Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Kaži mi, kaži, kako da te zovem?

Share

Jezik, mreže i mediji

(„Ja se ne zovem! Drugi me zovu.“ – Radovan III)

Izgleda da ne vredi, iz Pandorine kutije izletela je i raspršila se i „nova moderacija“ pojma pismenosti. Zgodno rečeno i, naravno, rogobatno, ali „sa namerom svesnom“. Jer, radi se o „klasičnoj pismenosti.“ A „to kad jednom ode, nema da se vrati“. Simpatično u „datom događaju“ svakako je to što smo brzo prihvatili toliko novina („ispoštovali“ smo ih, je li) da to iole mlađi čitalac jednostavno ne vidi niti ima potrebe da vidi. A i zašto bi: greška koju svi prave na kraju postaje pravilo (nepoznat autor)! I tako će sve što je danas „u opticaju“, a „para uši“, brzo postati muzika… 🙂

Mislim da je to nezaustavljivo – jednoga dana (nećemo svi pisati poeziju, kako je to spevao nesrećni Branko, već…) govorićemo maternji jezik koji će imati samo dva padeža! Zašto? Jezik, za razliku od svih drugih društvenih „tvorevina“, teži ubrzanom uprošćavanju. I to važi za sve jezike! Ko danas može da čita Njegoša bez povremenog bacanja pogleda na tumačenje, a i kako Englezima zvuči njihov sopstveni Šekspir toliko vekova „after“… A mi, zašto bi smo se mučili sa svim tim padežima kad sa dva možete sve precizno da saopštite. 🙂

Kad tome dodamo i da je upravo engleski jezik, koji je vekovima bio potpuni anonimus među jezicima, preuzeo od francuskog ulogu svetskog jezika i bespogovorno i nepovratno pokorio planetu, nema nama spasa – i srpski, veoma složen i težak, već u vreme pune snage generacija koje upravo izlaze iz porodilišta biće znatno jednostavniji nego „ovo“ što mi danas smatramo ispravnim.

Napisaću i nešto što odlažem, a na više blogova je u žiži rasprave. Društveni ili socijalni mediji? Društvene ili socijalne mreže?

Hm..meni je zanimljiva količina strasti kojom se brani pojam „društveni“, a još više ključni argument: impresionistička slika o izrazu „socijalni“ kao nečem ideološki obojenom, sinonimu za jad, bedu i nesreću…za razliku od prideva „društveni“ koji je ispravan, tačan, umiven. Dobro, zašto da ostanem po strani, blogovi nisu nauka..

Jelena Jovanović beleži na svom posterous blogu: „Denotativno “socijalni” bi bilo potpuno ISTO što i “društveni”. Nažalost, ostaci komunizma i sam komunizam obojili su ovaj pridev kome je koren u latinskom i koji je nekada bio sasvim u redu, u nešto pogrdno i loše. Isti koren nalazi se i u reči “sociologija”, “socijalizacija”, “socijalizam”. Pa nam to ipak tu ne smeta. Čudno zar ne :)“.

Čudno, naravno – ali konotacija koju ima jedna reč nije deo svačijeg jezičko-mentalno-ideološkog prtljaga. Meni, recimo, ne smeta – reći „socijalna mreža“ je (mada novinare ne treba shvatati preozbiljno) pogrešno jer je to „poluprevod“ originalnog izraza „social network“. „Društvena mreža“, e to je već full prevod i „može da prođe“. Uzgred, verujem da će tako i ostati, neka i ostane, ali da pogledamo malo ima li tu još „materijala“ za blog post… 🙂

(Da je reč o „delimično prevedenom izrazu“  lepo je primetila Nikolina Ljepava, a itekako je zanimljivo njeno pitanje: zašto vam je svima tako užasan  izraz “socijalne?”

“Sad sam radoznala, zasto vam je svima izraz “socijalni” tako uzasan? Znacenje je isto – socijalno znaci drustveno (izvedeno iz latinskog socius, drug) – imamo socijalnu psihologiju, sociologiju, govorimo o socijalnim konstruktima, socijalnoj inteligenciji… rec se koristi i u srpskom u poprilicno razlicitih konteksta? :)”

Nisam ovo posebno linkovao jer je u komentarima na post Jasne Kamatović do kog će vas odvesti link nekoliko redova ispod.

Jasna Kamatović je napravila zgodnu anketu na Fejsbuku postavivši pitanje: koji izraz smatrate tačnim? Na njenom blogu je kompletna priča, a ja ću dodati nešto što, mada sporedno, dopunjuje kompletnu sliku. Dakle, ja sam ona tri posto učesnika ankete! Što će reći, glasao sam za izraze „Internet mreže“ ili „Internet mediji“, mada potpuno siguran da će „društvene mreže“ i „društveni mediji“ pobediti. (Na stranu sad velika razlika između mreže i medija, to nije tema za ovaj sešn, niti je Jasna na tome insistirala.)

Razlog za ovu „jeres“ objašnjavam evo ovde: društvene mreže imate u životu oko nas odavno, znatno pre Interneta. Zar se od nastanka društva ljudi određenih zajedničkih osobina ili sklonosti nisu „umrežavali?“ Mreža kreativnih ljudi, na primer..

Društvene mreže o kojima mi govorimo postoje samo na Internetu. Ugasiš Internet, pocepao si i sve te mreže. A kad naglasimo da su u pitanju Internet mreže, sve je odmah jasno. Možda neće škoditi i dodatak: ako bi ko insistirao na potpunom „opisu“, rekli bi smo „društvene Internet mreže“, međutim ko drugi, osim ljudi, na Internetu „plete mreže?“

Znam, postoji i argument pleo(plazma) tipa: Internet već upućuje na mrežu kao svoju osnovu… Tako je, nema savršenog rešenje. I zato, u svoj toj nesavršenosti, ostajem pri „Internet mrežama“, a još više pri „Internet medijima“. Čak sam dovoljno drzak da jedan (dva?) takva medija i pravim. Kakva god da su! 😉

14 Comments

  1. Evo konačno je neko artikulisao ono što ja mislim o sintagmi ‘društvene mreže’. 🙂 Mislim da nije precizna.

  2. To je problem sa mnogim pojmovima koji nastaju van našeg govornog područja, a onda ih treba nekako “usvojiti”. Pri tom, vrlo često ih ne treba prevesti, već “prepevati” da bi se zadržala suština, što zna da bude baš komplikovana rabota.

    Strogostručno gledano, pojam “socijalno” verovatno nije pogrešan (nisam stručnjak), ali je činjenica da je vremenom dobio određenu konotaciju koju (ipak) treba imati u vidu. S druge strane, društvene mreže su zaista postojale i mnogo pre Interneta, ali to nisu “one” mreže… S treće strane, ako Internet nije sinonim za mrežu (što najčešće jeste), već tehnologija (ili platforma) za umrežavanje, onda pojam “Internet mreže” ima smisla. Ali to nije prevod pojma “social network”. Možda prepev? 😉

    Ako prelistamo Wikipediju (Wikipediu?, ili Vikipediju…?), možemo videti da to o čemu pričamo ustv. nisu ni “social networks”, ni “social media”, već “social networking services“, jer tu, po Wikipediji, spadaju i Facebook i Twitter i LinkedIn i MySpace i… Mada, ako verujemo istom izvoru, “blogs, picture-sharing, vlogs” isl. spadaju u “social media“. Al,i na istom mestu je i “wall-postings”. Zar to onda nije Facebook? A tu je i “microblogging”. Zar to nije Twitter…? 😉

    Sad sam ga (izgleda malo) zakomplikovao… 😀

  3. Moram da priznam da mi je teško da uz ovakvu temu ostanem ozbiljan (iako ne mogu da ne primetim i pohvalim tvoj napor). Ali teško mi je da ne pomislim da ima mnogo reči i izraza poput
    “HEMIJSKE OLOVKE” koje su sasvim budalaste, a da to danas više niko ne primećuje… Naš (pamentni) narod uostalom kaže: “Zovi me kako hoćeš…”

  4. Milica Popović Mima
    To je, Mima, bio razlog da napišem ovaj post – i meni je najrasprostranjenija sintagma (društvene mreže, naravno) zvučala neprecizno. Ali, kao što i Pedya primećuje, ma šta uzeli, uvek se malo “zapetljamo”. U krajnjem slučaju nije ni toliko važno, bitno je da razjasnimo sve “modalitete”. 🙂

