Blog Dragana Radovića

Slobodni i tržišni softver: Sezame, otvori širom tu kapiju!

Share

Povodom Svetskog dana slobode softvera ili od svakog po nešto – biram i Windows i Linux

Stari kompjuter u jednom budžaku mog stana bezobrazno i otvoreno vodi dvostruki život. Na njemu se nalaze i “zatvoreni” i “otvoreni kod”, tačnije mogu da ga ubace u brzinu i Windows i Ubuntu.

Stari Athlon 64 X2, potpomognut sa 3 giga memorije, našao se tu kao zamena za svašta nešto hardvera što se vuklo po kući, a ja to đuture zamenio sa “daj neki dvojezgarni” komp. Posle mu je, spontano, pripala uloga kućnog servera i “zadružnog magarca” koji arči svako od ukućana kome zatreba.

Mašinu vuku i Ubuntu 12.04 i novi Windows 8 koji odbrojava svojih 90 besplatnih probnih dana.  (Uzgred, ali ne kao nevažno, osmica fercera više nego dobro i od hardverskog starca uspela je da izvuče mladalačku energiju na meni zadivljujući način.)

Taj novi “probni” Windows je i jedini komad softvera koji je na tržištu (zapravo, tek će biti) – sve drugo je napisano u free varijantama. Ne bih da vas davim osobinama svog i meni skoro nevažnog starog kompa, ali može se iz spiska njegove softverske sadržine saznati štošta o tim “kodovima.”

Poštar otvorio kod!

Ubuntu koristim  od onih prvih diskova namenjenih linuksaškim praktikantima. Razlog je jednostavan: stigao je, lepo upakovan, poštom iz belog sveta, pa kad je već tu, zašto ne probati?

Ispostavilo se da je instalacija protekla lagano, a i Edubuntu, kako se zvao, bio je sasvim upotrebljiv za ne previše zahtevne poslove. Posle smo to dograđivali i na kraju stigli do faze kada je na najvećem broju mašina (imamo ih i na poslu, naravno) instaliran i Windows i Ubuntu.

Računam da sam ja nešto kao malo zahtevniji korisnik od običnog, ali ne previše. Softver mi, naime, treba i za koliko – toliko složeniju obradu fotografija koje, posle, idu na informativni sajt koji popunjavamo vestima, a ponekad i za štampu, mada sam tu “tanak” i tek nešto bolji od apsolutnog početnika.

Za pisanje teksta odavno  koristim Open Office, a za obradu slika Gimp. Šta više, i na poslu, na kompu koji ima stari dobri Windows XP, rade Windovs varijante i Open Offica i Gimpa. Kad bolje razmislim, Widows je tu  da moj PC ne bi “štrčao” u kancelariji, a i nekako je lak za korišćenje. Posebno od kad je Ubuntu promenio neke stvari koje ne razumem najbolje i nemam vremena ni potrebe da se upuštam u “razumevanje.”

Da probam da izvučem neke zaključke iz svega ovoga: Open Office (ili Libre Office) koristim godinama i u tom okruženju se sasvim dobro osećam. Otvara sve “pisane” fajlove, nema nekih posebnih bubica i, što je najvažnije, stabilan je. Na druge office pakete sam skoro i zaboravio. Velika zamerka bila bi samo to što, pri izlasku nove verzije, čak i minimalno promenjene ispod haube, gubim vreme na skidanje celog paketa sa neta i instalaciju kao da sve počinje iz početka.

“Upareni” softver

Gimp mi je OK, ali sve češće prijavljuje da neku fotografiju ne može da svede na veličinu “save for web” i to sad već postaje zabrinjavajuće. Jer, bar za mene, i stara i nova verzija rade sasvim dobro, ne padaju, opcije se lako otkrivaju i uopšte, to je dobar komad softvera. Ali, ponavljam, sve mi je ugodnije za rad kad je u Windows okruženju!

Možda i najvažniji razlog zašto je profesionalno nemoguće preći sasvim na slobodan softver su namenski visoko profi programi, posebno softver za pripremu za štampu, ukoliko ste u tom poslu. Pretpostavljam da je slično i sa obradom zvuka. Ne postoji adekvatna i dovoljno kvalitetna zamena za svima poznate programe, Adobeove pakete, QuarkXPress i druge “radilice”.

Kad podvučemo crtu stvari stoje ovako: koristim itekako softver otvorenog koda, poneki paket, poput Open Offica isključivo, koristim i štošta drugo, ali ne mogu (ne ja lično, ne može to da istrpi posao) bez Windowsa i programa za zahtevan rad sa grafikom.

Miksam “otvoreni i zatvoreni kod”, i to je realnost u kojoj mi je sasvim OK. I kao većina ljudi, očekujem što intuitivniji, brži, lepši i, posebno, softver koji radi ono zbog čega je instaliran na najbolji mogući način.

Ako slobodan softver dostigne taj nivo, kapa dole. Za sad mi ovaj softverski “suživot” sasvim pristojno funkcioniše.

3 Comments

  1. Oli

    da li onda uopšte vredi koristiti 2 OS ako treba da se komp resetuje, duplira sadržaj na HDD, itd, jer sve može u Windowsu? Osim zbog toga što je besplatan ali ako je windows već tu, onda je to samo gubljenje vremena?

  2. Dragan

    Ovde je odgovor:
    “Kad podvučemo crtu stvari stoje ovako: koristim itekako softver otvorenog koda, poneki paket, poput Open Offica isključivo, koristim i štošta drugo, ali ne mogu (ne ja lično, ne može to da istrpi posao) bez Windowsa i programa za zahtevan rad sa grafikom. “

    Na toj mašini za pripremu za štampu na poslu nema drugog OS.

    Na ovom “zadružnom kompu” Ubuntu neće ostatak ukućana, ali nikom ne smeta npr. Open Office pod Windowsom.

    Ali, suštinski si u pravu – jedan OS je višak i moglo bi i bez njega. No, ja volim da povremeno koristim Ubuntu i pratim šta se događa sa tim derivatom.

  3. Guadalupe Ryan

    Oficijelni Slackware Linux CD set se može nabaviti kod Slackware Linux, Inc. Set se sastoji od 4 diska. Na prvom disku se nalazi softver koji je potreban za osnovu instalaciju servera i X windows sistema. Drugi disk je “live” cd; što znači da je to butabilni cd koji Slackware instalira u RAM memoriju i takav sistem prestavlja privremenu instalaciju koja se koristi uglavnom za razna isprobavanja i oporavak mašine. Ovaj cd sadrži KDE i GNOME desktop okruženja. Tu se još nalazi nekoliko ne toliko vitalnih paketa u “extra” folderu. Treći i četvrti disk sadrže celokupan izvorni kod Slackware-a, zajedno sa ovom knjigom.

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

© 2024 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: