Comments on: PR multisešn i štampa na produženom vikendu

By: Dragan Radović

Dragan Radović — Fri, 23 Oct 2009 18:11:36 +0000

Živeti u iluzijama često/uvek je znatno priijatnije od hladnog racionalnog “uvida” u svet oko nas. Smešno bi bilo da sad kažem kako je to bolje, ali je svakako ugodnije.
A “prodavaca nogu” je, na žalost, sve manje – godine niisu prepreka da čovek ukapira gde je lakše. U novinarstvu, ovako očerupanom, jadnom, skrajnutom sa auto-puta na kojem je nekad bilo (mada je i tad znalo da nudi nepristojno pokvarenu robu) neke bliske dobre budućnosti nema.
Ima na duge staze, ali na dugi rok, to znamo, svi smo mi stanovnici kuća od čamovine.

By: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Fri, 23 Oct 2009 15:51:27 +0000

Ovi što “prodaju noge” imaju pravo na iluzije (i u novinarstvu i uopšte). Kad malo razmisliš to im je jedna od glavnih beneficija. Eh, derane, kad je čiča bio mlad…

(Ali zato svako doba ima svoje prednosti, npr: mi sad možemo da ih ogovaramo – a oni pojma nemaju o čemu mi pričamo…)

By: Dragan Radović

Dragan Radović — Thu, 22 Oct 2009 22:53:35 +0000

@Miodrag Ristić
Više sarkastično, nešto kao kolegijalno zezuckanje – ne bih uvredljivo o novinarima pisao, ipak od toga živim, mada zaista ima onih koji zaslužuju bar malo “buke”. Mislio sam na novinare koji sednu za kompjuter i za pola sata-sat “izbace” tekst koji bi, je li, trebalo da se nazove komentarom ili već nekim “pametnim nadnaslovom”. Pa čak i kad je drugačije, kad osmisle prvo sve što će da stave na papir, kad napišu dobar tekst, imaju tu osobinu da ne mrdaju iz redakcije iako još nisu stigli do te “veteranske faze”. Znaš kako se kaže u novinarstvu – mlad novinar prodaje noge, zreo novinar iskustvo”.
Pod “štampanim blogerom” mislio sam da i većina blogera sedne i počne da piše, pa gde stigne. Istrese iz sebe neke rečenice i eto posta. To mi je slično novinarima koje sam opisao. Nikakav dublji uvid u sopstvenu temu, malo pripreme, koncept, dakle da to ima i glavu i rep.
Moraću da razmislim o nazivu, dao si mi težak zadatak!!
A za strip – nisam uopšte znao za tu verziju. Mislim da sam negde davno u tadašnjoj “Galaksiji” ili “Sirijusu”, zagrebačkom mesečniku sa SF pričama u formatu knjige, pročitao tu priču od tri rečenice. Nekako mi je ostalo u sećanju da je to napisao Isak Asimov, ali moguće je da grešim. Tad mi je to bilo sjajno – sve propada, menja se, preobražava, ali ipak traje na svoj način. Kad sam pročitao kako jednostavno i bez nekog smešnog pretencioznog veličanja pišeš o internetu, ta priča mi je “sama došla”.
I inače mi je reč “zauvek” besmislena – samo su promene večne. Dok smo adolescenti mislimo da će sve uvek biti kao tad. A “onda nešto novo zakuca na vrata!”

By: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Thu, 22 Oct 2009 21:22:22 +0000

Nećete verovati ali danas mi je nekoliko puta padala na pamet ova vaša fraza o lenjim novinarima kao “štampanim blogerima”…

Ako dobro razumem to bi trebalo da bude uvredljivo (za pomenute novinare), a dali može i za blogere da se skroji nešto tako kao npr. “novinarski blogeri” tj. oni koji samo šablonski pabirče koješta-nešto i postuju li postuju… Bez da u sve to unesu i trunku sebe (ili nekog drugog smisla osim popunjavanja prostora i vremena)?

Mislim da ćete vi to bolje da sročite od mene – ali bilo bi pošteno da napravimo neku ravnotežu. Zar ne?

p.s. Setio sam se i autora onog stripa “poslednji čovek na svetu” (nije Janjetov nego Ilić, mislim da je objavljen 80-tih…)

By: Dragan Radović

Dragan Radović — Wed, 21 Oct 2009 19:59:00 +0000

@Miodrag Ristić
Nisu jer jedva i da znaju da postoji ta “ponuda” koja ništa ne košta. Mada, mogu da ih razumem – štampa traži tekstove kakvih, uglavnom, nema u blogovima. Prava klasična informacija, vest, zahteva da odeš na “lice mesta”, saslušaš sve strane, ako ih ima više i odradiš još tih poslova.
Klasični mediji uglavnom žive od prenošenja informacija, ređe od komentarisanja, a blog-tekstovi su sličniji tome.
I među novinarima ima “štampanih blogera” – lenji da se upuste u istraživačko novinarstvo (što je i najteže, a često i opasno po zdravlje, ako ne i po nešto drugo) oni stalno nude neke svoje kolumne, komentare i slične žanrove, mada im nisu dorasli – ali prosečnog “konzumenta” klasičnog medija sve manje interesuje mišljenje nekog novinara.
Jedno je, mislim, nesporno: ako imaš “ono nešto”, ako si pravi pisac, ako si gospodar i sebe i svoje rečenice, imaš prođu svuda. Na webu, u ma kom mediju.
Znaš i sam. Čovek od integriteta i kompetencije nikad ne traži posao – jer posao traži njega.
P.S. Čitao sam tvoje tekstove. Čini mi se da smo iz iste “klupe” u blogosferi.