    Pedya

    Ulovio sam sebe kako pišem “društvene mreže”, a govorim “Internet mreže”. I setio sam se tad jednog (hm…davnog) primera iz škole. Pita nas profesor matematike zašto je 1 plus 1 jednako 2. Svašta smo mi tu nalupetali, a on na kraju kaže da je to, jednostavno, konvencija, dogovor među ljudima.
    Sad, da li je još uvek tako, ne znam, ali i u ovom slučaju, pošto svaki odgovor ima “falinku”, ostaće najčešće upotrebljavan izraz. Mislim da ima puno takvih sintagmi koje su u početku bile malo sporne, a posle postale standard.
    Mada, sa jezikom se nikad ne zna – možda će nešto sasvim deseto prevagnuti. 🙂

  5. Miodrag Ristić

    Dok sam pisao prethodne odgovore stigao je i tvoj komentar.
    He, sad, naravno da ovo neće da promeni svet- vidiš i po stilu pisanja – ali na ovu temu nailazimo suviše često, a da nam ne bi palo na pamet pitanje “a zašto”.
    U kojoj meri shvataš ozbiljno ili ne zavisi od toga u kojoj meri i sam jezik shvataš kao vrednost, odnosno u kojoj meri imaš potrebu da razumeš kako je i zašto neki izraz nastao.
    Ja ceo radni vek “prodajem rečenice”, pa me to možda zato više interesuje.
    Uzgred, zašto se za nebo kaže da je plavo, a za travu da je zelena? 🙂
    I to je nešto kao “hemijska olovka” – može da te interesuje, ali i ne mora. 🙂

  6. Nisi me sasvim razumeo. Ne smatram ja da jezik nije važan – naprotiv! Koliko znam postojali su neki periodi u istoriji kada su se ovim pitanjem bavile najuglednije institucije (akademija nauka) i to uz aktivnu podršku i učešće države, strogo cenzurisali i sankcionisali sva nedozvoljena odstupanja, i zaista se ORGANIZOVANO brinuli za čistoću jezika. Ima ozbiljnih država (npr Rusija ili Francuska) koje se i danas na takav način, instrumentima države – bore za svoj jezik i pismo. Logično – to pitanje je zapravo mnogo dublje i tiče se ukupne ozbiljnosti, i odnosa prema sopstvenoj kulturi, dignitetu nacije.

    Naravno, u istoriji ima raznih perioda, uspona i padova… I još dubljih padova…

  7. Evo priznajem, imam strast prema konotaciji – da bude pozitivna 🙂 Ne volem komunizam, a time što je pridev socijalni korišćen u kontekstima koje sam opisala (slučaj, služba, Pedya pomenu i “pomoć”, itd) i sam je poprimio te obrise. Konotacija naspram reči stoji kao brend naspram proizvoda. I naravno da nam smeta negativna konotacija nećega što je u stvari baš lepo. To je lingvistika, nije nikakav impresionizam.
    Reči vajaju naš svet. Ovo je novi svet i traži neutralne reči, ne one sa nasleđem (tamne) prošlosti.

    Hvala za linkove, nisam znala da se toliko piše o pismenosti 🙂

  8. Miss Cybernaut

    “Konotacija naspram reči stoji kao brend naspram proizvoda.” Bravo!!! Sjano poređenje 😀

  9. Pedya
    hvala :))) neko bi rekao da sam sada ja napravila logičku grešku i objasnila nešto nepoznato nečim takođe nepoznatim, ali vidim da se razumemo, cool.

  10. Moj komentar čeka moju moderaciju! 🙂
    P.S. Upravo obnavljam gradivo iz sociologije prava..
    Da, da ne zaboravim, sutra moram da pošaljem nekog u Službu socijalnog osiguranja radi jednog uverenja….Uskoro ističe rok za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje…

    Sve nabrojane institucije postoje i danas, ovde i u drugim uređenim društvima.

    Ah..pa ja volim izraz “Internet mediji” i “Internet mreže”.. 🙂
    P.S.S. Čekam jedan najavljeni komentar! 🙂

  11. Terminoloski haos vlada i u engleskom i stvari nisu bas precizno razgranicene sta je sta. U akademskoj literaturi cete naci i social networks, i social media, i social networking sites, new media i svasta jos nesto – a sve oznacava tu istu stvar o kojoj pricamo (Fb, Twitter, MySpace itd).

    Meni licno izraz socijalno ne nosi negativnu konotaciju, asocijaciju ili bilo sta slicno tome. Lepse zvuci kompletno prevedeno, ali sa druge strane razumljivo je i ovako.

    “konotacija koju ima jedna reč nije deo svačijeg jezičko-mentalno-ideološkog prtljaga.”

