To će definitivno izbaciti iz igre visokotiražne reklakazala tabloide podvučene žutim, a to je dobro jer će konkurencija i profesija pobediti neukus i škart.

@Miodrag Ristić

Obojica, svaki iz svog ugla, govorite isto i, da vam se i ja pridružim, po mom mišljenju tačno. Bluesman s pravom podseća na prilagođavanje kao neophodnost da se opstane u ovoj evoluciji. Da, upravo tako. Zato i neće propasti štampa (sad smo nekako duboko zašli u rukavac teme iz posta kojim plovi štampa), samo treba iznalaziti drugačiji pristup toj priči o “propadanju novina”.
Miodragov komentar ide baš tim putem – to je prilagođavanje novim uslovima, pored drugih koji će isplivavati na površnu kad te, odlično uočene nervoze, nestane.
Novine nisu samo nosilac informacija – odavno su one spore, odavno ih gazi ekspresni voz radija i televizije, a još su žive.
Sad ih pritiska teret, a zapravo prednost weba i, zbog tog adrenalina, zbunjenosti i straha (a ko se ne plaši kad se odjednom nađe u novoj sredini, istovremeno i bez tla pod nogama na koje smo se decenijama oslanjali), kao i zbog inercije, press sam sebi radi o glavi.
U pravu si kada navodiš primer suptilnije saradnje – nešto slično planiram za novogodišnji broj – i to je dobra ideja. No, ove promene su dublje, potrebna je još tananija ideja koja će “raditi” u službi evolucije.
Ovde treba razgraničiti nešto što se često meša: neće novinarstvo nikada nestati, apsurdno je da se jedna profesija može zameniti bilo čim. Pa i sad je ogroman deo web sadržaja novinarska tvorevina. Ali problem je kako reagovati kada je kriza štampe u pitanju.
Negde sam naveo da će vrhunski magazini u kojima rade najbolji novinari, zatim specijalizovani listovi i slični časopisi opstati i konsolidovati se kad prođe oluja. Lično, mislim da će opstati i lokalni listovi jer imaju puno sadržaja koji je nepodesan i nepraktičan za web

A ideja ima: Recimo na primer – danas sam dobio ponudu za reklamiranje u jednom uglednom magazinu. Ovlaš bacim pogled na priloženi cenovnik i u trenutku mi padne na pamet ideja o jednoj suptilnijoj varijanti saradnje. Odmah sam im replicirao i ponudio da razmisle da kroz tzv. “insertiranje” (ubacivanje reklamnih materijala) plasiraju neke naše originalne reklamne proizvode za račun svojih klijenata, a da mi to naplatimo kroz reklamu u kompenzaciji. Zvuči komplikovano, ali u suštini je ideja vrlo jednostavna: sve tri strane treba da dobiju VIŠE nego da je samo “plati-i-nosi” odnos.

DA NE SPOMINJEM čitaoce novina koji će dobiti NA POKLON nešto što ima (makar i simboličnu) upotrebnu vrednost…

Neki su našli “prelazno rešenje” da zamenjuju članke “živim kešom” i maltretiraju svoje čitaoce, međutim ako ne shvate da je to samo “krpljenje rupa”, ne piše im se dobro. Ne znam šta su planirali, da jednog dana ostanu samo naslovi a sve ostalo da bude plaćen prostor? Mada, ima naziv i za to, zovu se “mali oglasi”

Uz malo pažljivijeg tumačenja odgovor je lako “iskopati” iz mog komentara u kojem je apostrof na korisnicima a ne menadžerima ili novinarima.

Komentar o dobrodošlici je šala – naravno.

Ti si u varijanti koju si pomenuo imao neku vrstu uticaja “moćnika” na urednički posao (što se već “isplati” mediju na neki način.)
U opisanom primeru, imamo objavljene reči nekog “funkcionera” koje, bez njegovog poziva, niko od novinara ili urednika ne bi tražio, a kao što si i napisao, niko od čitalaca zbog toga ne bi patio. (Takve stvari su često, za običnog čitaoca nevidljiva, poruka nekom drugom uticajnom “liku” ili interesnoj grupi.)

