raspisuje se godinama, a u nešto drugačijem obliku i decenijama.
To bih rado pozdravio, ali vražije sećanje kaže da tako nije trebalo da bude.

Ministarstvo je, na svoj džek pot težak 20 miliona dinara, koliko je za „podsticanje“ odobreno još prilikom kreiranja ovogodišnjeg republičkog budžeta, od vlade Srbije dobilo još 60 miliona radi pomoći medijima da lakše prebrode krizu goru od svakog cunamija koji im je do sada uništavao dvorište i kuću.
Continue reading

Bezimeni napasnik ošamario Osobu!

Share

Prvi odjeci izmena Zakona o informisanju ili kako pisati tekstove u medijima
bez glavnih i epizodnih junaka

senke-web

Čitam pre nekoliko dana u “jednom prestoničkom listu”: pijani otac išamarao sina devetnaestogodišnjaka zato što je sporo vozio kroz grad (!), a ništa bolje nije prošla ni supruga pripitog “junačine”. Pošteđena batina ostala je jedino ćerka.
Pročitam jednom, pa drugi put…ali nigde niti imena niti inicijala – da ne piše kako se događaj zbio u Beogradu, što srećom piše, Danil Harms bi tu belešku slobodno mogao da uvrsti u svoje “Slučajeve”. Mada je i on akterima proze davao jedno od najvažnijih obeležja svakog čoveka – ime.

Dobro, slobodno bi ovo moglo da se nazove sitnicom i suviše banalnim primerom koji ne govori ništa. Davno sam, međutim, pročitao sjajnu rečenicu (e, sad, zaboravio sam ime autora) da “ako želiš da znaš makrotrendove neke pojave posmatraj njene mikrotrendove”.
Continue reading

Godinu dana od gašenja Radio Kovina

Share

Gubljenje frekvencije lokalnog radija kao paradigma stanja u srpskim medijima
radio-kovin logoU ponedeljak 31. avgusta 2008. godine, tačno u podne, ali bez revolveraškog obračuna kao u istoimenom legendarnom filmu Freda Cinemana sa Garijem Kuperom i Grejs Keli, nestao je iz etra Radio Kovin, pionir elektronskog lokalnog informisanja u Banatu.

Podne je samo tačna vremenska odrednica za gašenje 500 vatnog predajnika radio stanice koja je decenijama radila na 89,5 megaherca (nešto pre toga na 88,5 megaherca, a u doba srednjeg talasa, koji je danas gotovo zaboravljen, na 258,4 metra.) Jer, stvarno gašenje je počelo znatno ranije, u vreme nastanka jednog u moru bajkovitih zakona u oblasti medija.

Eliminacija najslušanijeg lokalnog radija kao lego kockica uklopilo se u ono što je postalo očigledno: proces privatizacije medija nije poslužio očekivanoj svrsi, dakle nije ni malo uticao na vetar u leđa slobodi, kvalitetu i održivosti informativnih kuća. Naprotiv. (Doduše, možda to i nije bio razlog za privatizaciju medija.) Najveći deo „privatizovanih“ televizijskih stanica, radijskih kuća i štampanih medija u Srbiji ili je na rubu opstanka, i samo čeka „ključara svoje sudbine“, ili je pod nikad većim uticajem vlasti.

U nemogućnosti da zagrabe koliko bi im trebalo, novi vlasnici, i u medijima koji nekako uspevaju da drže kormilo broda u uzburkanim vodama, postaju providan servis vlasti ili stranaka ili jednostavno dižu ruke od firme koju su kupili i “brišu” u isplative vode. Otud i opšti utisak da je najveći deo „živih“ medija naprosto bljutav u svom dodvoravanju gospodarima javnog novca. Jer, nema u ovoj zemlji dovoljno jakog tržišta da „servisira“ sve pretendente na učešće u medijskom kolu.
Continue reading

Newer posts

© 2018 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: