Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Poverljivo iz Vikiliksa

Share

Da li će „veoma zabavno štivo“, kako ga je nazvao Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, osim uraganskog skidanja prašine sa licemerja svetske diplomatije, u krajnjem bilansu pokazati da je svet slobodniji ili će poslužiti za uvođenje nekih novih „mera bezbednosti“ koje će plebs primoravati da putuje još „strožije kontrolisanim vozovima“

Neočekivano pražnjenje arhive „diplomatske književnosti“ Stejt Departmenta i njeno „stavljanje na uvid“ svekolikom građanstvu planete koje mari za takve skandale (pri čemu se, uglavnom,  prenebregava koordinacija sajta Džilijana Asanžea i nekoliko bitnih štampanih medijskih saboraca, listova Njujork Tajms, Špigl, Mond, Gvardijan i El Pais ) postavlja, jasno, lepu zbirku pitanja pred svakog od nas.

Možda vas interesuju tehnički detalji ove „operacije“? Ko je bio „duboko grlo“, a ko kurir? Da li je Asanž zaista seksualno devijantni denuncijent američke bahate diplomatije, jer ne mari mnogo za korišćenje kondoma, ili su mu to naknadno dopisali u dosije „vikiliks“ ne bi li vlast dala standardnu krivičnopravnu podlogu za podmetanje naloga za hapšenje pred nos ovog neobičnog čoveka? Zašto baš sad? I tako dalje i tako bliže…

Široko je  polje pitanja koja igraju pred našim očima. No, retko sklon kriminalističkim detaljima ovakvih priča (izuzimam motiv kao najvažniju tačku svojih interesovanja), zadržaću se na ključnom: Šta znači ovo curenje informacija iz (trebalo bi po defaultu) višestruko zaključanih vrata državničko-obaveštajno-analitičkih soba u vaskoliku javnost?

Niz amaterskih poteza ljudi zaduženih za „zaključavanje“ podataka ili „samo“ još jednu storiju  koja će i najgoreg skeptika uveriti da se sloboda informisanja, kretanja, demonstriranja protiv ili za ma čeka- ipak mora još više ograničiti? Mnogo je ovo, kume, mnogo! Zar zbog neke slobode da se gine, gladuje, mrzi, pati…zar da se izgubi vlast!?

Civilizacija koju mogu, bar na kratko, da bace na pod stambeni krediti ili grčki dugovi, njihovo seljenje na zelenu travu Irske s pogledom na narednu žrtvu, dakle jedna bezidejna klimava i mediokritetski vođena parada  kiča, nije nešto što se na duži rok može braniti ma kakvim argumentima. Ovaj repertoar bez trilera, krivaca, podrivača i ostalih „provala“ ne donosi profit! Ovde Đenka mora da uvede ton film ili ništa od novca u kasama i budžetima!

Bez nepotrebne buke, lagano! Ne zagovaram nikakvu teoriju zavere,mada joj mnogi kamenčići idu u prilog! (Traljav nalog za hapšenje potpisuje zemlja koja je primer pravne države? Hm…dobro, ni svi carevi nisu znali tablicu množenja.) Pet listova u dogovoru i usklađeno objavljuju priču? Tačno. Ali u printu je epohalno dostignuće kad se dve novine dogovore oko ma čega, a pet.. uh, što to nisam video!! (To usklađeno puštanje infomacija pet starinskih i jednog novog medija možda je i najveće „dostignuće“ koje će se pamtiti kad se prašina vrati na pod. A još veće – naglo poboljšana pozicija Interneta u očima čak i onih koje možemo nazvati potpunim IT mrzovoljnicima.)

Ono što je istinski zastrašujuće u priči koju, bar kod nas, najveći broj medija, ma kako ih zvali, sve češće spušta za po stranu ili minutažu niže,  uopšte i nije pitanje režiranosti ili ne celog događaja. Da li je Džilijen Asanž deo problema ili deo rešenja od drugorazrenog je značaja. Jer, trn u oku je mnogo veći, bolniji i opasniji.

Ma kako se sve ovo završilo, ne vidim hepiend! Internet (ovde oličen u sajtu Vikiliks) brani slobodu od moćnika? Sviđa mi se to, ali… nisam ja momak za tu priču. U ranijim godinama iz prve bih viknuo „da“, sada više ne. Plus, ova afera ne bi ni približno bila tako glasna da nije sinhronizovano išla i ide i dalje kroz pet velikih listova.

