Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Novinarstvo i blogovanje – dobar medijski duet

Share

Povodom teksta u “Internet ogledalu” o odnosu blogovanja i klasičnih medija

“Moram da zaključim da blog ne može biti alternativa novinarstvu, uprkos tome što se i u takozvanim mainstream medijima stvari ubrzano menjaju”.

cvet-u-casi-umetnicka-fotografijaOvu rečenicu izgovorio je Nebojša Spaić, poznati VIP bloger B92, iskusni novinar i direktor PR agencije Farmer&Spaić, u tekstu Gorana Kastratovića “Blogovanje – Alternativa mainstream medijima?” objavljenom u novom broju “Internet ogledala.”

Rečenica kakvu blogosfera uglavnom ne voli da čuje deo je dobrog novinarskog štiva, što ide u zasluge Kastratoviću, baš kao i odabir sagovornika. Pored Spaića, tu su i poznati VIP blogeri Blogolandije Miloje Sekulić, Dragan Varagić i Dragana Đermanović, a takođe i čovek koga manji deo javnosti zna kao blogera u VIP izboru B92, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. (Mada meni ovde nedostaju neka izuzetna blogerska lica sa lepim novinarskim stažom, ali i ljudi iz klasičnih medija koji na sve ovo gledaju potpuno drugačije.)

Posle ove male, zanatski nužne ekskurzije, pustićemo Spaića da dovrši misao:

 

Očigledno je da je blog medij, da su sve te nove platforme takođe mediji, ali blog nije novinarstvo. To je lična stvar koja nema ono suštinsko što bi novinarstvo trebalo da ima, a to je pokušaj objektivizacije i striktna metodologija, poznata, priznata, koja tu strukturu čini uverljivom. Ozbiljan medij ima profesionalnu obavezu da svaku stvar koju objavi proveri iz dva nezavisna izvora, da se čuje i druga strana, da pita drugu stranu i da uloži najveći mogući napor da sagleda celinu stvari. Na blogu možete da radite šta hoćete. Blog je zapis, dnevnik, beleška. Ona ne mora biti tačna. Zato blog, po mom dubokom uverenju, nije alternativa novinarstvu.

Teza koju je, po mom mišljenju, nemoguće “pobiti” niti za to ima potrebe, dobija u tekstu na težini i kroz reči Miloja Sekulića, (treba li uopšte reči i “online PR direktora u PR agenciji McCann Erickson”) i čoveka koga lično doživljavam kao ličnost koja blogersko-novinarskim senzibilitetom prati i sa razumevanjem i neskrivenom podrškom govori o blogovanju.

Sloboda (u blogovanju – D.R.) je neograničena i sem izražavanja ekstremnih stavova koje provajderi mahom sankcionišu, svako je u mogućnosti da se potpuno iskaže. I to je lepota blogosfere. Od političkih i sociloških rasprava, preko poezije, recepata ili foto blogova. Svega ima u toj bašti. Naravno da kvalitet jako varira, ali to je sasvim normalno s obzirom na obim.

S druge strane, smatra Sekulić, mediji su generalno preduzeća koja imaju svoja pravila, a tu su i zakoni novinarske struke. U mainstream medijima se ne radi o ličnim stavovima pojedinaca, što je kod blogova slučaj, nego o zanatu koji ima svoja ograničenja. ” Mislim zato da dilemi jesu li blogeri novinari, a blogovanje novinarstvo jednostavno nema mesta i da oba načina izražavanja mogu i treba da postoje paralelno preplićući se.” – kaže Miloje u “Internet ogledalu”.

U članku su svoj autentičan pogled na blogovanje dali i Šabić (“Blog pruža šansu da drugačije mišljenje, kritika, predlog, budu emancipovani od cenzure ili autocenzure kojoj su mainstream mediji mnogo podložniji”) Dragan Varagić koji očekuje da će “u narednih godinu ili dve klasični mediji sve češće objavljivati informacije koje su najpre objavljene na nekom od blogova” i Dragana Đermanović (“Svaka generacija ima složenije zahteve u smislu dostupnosti informacija. U godinama u kojima smo, blogovi dopunjavaju potrebu korisnika za dodatnim, drugačijim i alternativnim izvorima informacija na najrazličitije teme….. Iz progresivnog razvoja blogosfere svi moraju učiti: menjaju se potrebe korisnika!”)

Dakle, čitajući pre svega Spaića i Sekulića, kao osvedočeno dobre i novinare i blogere, bez dvoumljena ću se složiti da je stavljanje u istu ravan blogovanja i novinarstva nepotrebno – tu se jednostavno radi o dve forme koje imaju itekako dodirnih tačaka, ali prilično bučne priče koje smo još koliko juče čitali o tome kako će blogovi zameniti klasične mainstream medije ipak treba zaboraviti.

To mišljenje, koje je danas srećom uglavnom sišlo sa javne scene, nateralo me je svojevremeno i na pisanje teksta u kojem sam (nepotrebno) žučno branio štampu, a praktično celokupno informisanje kao profesiju koju, jednostavno, nije moguće zameniti drugom. Pitanje u kojoj meri će “trodimenzionalno novinarstvo”, dakle klasične medije, zameniti njihova online varijanta, sasvim je druge prirode i tu već mogu mirno da prihvatim tezu po kojoj će najveći deo informacija, analiza, komentara…dolaziti u online pakovanju.

Zato me je ovaj tekst iz “Ogledala”, o kojem sam jutros saznao na Blogodaku

, i “naterao” da sednem za kompjuter. (A kao inače ne bih..hm…).

No, ima ovde još neizrečenih, a zanimljivih pitanja. Moja omiljena poslastica je shvatanje blogovanja kao apsolutne slobode i potpuno subjektivnog pisanja. Dakle, to stoji samo ako “radite” dnevnički blog, pa i članak na stručnom blogu koji donose vaše impresije o ma čemu, dakle tekst nalik kolumnama u štampi. Stručni blogovi, a takvih je veoma mnogo, ne idu uz pojam “subjektivan”.

Ako na nekom blogu naiđete na sintagmu “ovo je moje subjektivno mišljenje”, a zatim pročitate tekst koji nosi niz činjenica ili stručnih analiza iz neke oblasti (IT, PR, korišćenje društvenih medija, medicina, matematika, fizika…), kako to prihvatiti kao “subjektivne stavove”? Drugim rečima, kako da verujem u tačnost nečeg što mi bloger, koji zagovara subjektivnost, nudi kao činjenicu? Contradiction in adjecto!

No, da mi tema o odnosu blogovanja i novinarstva ne bi pobegla na neku drugu stranu, ovde ću staviti tačku.

17 Comments

  1. Osim ako o “novinarstvu” ne razmišljamo u nekom novom – PROŠIRENOM smislu, koji se (zahvaljujući i novim medijima) nazire na horizontu? Sadržaji se šire, publika se menja… Sve se menja – sem kamenja! Pitanje je, uostalom, tendenciozno i neozbiljno…

  2. @Miodrag Ristic

    Bar da je zaista neozbiljno.. 🙂

  3. Vjerovatno i sam naziv blog unosi zabune. Evo malo iskustva iz prve ruke. Prijatelj i kolega, novinarski veteran, pisao je kolumne u jednom hrvatskom tjedniku dok ga nisu ukinuli. Papira više nema, ali ostala je potreba za pisanjem. Budući da u postojećim tiskovinama nije želio pisati o raznim Simonicama i Karleušama, ono što je preostalo jest otvaranje internet stranice. Kažem mu, tamo to neće biti kolumna, nego blog. Pita me kako da piše taj blog jer ne zna što je to. To ti je ista tvoja kolumna samo se neće više tako zvati. Osim toga, čitatelji će komentirati praktično trenutno. Sad se to njemu baš i ne sviđa, jer što će mu nekakvi komentari ispod njegove kolumne. Velim, morat ćeš se prilagoditi, stvari na web-u tako funkcioniraju, čitanost i posjeti stranice jako ovise o feedbacku, RSS-u i ostalom.

    Prije si komentare slušao u birtiji, dan-dva nakon izlaska lista, ovo je ista stvar ali ubrzana. Razumijem otpor ljudi koji tridesetak godina rade ustaljenim načinom pa budu natjerani na promjenu. Ili ćeš se promijeniti ili nećeš biti konkurentan sa svojom robom, kako god se zvala.

    Na kraju smo se složili da novinar može u formi “bloga”, odnosno u formi internet stranice uspješno pisati sve vrste novinskog izražavanja, važno je samo da se drži zanata. U startu imaš provjerenu informaciju i savjest da ju ne iskrivljavaš. Blog nije alternativa novinarstvu, on je samo njegov dio. Dobar sadržaj će uvijek zanimati čitatelja.

  4. SoraZG
    Jeste da je ovo što ću sad napisati prilično uobičajena rečenica, ali moram početi sa: Potpisujem sve što si napisao!
    Počev od tog da možda i reč blog unosi zabune kod onih novinara koji su navikli na nazive klasičnih novinarskih formi. Moja je “prednost” što sam počeo 2007. sa tim informativnim sajtom (tehnički blogom/vesti se nižu na WP platformi kao i postovi), a posle, nekako više zato što su mi razni izveštaji, kratke vesti, saopštenja itd. dojadili, počeo da objavljujem na posebnoj stranici sajta rubriku koja je više bila blogerska nego što bi spadala u info sajt.
    Desilo se nekoliko meseci pre nego što sam počeo sa blogom Novinarska patka da je jedan posetilac napisao kako sajt Kovin Ekspres sve više liči na blog “a to njega ne zanima”.
    Meni je ta kritika bila najbolja pohvala i znak da je vreme, a i red, da pređem definitivno na blog (sasvim je slučajno to poddomen sajta – bio sam nestrpljiv da počnem!).
    I sam sam na nekoliko mesta napisao da je kolumna možda i najbolji i najbliži novinarski rod koji lako “prelazi” u blog. A dobro ti je i ovo poređenje – ovde komentare pročitaš odmah, u štampi kad radiš čuješ ih u kafani!
    Veći deo “stare škole” je zbunjen jer je, čini mi se, ovo i najbolniji trenutak “preraspodele” novinarskih sadržaja između nečeg što će ostati u štampanom obliku (ako ne zbog drugog razloga, a ono zbog toga što ima dosta onih koji, na primer, vole one časopise na skupom finom papiru) – držim da će vrlo brzo skoro sve preći na net. Ja radio više i ne slušam kod kuće ili u redakciji na klasičnom aparatu, sve je to sa Interneta.
    No, prilagođavanje novom je uvek teško. Međutim, suština je da novinarstvo, kao posebna delatnost, ne može nestati – da li će ljudi čitati sa ekrana, kindla, papira ili ko zna već, sasvim je sporedno. 🙂

  5. Nisam novinar, pa nisam mnogo razmišljao o toj paraleli, ali mislim da ste i ti i @SoraZG potpuno u pravu što se tiče pisanja kolumne i bloga. Slažem se da tu postoji direktna paralela.

    Ono što me pomalo zbunjuje u tvom tekstu je da neko iznosi ili stav ili činjenice. Činjenica ima raznih (ništa nije samo crno ili samo belo), a lični stav “vrši izbor” činjenica i prezentuje ih da bi priča bila argumentovana… Prosta stvar (bliska mojoj struci) – ko je “stariji”, marketing ili prodaja? Marketing ili PR? Ko u okviru čega treba da bude, ako već ne mogu da budu odvojene funkcije? Odgovor zavisi od toga čime se bavi osoba koja ga daje, a svako će imati neke činjenice kojima će potkrepiti svoj stav, koji će sigurno biti subjektivan. 😉

    Po meni, blogovi treba da odražavaju lični stav autora, ali on, ako želi nekakav kredibilitet u online svetu, a pri tom piše o iole stručnim temama (znači nije ni dnevnik, ni poezija, ni nešto tome slično), ne može da piše bilo šta. Mora da ima odgovornost prema svojim čitaocima. I pri tom ne mislim samo na IT, PR, marketinške i slične blogove – mislim i na one koji pišu npr. recepte. Zamisli kad bi takav autor “subjektivno” kombinovao namirnice zanemarujući osnovne elemente kuvarske struke? Koliko bi takav blog trajao? 😕 Ali, činjenica je da se svako jelo može napraviti na više uspešnih načina i tu je autorska subjektivnost vrlo dobrodošla. 😉

