Novinarska soba s pogledom na Palić i blogovanje od slike do slike

Sve možete da oprostite ljudima osim ako su dosadni. Ko je to, beše, rekao Miloju Sekuliću i Dragani Djermanović, a oni zapamtili ?

Uopšte nisam imao nameru da pratim Internet prenos (a što ne bi tako moglo da se kaže ?) ove Konferencije na Paliću. Dead line (cajtnot što bi rekao moj prvi urednik) prouzrokovan neizbežnom potrebom da se izbaci novi broj novina i zaradi nešto para za plaćanje računa, jedna važna proslava koja me čeka, išijas koji…(ma ne, ovo mi se omaklo), 12 stavki na spisku za kupovinu i još neke intimne stvari, overili su neopozivo moj dnevni raspored.

Sam vrag me naterao da kliknem na link i nađem se na Paliću (digitalno, ne i realno, ’em mu sveca.)

U sred radnog vremena i na vrhu brda poslova koji me čekaju? No, kad vidite Banaćanku Draganu Djermanović na velikom monitoru svog malog stonog kompjutera nećete, valjda, nastaviti da redigujete tekstove o planu rada lokalnog komunalnog preduzeća?

Volim ljude koji zrače energijom i mogu da ih slušam satima, ma pričali i o ulozi gama zraka na sablasne nevene (Ima li ko da nije gledao ovu predstavu?). E, tako ja doživljavam njenu priču – kažem priču jer ovo nije bilo „predavanje“, hvala nebesima. I inače sam u godinama kad momci kao ja više nemaju previše intelektualnih ambicija, već preprodaju ranije odslušano i umemorisano.

Gaga pričala o ulozi bloga u njenom ličnom profesionalnom i ličnom stasavanju. O blogu kao putu između dve slike: prve na kojoj je simpatično ozbiljno devojče i nekoliko drugih na kojima se vidi opuštenost i uživanje u onom što radi i što jeste, u ljudima koji su se tu našli i začinili sve to nezamenljivom atmosferom vitalnosti i životnosi.

Iz prikrajka je, pretpostavljam, slušao i Miloje Sekulić – nešto kasnije će ustvrditi da je za taj preobražaj od bloga zaslužnija Draganina načitanost (odao se i da sam slabo radi po tom pitanju, ali mislim da mu je to samo poslužilo da pridoda još naizgled nepovezanih detalja svom definitivno najneobičnijem predavanju koje sam slušao.)

Dakle, pošto me je Djermanovićka ličnom ispovešću o blogovanju postidela, jer sam svoj zapostavio do nepodnošljivih granica, ništa drugo mi i nije preostalo nego da sa lokalnih novinarskih tekstova koje sam dorađivao u „stvarnom svetu“ pređem na fajl „Tekstovi za blog“ i počnem post koji upravo čitate. (Uhvaćeni ste na delu!)

A kraj Palića Miloje o novinarskoj sobi. Ili Torbicinom frižideru? Ili ispijanju kafe ispred sale tokom predavanja? Ili o PRovima koji nepotrebno pišu saopštenja i slične drangulije za medije, a to bi mogli efektnije i uspešnije da rade kada bi novinarima „bacili udicu“ u vidu kompletnog atraktivnog „materijala?“

On sam je otvorio servis i sajt sa kojeg žurnalistički udarnici mogu, za sad džabaka, da skidaju atraktivne tekstove i fotke. To je Milojeva „Novinarska soba“, ali o njoj je najmanje pričao. Šta više, pokušao je da istera publiku iz sale rekavši svom tom svetu da im neće reći ništa novo! Skandalozno! Međutim, bila je to mangupska fora – ko bi posle takve najave propustio dalji razvoj događaja? 🙂

Pričao je još svašta nešto, govorio je „u realnom vremenu“ jer je novinarskim okom i uhom pohvatao niz zanimljivih detalja koji su se dogodili tek koji minut pre nego što je izašao za govornicu. Potražite snimak, garant će se naći na youtube.com.

E, od mene toliko, ajd sad malo drugi. Ne mogu baš o celoj Konferenciji „E-trgovina 2011“, a i moram da zaradim platu – oni tekstovi pomenuti na početku posta još uvek čekaju. 😉

(Fotografija preuzeta odavde!)