Ovde je akcenat više na prikrivenom reklamiranju – sve je, naizgled, po pravilima profesije, ali to je, “iza zavese”, obična plaćena reklama. Normalno je da medij ima ljude koji jure oglašivače, bez toga nema novina, a danas ni pomisli na izdavanje novina, ali čitaoca ne smeš da obmanjuješ tom reklamom. A svakako ne kad se potpuno zamenjuju uloge i dobijeni reklamni tekst ‘ladno plasira kao novinarski.

@Borsky
Zanimljiva teza o novinarima i PR ljudima koji samo popunjavaju formulare namenjene ciljnim grupama. Čuj, novinar si, ipak je ogromna razlika između šablonskih informacija koje se unose u neki formular i dve, ipak, kreativne profesije. Pretpostavljam da ćeš se složiti sa tim. Ne volim ni ja velike mistifikcije ovog ili onog, ali ne bih išao do svođenja ovih poslova na “šalterske radove”.

Dobro si me podsetio na jednu nedoslednost: malo pozdravljam, malo odmah prelazim na tekst…Mislim da sam na početku blogovanja prve ljude koji su došli i ostavili neki komentar prilično trapavo zaboravio da pozdravim. Blog, figurativno, ipak je nešto nalik “kući”, pa je prvi put ipak neki red kazati par reči dobrodošlice. No, s obzirom na spontanost i nekonvencionalnost učešća u blogovanju, društvenim mrežama itd. brzo se pređe na praktičniji deo.

Ja ću biti za nijansu hrabriji od Dragana kao klasičan konzument svega o čemu ovde veoma kvalitetno pišete pa ću u ovom visokom društvu reći da su PR stručnjaci i novinari po meni samo službenici koji popunjavaju formulare namenjene svojim ciljnim grupama. Neko to radi hemijskom olovkom a neko to može uraditi na svom računaru u nekom od programa za to, medjutim krajnjeg korisnika tog dokumenta ne interesuje način popunjavanja niti široka lepeza propratnih aktivnosti ili stručna osposobljenost – njih interesuje jednostavno samo ta informacija … Znači sjana šarena hartija u kojoj je „paketić“ sa porukom ipak ima svoju ulogu pa se neretko i dešava da su obične reklakazala kampanja uspešnija od pripremljene i priofesionalno odrađene.

Što je informacija jednostavnija i sažetija njen uspeh je izvesniji ali i u ovoj a i nekim drugim diskusijama se previđa da možda mi obični korisnici nismo ni približno savršeni i racionalni u rasuđivanju. Možda zato i postupamo nelogično a neretko i u duhu našeg srpskog-hrvatskog ili uopšte balkanskog folklornog običaja koji upućeni nazivaju inat, pa svemu što se previše hvali ili se piše u vešto skrivenim novinarskim člancima ne dajemo previše važnosti.

Mislim da veliki procenat svih ciljnih grupa nije uključen i ne može dati pravi odgovor na sve što se nudi kako bi im se određeni proizvod približio, iz prostog razloga što mu svakodnevna borba sa svim i svačim ne dozvoljava da razmišlja racionalno a time nažalost i veliki trud stručnjaka za public relations pada u vodu. Jednostavno ljudi ne razumeju a tu je potreba za edukacijom potrošača veoma važna a nekako je nema previše.

I na kraju pre par nedelja sam kod Dragane pročitao jedan sažetak iz „pravila službe“ svakog PR-a koji predviđa toliko poštenih, ispravnih i razumnih preporuka i od tada pa do danas se pitam da li se barem jedan PR svega toga pridržava.

Nadam se da nisam previše istrčao iz teme. Biće mi veoma drago ukoliko se ovaj komentar uvrsti među ostale . Pozdrav i svima koji danas proslavljaju Slavu Svete Petke želim sve najbolje.