  6. @Pedya
    Ako sam dobro razumeo, “problematične” su analize, autorsko viđenje nekog stručnog pitanja.
    Ja to ne smatram subjektivnim stavovima, uprkos činjenici da svako oboji svojim promišljanjima određene teze. Kao što u mnogim društvenim (pa i prirodnim) naukama ima više shvatanja – njihovi autori i sledbenici uvek se oslanjaju na premise koje su – činjenice, fakat 🙂 .
    Ako ti na svom blogu braniš jednu (a ima ih, recimo, više), školu marketinga, ja to ne mogu da doživim kao subjektivno, već kao činjenično utemeljeno mišljenje. Po meni, preširoko bi shvatali pojam subjektivnog ako bi svako zagovaranje određenih, na činjenicama zasnovanih, stavova podveli pod puku subjektivnost.
    A ima tu još nečeg: uvek se naježim kad mi pomenu apsolutnu slobodu. Iako sam mlad 😉 to nikad nigde nisam sreo. Čak ni u holivudskim filmovima! 🙂

  7. Slažem se sa Spajom 🙂 U pravu je. izuzeci (kada je bloger BLIZAK ili ISTI kao i dobar novinar, kao i kada jeste zaista bio novinar, NE potvrđuju pravilo. I ne vidim u čemu je problem. Blog je medij, novinarstvo je profesija.

  8. Samo da ostavim link: Albahari razmatra razliku BLOGERA I PISCA (Politika.rs) http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Bez-pisaca.lt.html

  9. @Miss Cybernaut
    Problem i nije ovde, ovde je odgovor. 🙂 Problem je kad čuješ, ne ovde, previše glasnu priču o tome da će blogovi da zamene informisanje. 🙂
    Neće. Jer je, kao što lepo i jasno kažeš, blog medij, a novinarstvo profesija. Ali, na žalost, još se to mora ponavljati! 🙂
    A nekako mi se čini da je najviše OK kad to kažu ljudi koji su i novinari (svejedno da li su to bili ili su još uvek) i blogeri. 🙂

  10. Slažem se da blogovi neće zameniti novine, ali ne zato što je “blog medij, a novinarstvo profesija”. Blog nije samogenerišuća tvorevina, neko ga kreira, baš kao što neko kreira novine (digitalne ili štampane). Blog neće biti alternativa novinama, jer blogeri nisu alternativa novinarima. Oni egzistiraju uporedo (čak, ponekad, i u istoj osobi ;)). Blog zaista može da piše ko hoće (mada i tu postoje neke “tajne zanata”), ali ako hoće da ima relevantan blog, onda i bloger mora da poštuje neka novinarska pravila (npr. provera informacija i linkovanje izvora). Ja blog (za sad) ne vidim kao alternativu novinama iz prostog razloga što je drugačija forma. Teško mogu da zamislim novine koje se sastoje samo od kolumni (što mi liči na pandan blogu), pa sve dok se to ne promeni, teško mogu da vidim blog kao alternativu novinama…

  11. @Pedya
    Blog kao alternativu novinama ne vidim ni ja, nisam našao te reči, ali rekao bih da misliš na jedan citat iz osnovnog teksta koji je poslužio kao povod za post. Nisam siguran ni da je tu reč alternativa upotrebljena u smislu “ili ovo ili ono, ako prvo ne može”, ali da ne tumačim tuđe reči.
    Rekao bih da su blog i novine pre “dopune”, da mogu da nadopunjuju jedno drugo kad se gleda sadržina. Formalno, razlika je jasna. Kao što jasno treba razlikovati novinarstvo kao delatnost od “nosača informacija, stavova itd…”.
    Inače, u pravu su, nema novina ako su to samo kolumne. Čak ni sa njima ne treba preterivati u novinama ili časopisu.
    E, a sad nešto što me veoma raduje – pomenuo si da i bloger ipak treba da se drži nekih “zanatskih” pravila”. Ja sam pisao na tu temu, ali nisam baš slavno prošao ( http://blog.kovinekspres.rs/?p=757 ).
    Ipak u svemu postoje neka, makar i minimalna, pravila. :), pa bilo to i blogovanje. Jesu majušna, ali postoje. Ako do sada nikad nisam video blog za koji nisam zaključio da je blog, znači da postoje “pravila igre.”

