Share

Podseti me šta to beše – istina
znak-pitanjaDa li je Brajan Džons pio pijan, drogiran ili “izvan stvarnosti” na neki drugi način u času kad je jula 1969. godine tonuo na dno bazena svoje kuće u Saseksu? Nije li jedan od osnivača “Kamenja koje se kotrlja”, u stvari, ubijen?

Šerlokholmsovska storija bez raspleta kroz medije se, kao reka ponornica, provlači svakih nekoliko godina. Najnoviju “knjigu” dokumentacije koju je policiji Njenog Kraljevskog Visočanstva predočio novinar Stiv Džons na 600 strana teksta sadrži do sada najviše detalja koji, kao prstom, pokazuju u pravcu nasilne smrti, a ne slučajnog pada u bazen nakon rođendanskog slavlja.

Tako pišu mediji, bilo online ili offline. I pisaće, čak i kad policija bude rekla da je “slučaj okončan”, ma šta to značilo. Postoje, naime, istine koje su daleke i nedostižne, zauvek zaključane u “kutiju bez ključa”. I “neima puta kojim bi do njih moglo da se stigne”.

“Draga, želiš li da znaš ko je ubio Kenedija” izgovara Alek Boldvin u poslednjoj sceni filma The Marrying Man (Ćovek za ženidbu) u kojem se, celuloidno, neprestano venčava i razvodi od svoje istinske “životne pratilje”, Kim Bejsindžer. No, nije ovde u epicentru sjajni glumački par – pitanje Kenedijevog ubistva je i dan danas deo globalne “legende o predsedniku koga su svi voleli”.

Ima li još nekog ko veruje da je tunjavi Li Harvi Osvald, bivši propali marinac i jedno vreme stanovnik SSSR-a, u petak 22. novembra 1963. godine u Dalasu, Teksas, sa tri neverovatno precizna hica ispaljena sa drugog sprata nekog prašnjavog skladišta ubio tada omiljenog američkog predsednika? Niko ozbiljan.

Da li ćemo ikada saznati istinu? Pitanje podjednako besmisleno kao i ono “šta je uopšte istina?”

Primera ima više nego što je moguće ubaciti u jedan članak.

Ko je organizovao atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića? Tog popodneva u 16 časova i 20 minuta u marsejskoj luci, na Trgu Berzamski, hice je ispalio Vlado Černozemski, pripadnik, današnjim rečnikom kazano, makedonske terorističke organizacije VMRO. Ali, sve ukazuje da su, u bekgraundu atentata, bile i ustaše, kao i Musolinijeva fašistička Italija.
Potonje ime razlog je zbog kog mnogi istoričari pucnje u francuskoj luci smatraju prvom akcijom dolazećeg fašizma, a kralja Aleksandra prvom žrtvom ove monstruozne ideologije. Za nas, ovo je i dalje misterija.

Nema potrebe nabrajati nove “večne tajne”. Istorija je, reklo bi se, iako bi trebalo da bude uređen skup nepobitnih činjenica, velika zagonetka, “skandinavka” u kojoj bar jedno slovo luta tražeći svoje mesto.

Ah, još samo ovo: veruješ li da je Tito bio slavonski šloser, draga?