Veče kad smo se zaboravili

Share

To nastaje već u prvim danima kad počnemo srcem da primamo stvari oko sebe. Traje dugo, a kod nekih nikad ni ne prestane.
Svako dođe u godine kad ga neki susret, neka polurečenica izgovorena za susednim stolom, miris parfema iz nepoznatog pravca, pogled u oči…nateraju da se pita:
Hmm, gde smo se mi ono zaboravili?

Jer, sva naša ostavljanja i zaboravljanja, sve naše davne svađe, grube reči i pokreti, sve to s godinama postane samo sećanje ili – zaborav?
Zaista, koje večeri smo se zaboravili i zbog kog razloga je to bilo?

Izgleda da je i Gibonni imao isti problem.
I odlučio da se pomiri sa svetom sa kojim se, kao i svi mi, posvađao bez pravog razloga.

Leave a Reply