  12. Jelena Mickic

    16/03/2010 at 21:52

    Vrlo interesantna diskusija o blogerima kao alternativi novinarima kao izvoru informisanja.
    Ja bih se nadovezala postom, koji je malo duzi, ali se nadam da ce zainteresovanima biti od
    koristi. Na kraju cete naci i spisak adekvatne literature.

    Blog nije medij, Internet je medij, kao sto su i radio, televizija i stampa, a svaki
    od njih ima razlicite zanrove. Sve je manje onih teoreticara i prakticara medija,
    koji smatraju blog originalnim Internet zanrom. Vecina u blogu pronalazi elemente
    prethodnih medijskih formi,izmedju ostalih i novinarske kolumne.

    Novinari mogu da pisu blog, ali oni tim cinom ne postaju nesto drugo,sad su blogeri,
    nisu vise novinari,vec su i dalje novinari, samo im se forma izrazavanja menja.
    Novinar se ne postaje samoimenovanjem i samoproklamovanjem, vec je novinar osoba
    koja zaradjuje svoju egzistenciju baveci se novinarskom profesijom, postujuci
    novinarske konvencije i profesionalnu etiku. To je “full-time” posao. Novinar je
    pojedinac koji ima adekvatno obrazovanje, znanje i radno iskustvo u medijskoj kuci
    ili kao slobodnjak za medijske kuce.

    Sa druge strane postoje pojedinci, koji zahvaljujuci Internetu, mogu samostalno ili
    kolektivno da se izrazavaju putem bloga o aktuelnim desavanjima od znacaja za
    drustvenu zajednicu. Ovi pojedinci nisu vezani ni za jednu medijsku kucu, ne dolaze
    iz redova profesionalnih novinara, vec iz redova gradjanstva. Stoga oni nisu
    novinari u tradicionalnom smislu reci, vec spadaju u red gradjanskih novinara,
    odnosno bave se gradjanskim novinarstvom. I za njih vaze ista pravila kvalitetnog i
    pismenog izrazavanja, argumentovanog izlaganja cinjenica i stavova neopterecenih
    subjektivnim dozivljajem. Neki od ovih gradjanskih novinara spadaju u “mainstream”,
    a neki su pak alternativni izvor informacija i vesti nasuprot dominatnim vodecim mas
    medijima.

    Wikipedia ima fin clanak na ovu temu:
    http://en.wikipedia.org/wiki/Citizen_journalism

    Primer kako tradicionalno novinarstvo i gradjanska angazovanost mogu da idu jedno sa
    drugim je i CNN i njihov iReport. http://www.ireport.com/

    Vise o tome kako tradicionalna stampa koristi nove tehnologije i gradjansko
    novinarstvo kao izvore vesti:
    http://www.guardian.co.uk/media/pda/2010/mar/15/new-york-times-cnn-tech-companies

    Svim zainteresovanima za malo akademskiju i formalniju, ali izrazito kvalitetnu
    literaturu koja nudi bolje i dublje razumevanje novih medija, bloga kao i
    alternativnih medija preporucujem:

    – “Journalism and new media” John Vernon Pavlik
    – “We the media: grassroots journalism by the people, for the people” By Dan Gillmor
    – “The handbook of journalism studies” Karin Wahl-Jorgensen, Thomas Hanitzsch (ed) i
    u njoj narocito poglavlja:
    Journalist as Gatekeppers, Objectivity Professionalism, Alternative and citizen journalism

  13. Dragan Radović

    16/03/2010 at 23:50

    @Jelena Mickic
    Dobrodošli na blog!

    Drago mi je da ste se uključili u ovu raspravu – vredan doprinos koji u finišu prerasta u vrlo prijatno upućivanje na kvalitetnu literaturu. Zaista cenim vreme i trud koji su bili neophodni za pisanje ovog komentara.

    Posebno mi je zanimljiva misao da novinari ne prestaju to da budu kad pišu za blog, jer se to mišljenje “provlači” kroz mnoge moje postove. Kao hm..pa može se reći novinarski veteran koji bloguje, ne mogu da zamislim kako pisanje za medije, bilo klasične ili njihovo online izdanje, podrazumeva poštovanje novinarskih uzusa, a pisanje blog posta nudi znatno veću slobodu, odnosno oslobađa od svih zanatskih pravila. Čak sam i eksperimentisao sa uobičajenim žanrovima (izveštaj pisan na osnovu praćenja video streama, osvrt..) i došao do nekog svog zaključka da je mogućnost linkovanja glavna razlika uz ostavljanje prilike čitaocima da komentarišu pročitano.