    Upravo tako. Konotacija reci je iskustveno zasnovana – kako na kolektivnom nivou (socio-kulturoloskom), tako i gledano kroz licna iskustva i percepciju. Pojedine reci, pak, mogu kod nas licno izazvati neke negativne asocijacije i nositi negativnu konotaciju koju ne delimo sa drugim ljudima. Tako posmatrano, kada je rec “socijalno” u pitanju , postavlja se pitanje da li govorimo o kolektivnoj ili licnoj percepciji? Drugim recima da li je u srpskom drustvu pojam socijalno zaista tako percipiran da automatski nosi tu negativnu konotaciju ili ne?

    Da li je klincima koji odrastaju uz Internet, engleski i social media (networks…itd) socijalizam o kome su nekada nesto mozda u skoli culi zaista prva asocijacija kada cuju izraz socijalno? Kolikom broju starijih zapravo izraz socijalno ima negativnu konotaciju a kolikom broju ne (eto, ima i nas “starijih” koji taj izraz povezuju sa sasvim drugim stvarima)? Tim podacima ne raspolazemo, tako da se u krajnjoj liniji i cela ova diskusija svodi na licna misljenja i tu licnu konotaciju i asocijacije koju za svakog od nas odredjeni pojam nosi ili ne nosi.

    A generalno gledano ako govorimo o diskursu online komunikacije moramo uzeti u obzir i specificnosti online okruzenja, u kome se i jezik razvija i menja i znacenja nekih reci dobijaju i drugaciji smisao od onoga koji su ranije imala narocito uz ovaj stepen i globalizacije i ulaska engleske terminologije u veliki broj jezika… sve se menja i prilagodjava pa ni jezici nisu izuzetak. 🙂

  12. Nikolina, veliko hvala za ovaj iscrpan komentar koji je preciznije nego sam blog post rasvetlio sve „uglove i ugliće“ teme o kojoj govorimo.
    Moje je zadovoljstvo u najmanju ruku dvostruko: vidim da sam, pišući, bio „na pravom putu“, ali to što si uložila vreme i trud da ovaj komentar napišeš daleko je značajnije jer će zainteresovani čitalac sad imati znatno potpuniju i kvalifikovaniju sliku.
    Kad pročitam napisano, vidim da je komentar slobodno mogao da se nađe u kategoriji „gosti na blogu“ jer je tvoj tekst, zapravo, pravi dobar blog post! 🙂 Hvala ti na tome!! 🙂
    Moje iskreno poštovanje i svim drugim “učesnicima” u nastajanju ovog blog posta – zaista je svaka rečenica dragocena! 🙂

  13. He 🙂 Mislim da je ova priča previše “advanced” u odnosu na ostatak Srbije. Juče sam bila na proslavi mature (15 godina) čula da se neke moje drugarice iz Ns redovno suočavaju sa pitanjem građana “GDE DA UBODEM” (prst, da se potpiše). “JEL DA POTPIŠEM SEBE”, itd. Mislim, o čemu mi pričamo 🙂

    Konotacija – da, Nikolina je u pravu, niko ne može u ovom trenutku da izmeri koja je grupa brojnija. Ipak je ovo gerijatrijska država, sasvim je moguće da žal za Titom jošte živi u većini 🙂 Zadržavam pravo da tako tumačim one koji forsiraju mrski termin. Druga opcija biće čist nemar. Šta je posledica ovakvog zaključivanja? Pa …slabije ću verovati komunistima i nemarnima nego onima za koje uvidim da se trude da pišu i misle ispravno. Jednostavno je – kada je interes slab, to predstavlja barikadu.
    Možete je ukloniti ili ostaviti, to je na vama, a nije loše znati da obne odluke imaju posledice. i nije loše biti ih svestan.

    Povlačim se dakle iz rasprave, svako neka radi onako kako smatra da je najbolje. Benefit ove priče je što će ljudi makar razmisliti pre upotrebe i što, možda, neće ići po interciji ta fraza “socijalne” mreže.

  14. Svakako zanimljivo razmišljanje o uticaju jedne društveno prevaziđene matrice na genezu nastanka savremenih pojmova.

    Zahvaljujem i preporučujem upoznavanje sa postom i komentarima, posebno komentarom gospođe Nikoline koji, izuzetno utemeljeni i bez politizovanja, govore na tu temu.

    U svakom slučaju, hvala na zanimljivom doprinosu u komentarisanju pojma „društvene mreže“ iz jedne istorijske perspektive. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*