Vidimo da se sve više „zvaničnika“ ne uznemirava mnogo zbog „tajnih tekstova“ koji izlaze na sunce. Prave se doskočice, cinično komentarišu događaji, kažnjavaju se sporedni igrači koji su sedeli na klupi i nisu ni omirisali stadion. Caybergejt kao da sve više postaje ne mnogo ozbiljna tema za ubijanje vremena po kafićima i sedeljkama. To ne kvari ni poneki glasniji ton koji stigne iz ove ili one države, još češće državice. Imam osećaj da smo dovedeni u situaciju kada čekamo da se pojavi nešto epohalno, nešto što ama baš niko nije znao…a toga neće biti?

I dok, tako, čekamo i listamo dokaze licemerja, snishodljivosti, podilazenja moćnicima i drugih potvrda lošeg karaktera diplomatija i diplomata ove ili one zemlje (što nas je zapanjilo, zar ne?), a to je, obrni – okreni, najveće dostignuće objavljivanja dokumenata na sajtu Asanžea, mi smo već usoljeni i zaliveni uljem, spremni za novu rundu ograničavanja slobode. Objašnjeno nam je da je čovek “na tom sajtu”  ugrozio neke živote, da je seksualni zlostavljač, a već će se tu naći i poneka ukradena jabuka iz komšijskog dvorišta u detinjstvu. Pa ukoliko takvima damo previše slobode da vršljaju po državničkim poslovima, može biti da će naša sloboda postati ugrožena… Dakle, sjajan razlog za uvođenje još neke zabrane na globalnom nivou.

Ne mogu, a da se ne setim Marfija: Ako stvari mogu da pođu naopako, poći će.

A u civilizaciji koja sve manje može da finansira slobode koje je svojevremeno iznedrila, dok njeni gospodari sve teže zaključavaju torbu sa menicama koje su nakupili diljem sveta, pogrešan početak garantuje i ružan  kraj.

4 Comments

  1. Internet je sam po sebi dovoljno otvoren, rasprostranjen i mocan da se na istom ne moze uvesti sistem cenzure kao na drugim medijima. Toga su svesni i oni i to im se ne svidja, pa pokusavaju da ga kontrolisu na druge nacine… Svako vreme ima svoje breme… A cenzura na Internetu ne moze opstati…

  2. @Brankko
    Slažem se, Branko. Cenzura ne samo da ne može opstati na Internetu već zahvaljujući Internetu ne može ni u starim medijima.
    Ovde i nemamo cenzuru, a i retko će se bilo gde naći u onom starinskom modelu kakav je postojao.
    Imamo znatno suptilnije igre koje ne ukidaju informaciju i ne sklanjaju je u “mrak” već nas prividno zatrpavaju velikim brojem informacija. To je ono što ovde “štrči” – otkud odjednom sva ta hrpa papira (nisam do sada pročitao ništa što bi nekog srušilo sa stolice na patos), tako fina saradnja sajta i velikih svetskih listova…i stalno ponavljanje imena koje bi mi trebalo da prihvatimo, izgleda, kao modernu verziju Robina Huda.
    No, hajde da vidimo… :))

  3. Odlična analiza, bez obzira što se još uvek “od drveća ne vidi šuma”. I sam sam stekao utisak da nam se baca prašina u oči i da nam promiče mnogo krupnija zakulisna igra oko interneta. Malo ljudi zna šta je ACTA, a ova afera može da posluži kao povod da se sumnjiva međudržavna inicijativa ( SAD, EU, Japan) progura mimo demokratske procedure na mala vrata (link u prilogu).
    Veliko je pitanje čiji su “osetljivi” organi u fioci. Možemo mi da likujemo i slavimo slobodu interneta, u praksi je te slobode zapravo sve manje.

    Držim palčeve da, što kaže guru Asanž, istorija na kraju pobedi i svet postane bolje mesto, ali ne bih žurio sa veseljem.

    http://www.eff.org/issues/acta/

  4. @promena ideja !
    Svakako da potpisujem bez ostatka tvoj komentar. Malo bih proširio onaj izraz da se od drveća ne vidi šuma” na to da se ni od šume ne vidi drveće.
    Pogledaj samo današnji dan, posebno njegov tok od podneva do noćnih sati. Odjednom je pod znkom pitanja ćitav Intenet!
    Rado ću da promenim mišljenje da je ova “operacija” izuzetno pogodna za smanjivanje sloboda ne samo na Internetu. A pošto to odgovara mnogima…
    No, daleko bilo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*