By: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Wed, 21 Oct 2009 18:59:29 +0000

Da se malo našalim: Ono što mene čudi je da direktori klasičnih medija nisu prepoznali finansijsku priliku: Toliko (relativno) pismenih ljudi koji pišu ZA DŽABE!

Naravno, slažem se sa profesorom Wilcox-om da će uticaj i “fuzija” rasti kako vreme bude prolazilo. Isto je i sa slobodom i fikcijom. Kako vreme prolazi, sve više su na ceni originalnost i jedinstvenost i sloboda izraza (na svim poljima)…

By: Dragan Radović

Dragan Radović — Tue, 20 Oct 2009 20:55:13 +0000

@Miodrag Ristić
Drago mi je da pročitam viđenje ovog bloga kakvo još niko nije imao. A ono je i najtačnije. Tokom celog svog novinarskog puta nekako me je “žuljala” ta forma koju novinarski žanrovi traže i u koje je teško uklopiti literarni deo koji me je oduvek privlačio. Blog me je “oslobodio”, dopustio da se “igram” i mešam novinarstvo i literaturu, stvarnost i fikciju.

Kolege? Pre tri godine sam definitivno shvatio da redakcija, koju sam jedno vreme vodio, i oficijelno i neformalno, kao da ne želi da shvati novo doba.
Ne znam više pravu sliku, sad sam u svojoj priči, ali većina je zaplašena (s pravom) da će ostati bez posla.

Uglavnom, kako se ko ponašao u “starom novinarstvu”, tako se ponaša i tako piše i sad.
Mada ima promena – polaka se shvata da je pisanje za npr. neki sajt nalik pisanju za klasičan medij. Finese će već doći, meni je drago da vidim i to malo evolucije…

Angažovanje blogera za pisanje kolumni, mislim, ubrzaće se kad na webu bude više mladih neopterećenih pisaca. Srbija je mala – nema ni dovoljno kvalitetnih novinara ni blogera koji pišu u novinarskom maniru. A i oni koji to mogu imaju pred sobom “jaku odbranu” zastarelog uredničkog i menadžerskog tima. Većina i ne zna za blogosferu i ko šta na njoj može da pruži.
To je, pored toga, i dvosmeran proces. Mislim da bi blogeri, koji to žele, morali da se, jednostavno, pojave u redakciji nekog lista i ponesu svoje tekstove. I da ih tresnu uredniku na sto!
Ovo je vreme uraganskih promena i mislim da će brzo doći do nekog prepozicioniranja i, zatim, sleganja i u medijima i na netu.

Za “fuziju” se apsolutno slažem, i neophodna je i neminovna.

By: admin

admin — Tue, 20 Oct 2009 20:54:21 +0000

Drago mi je da pročitam viđenje ovog bloga kakvo još niko nije imao. A ono je i najtačnije. Tokom celog svog novinarskog puta nekako me je “žuljala” ta forma koju novinarski žanrovi traže i u koje je teško uklopiti literarni deo koji me je oduvek privlačio. Blog me je “oslobodio”, dopustio da se “igram” i mešam novinarstvo i literaturu, stvarnost i fikciju.

Angažovanje blogera za pisanje kolumni, mislim, ubrzaće se kad na webu bude više mladih neopterećenih pisaca. Srbija je mala – nema ni dovoljno kvalitetnih novinara ni blogera koji pišu u novinarskom maniru. A i oni koji to mogu imaju pred sobom “jaku odbranu” zastarelog uredničkog i menadžerskog tima. Većina i ne zna za blogosferu i ko šta na njoj može da pruži što bi bilo na dugi rok dobro.
To je, pore toga, i dvosmeran proces. Mislim da bi blogeri, koji to žele, morali da se, jednostavno, pojave u redakciji nekog lista i ponesu svoje tekstove. I da ih tresnu uredniku na sto!
Ovo je vreme uraganskih promena i mislim da će brzo doći do nekog prepozicioniranja i, zatim, sleganja i u medijima i na netu.

Za “fuziju” se apsolutno slažem, i neophodna je i neminovna.

By: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Tue, 20 Oct 2009 18:29:24 +0000

Mislim da svojim ličnim primerom pokazujete jedan od mogućih scenarija za evoluciju profesije. Slažem se da su neke promene neizbežne, ali i da prave vrednosti obično preživljavaju krizna vremena ili velike preokrete. Ja lično nikada nisam ni pravio razliku izmedju “velikog” novinarstva i književnosti. Takodje verujem da će za medije (klasične i on-line) svaka dalja fuzija biti sve korisnija.

To se naročito odnosi na “razmenu autora”. Čudi me da većina novina nisu već angažovale “kolumniste” (ili izveštače?) iz blogosfere (a i da veći broj vaših kolega nije aktivniji on-line).

Siguran sam da će se to u budućnosti sve više dešavati…

By: Dragan

Dragan — Mon, 19 Oct 2009 19:41:35 +0000

@Miloš Petrović Miloše, drago mi je da si posetio ovaj blog i da smo, što kod tebe što kod mene, napisali šta mislimo. Tvoj blog mi, inače, a posećivao sam ga i ranije, najviše liči na zanimljiv online magazin. Šta više, kad bi se odštampali svi prilozi, dobio bi se dobar klasičan časopis.