I mene čudi to, kako i sam kažeš, obilje na kioscima. Isto kao i ovde – prepuno, šareno i prazno. Jednostavno, i kad bi imali kvalitetne istinske novinare, utopili bi se u tom bezličnom moru banalnih izdanja.

Ovaj fenomen kvazi novinara – “kursista”, kako smo ih mi zvali, i dalje je više nego aktuelan. Najbolji su, najvećim delom, otišli u profesije od kojih se može pristojno živeti, ostali su stari koji bi i inače najradije proveli ceo radni vek u nekom redakcijskom ćošku, a i kad pristižu novi, to su deca koja su se, reklo bi se, više školovala nadajući se da je najvažnija stvar u novinarstvu intervju sa kakvom muzičkom ili filmskom zvezdom.

Kad pogledamo kioske i šou programe, još će biti da su u pravu!?

Dobrodošla na blog, Danice!

Na žalost, nisi preoštra nego realna. Posebno je tačno zapažanje da je granica između žute štampe i “državne” (možemo to shvatiti u smislu uređivačke politike) gotovo nevidljiva.

Veliki broj kvalitetnih novinara napustio je medije. Najgore je u malim, lokalnim medijima koji, iako su uglavnom u privatnom vlasništvu, zapravo za gazdu imaju oglašivače. Dovoljno je da dva – tri velika oglašivača okrenu leđa nekom mediju i on je pred bankrotom. U takvoj situaciji možemo samo uslovno govoriti o slobodi medija, a o kvalitetu samo ponegde i više slučajno.
Zato i imamo tekstove koji ne zavređuju da budu štampani, a ono što se pojavi u jednom mediju biće, uz male ili nikakve promene, i u bilo kom drugom.

Hvala ti na komentaru i nadam se da će biti i ubuduće tekstova na blogu koji će privući tvoju pažnju!

Hvala vam što mislite da nešto malo soli ima i na ovom blogu (to sam ja, eto, tako “preveo”). Kad se ljudi, neka grupa, duštvo, ma bilo šta, nađu u problemima, nekako mi je prirodno da je prva i najvažnija stvar da pokušaju da što jasnije osmotre i shvate otkud sad odjednom stvari više nisu kao juče. Ali većina se ponaša kao punici u čekaonici: sede i čekaju voz “koji doći neće”.
I, čekajući, kukaju, plaču, jedu one sendviše što su poneli za “pojesti na putu”,..i tako sve dok ne ostanu i bez tog.
Rešenje se, na kraju, uvek nađe, samo što mnogi straće dobar deo vlastitog života na sasvim nepotrebno tumaranje u mraku i kukanje na “ovu situaciju.”
Kad skrstiš ruke i stojiš k’o panj, i povetarac postane jak kao oluja. A kamoli pravi uragan.

Šteta što svi ti koji kukaju na Internet posledično ne prate ni blogove, jer bi ovde, na ovom blogu, pronašli rešenje svojih problema – “autorski pristup temama, vrhunska novinarska autentična produkcija“. To je to. To je rešenje.

Nedostatak ideja, to je po meni ključni problem. Ja kupujem novine (iz manira valjda) i pročitam sve ono što sam prethodni dan pročitala na internetu, a svaki put u želji, nadi da ću spaziti nešto što mi je “promaklo” ili nešto što se ne može naći na dragom nam internetu. Ali od toga…ništa.
Ovaj post treba poslati svim redakcijama, u štampanoj formi obavezno. Bez očekivanja da će doći na ovo mesto i pročitati, jer da to rade, da prate dešavanja, da idu u korak sa njima, kiosci bi zaista bili prazni jer bi sve novine bile rasprodate!
Pozdrav

Neverovatno je koliko ima ljudi koji misle da je sve nepromenljivo i da svaka novina koja ih primorava da malo porade na sebi i oko sebe predstavlja strahotu. Prekrstiš ruke i kukaš, to je “univerzalni recept”.
I karta za “zbogom!”

Već smo pričali o tome, ali nije na odmet da se ponovi – novinarstvo je struka koja je bila, jeste i biće, a štampa i Internet su samo mediji koji su se kroz istoriju menjali, menjaju se i menjaće se. I uvek se struka uspešno prilagođavala novom mediju. Problemi postoje, nesporno, ali će se sigurno prevazići. Uvek su.

Kad štampani mediji shvate da njihov biznis nije prodaja papira, već prodaja informacija, mišljenja, stavova… prodaja nečeg što je jedinstveno na tržištu i samo njima svojstveno, naći će i najbolji način da “to nešto, samo njihovo,” prodaju na tržištu na ekonomski najprihvatljiviji način i za to će izabrati najprikladniji medij. Sve dok ne obrnu logiku i ne shvate da medij nije njihov proizvod, već kanal prodaje njihovih intelektualnih proizvoda, imaće problema…