    Kad sam prvi put, davno, “naleteo” na jedan blog, pomislio sam – ovo je kolumna koju urednik nekih novina ne želi da objavljuje (nisam baš imao sreće sa kvalitetom napisanog). A danas često svoje članke sa bloga minimalno preradim za štampu i objavim u svom listu, još preciznije kolumni. (Kradem sam od sebe i u tom “poslu” blog i novine odlično sarađuju.)

    Biće mi zadovoljstvo da pročitam preporučenu literaturu jer je, koliko vidim, u njoj sadržan niz tema koje me interesuju, a verujem da to važi i za druge posetioce bloga.
    Zahvaljujem još jednom na izuzetnom doprinosu kvalitetu diskusije povodom teksta o blogovanju i novinarstvu. 🙂

  14. Jelena Mickic

    17/03/2010 at 09:09

    @ Dragan.

    Zadovoljstvo je bilo moje da se na vec kvalitetno postavljenu i vodjenu diskusiju nadovezem.
    Hvala na lepim recima.

    Veliki pozdrav.

  15. Odličan tekst i odlična tema za razmišljanje. Ono što je meni uvek zabavno, ali često i iritirajuće, su otpori prema svemu što je drugačije i novo i koji su sve načini da se polemiše kako će to novo (koje po pravilu biva odbačeno kao loše) zameniti nešto “tradicionalno dobro”. Na taj način se stalno prave nepotrebni sukobi i zastrašivanja i tako je u gotovo svakoj oblasti. Blog nikada i nije pretendovao da zameni mainstream novinarstvo, već je samo još jedan kanal komunikacije koji ima svoju formu, strukturu i pravila. Postoje odlični blogovi koje uređuju novinari i novinarke (kao što je ovaj 🙂 ili blog Ljubomira Živkova) i to samo potvrdjuje da nije pitanje medija koji će neko koristiti već načina izražavanja i poštovanja profesionalnih standarda. Sve kanale komunikacije treba koristiti i povezivati, a ne suprotstavljati (teme i postovi mnogih blogova su upravo inspirisane vestima ili informacijama iz mainstream medija).

    Činjenica je da su blogovi “subjektivniji” (iako ovaj pridev nema gradaciju), ali isto tako ne možemo reći ni da su novinarski tekstovi potpuno očišćeni od izražavanja stava novinara ili urednika medija.

    Zapravo, sviđa mi se teorija koju Jelena Mickic navodi da su blogovi jedan tip građanskog novinarstva.

  16. @YuffieLeo
    Pozdrav i hvala za pohvalu! 🙂
    Ljudi su, bar je takvo moje iskustvo, uglavnom skloni verovanju da će svet večno izgledati isto, da se promene retko dešavaju, pogotovo ako su epohalne.. I tako zauvek usidreni u nekoj napuštenoj luci provode dane čekajući da se vrati ono što je bilo. A to je, je li, nešto dobro – kako, na primer, muzika može da se sluša sa kompjutera, vesti da se prate na računaru i štošta još.

    Mislim, na sreću, da to vreme definitivno prolazi. Biološka smena generacija dovela nas je do toga da veliki broj ljudi “u zrelim godinama” (mada mi je sumnjiv taj pojam zrelosti) ima iza sebe odrastanje uz neprekidne promene. Bile one loše ili dobre, u svemu tome vredan je bar taj nauk da ništa nije večno.

    Mislim da si prva koja je pomenula da ljudi inspiraciju za postove često pronalaze i u klasičnim medijima. Naravno, mislim da je najvažnije da imamo što više tih izvora iz kojih teče sveža voda novih informacija. Činjenice koje tako dobijemo poslužiće nam i za komentarisanje – za finu baštu različitih cvetova. 🙂

  17. Mislim da je putem bloga sloboda izrazavanja deleko otvorenija i objektivnija za razliku od pisanih medija koji uglavnom rade po pokriveteljstvom neke partije. Pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*