#blogomanija 2012: Kako Tanjug javlja, blogeri su osvojili vrh Stare planine

Share

Blogomanija je, cenim, najveći i najbolje organizovan skup blogera i inih internetovaca kojem sam ikad prisustvovao.

I prvi o kojem su više pisali klasični mediji i informativni portali nego sami blogeri!

Panel na @blogomanija

O okupljanju blogera pre samo godinu – dve u klasičnim medijima mogli ste da pročitate tek po koju reč, nešto kao “pola stupca za Peru Zupca”. O pratećoj fotografiji nije bilo ni govora, a izjave su novinari uzimali od sponzora – učesnici, blogeri, predavači i uopšte taj digitalni svet, nije još uvek bio dovoljno poznat potrošačima standardnog informisanja da bi im medijski diktafoni snimali glasove.

Ili je, bar, tako mislio većinski deo uredništva ovdašnje informativne klasike.

Dva dana posle „evakuacije“ sa Stare planine (dalji razvoj događaja pokazao je da za svu tu bežaniju ipak nije bilo previše snežnih razloga) nema ovde medija koji nije objavio bar “vesticu” sa blogougodne trodnevne žurke. I ne samo vest, svi relevantni opipljivi i audio-vizuelni mediji ispisali su ili emitovali stotine redova i “ne mogu da izbrojim” minuta kreiranih na vrhu Stare planine.

OK, to zvuči kao dobra vest, što i jeste.

Ono što, kao ozonske rupe atmosferu, vidno “muči” blogosferu je – manjak blog postova o #Blogomaniji. Umor, prezasićenost temom konferencionisanja i “kafanisanja”, tek nema previše blogera koji su napisali ponešto o skupu koji je blog podigao na 1.500 metara nadmorske visine, pokrio skoro sve što o blogu i blogovanju može da se priča, imao brojne paralelne “prateće sadržaje” i, što je neizostavno ako ne i najvažnije, razgalio lica svog tog blogosveta fino planiranim i plasiranim satima za “totalno opuštanje.”

Kraljevski obrt

No, da izvadim točkove iz stajnog trapa: blogeri su koliko juče morali sami da štanciju vesti o sopstvenim svetkovinama jer nisu bili zanimljivi klasičnim medijima. Danas je sasvim obrnuto: svako “sredstvo javnog informisanja” koje poštuje istinu da je dostignuta “kritična masa” čitalaca zainteresovanih za događaje u tim internetima, imalo je svog izveštača sa Blogomanije.

Blogovi su postali vest ili, ako to pretumbamo, prestali su da budu vest samo za svoje “podanike.”

Na stranu sad što i dalje ima novinara koji malo “štucaju” kad treba objasniti ponešto iz internet zajednice, važno je da više nema nazad – Blogomanija je, poput Rubikona, reka koja je zauvek overila novo stanje stvari u “onlajn i oflajn” svetu. Ili, ako volite ovako, dostignuta je “point of no return” – tačka bez povratka posle koje će mesto u štampi, televiziji ili informativnim portalima imati svaki iole važan skup ljudi iz „virtuelnog sveta.“

Blogovi kao beli bregovi

Dobri su paneli, okrugli i švedski stolovi, radionice, vino, “tri metera somota” i druge slike u oku sa prve Blogomanije, sve smo to poneli i sačuvaćemo za sva vremena. Ali, mislim, kad jednog dana neko nepristrasan bude analizirao tokove stapanja Interneta u našu svakodnevicu, upravo taj obrt, taj ulazak u medije na velika vrata, biće markiran kao glavna vrednost staroplaninskog net sešna.

I u tome je najveća zasluga organizatora, predavača, učesnika….

A za samu Blogosferu sad sledi njen deo “posla”. Ovo veliko promovisanje blogova treba iskoristiti i ustoličiti blogovanje na vrhove ne samo Stare planine, već i mnogih drugih za posao, zabavu ili edukaciju važnih mesta.

13 thoughts on “#blogomanija 2012: Kako Tanjug javlja, blogeri su osvojili vrh Stare planine

  1. Miroslav Saračević 11/12/2012 at 20:36

    Ovo je najbolji tekst o Blogomaniji koji sam pročitao do sada.

  2. Dragan 11/12/2012 at 20:54

    Drago mi je ako je vredelo potrošiti nekoliko minuta na čitanje!

  3. Negoslava 11/12/2012 at 21:56

    Budući da sam relativno taze blogerka, ne mogu da kažem mlada jer se to kosi s mojim godinama,pa još i da mi je ovo prvo blogersko druženje, nemam mogućnosti za uporedjivanje. Ali, verujem svemu gore rečenom.
    Slažem se da su se mediji po prvi put otvorili za ovu temu, ali ne stoga što je ovo neka njihova tema interesovanja, već su ih blogeri sami, svojim postojanjem, narastanje i uticajem, na to primorali. Kako god, činjenica je da blogeri postaju izuzetno velika društvena snaga, čiji će uticaj rasti srazmerno njihovoj želji i naporu da budu ne samo sila, nego i velesila. I ne preterujem kada to kažem,jer u rukama imamo jedno snažno oružje, orudje, alat, šta li, svejedno – tek, umemo li da ga iskoristimo, u ovoj zemlji gde su svi, osim nekih sportista, izgubili na značaju i ugledu , možemo imati snagu veću od snage mnogih velikih stranaka. Koju samo valja valjano usmeriti ka pravim ciljevima, sveopšteg značaja.

  4. Deda 11/12/2012 at 21:57

    ćutiš, ćutiš, pa kad ga napišeš, svaka ti je #ljubav, muzika i sve nešto lepo…

  5. Dragan 11/12/2012 at 22:36

    @Negoslava Šta će biti…’ajd da sačekamo pa da vidimo! :))

    @Deda E, kad ovo “Deda” pišem za mladog čo’eka! ;))
    A za @ljubav, muzika i sve nešto lepo uvek glasam! 🙂

  6. Zoran Torbica 12/12/2012 at 03:16

    Dragane, idemo dalje 🙂

  7. Dragan 12/12/2012 at 11:20

    Svakako! Postavljeni su visoki standardi već na prvoj Blogomaniji, i to je odlična stvar. Legitimacija sa kojom blogosfera uvek može da pokaže kakvu snagu ima. 🙂

  8. Dragan Mocevic 13/12/2012 at 14:38

    Odlično posloženo, kratko i jasno, posebno citat “Blogovi su postali vest ili, ako to pretumbamo, prestali su da budu vest samo za svoje “podanike.”
    Ali i Pero Zubac zaslužuje više prostora u medijima 😉

  9. Dragan 13/12/2012 at 15:10

    Eh, kad se setim samo onih “okrajaka noći” kad sam njegove “Mostarske kiše” govorio ekipi koja je unaokolo odmarala od plesanja, đuskanja i svih tih “muka” koje krase dobra okupljanja! 🙂
    Zaslužuje, zaslužuje.

    A ti iz prve pronađe poentu: tekst je prvobitno i nazvan “Blogovi postali vest”, više i ne znam zašto sam menjao.

  10. Iva 13/12/2012 at 15:41

    Najzad jedan dobar tekst o Blogomaniji, tj. konačno razumem šta se dešavalo, a ne ko je zaslužan za šta i ko je sreo koga. Sad, novinar piše kao novinar. Čestitam. 🙂

  11. Dragan 13/12/2012 at 16:02

    @Iva Pronašao sam jednom, ne sećam se više gde ni ko je to napisao, vrlo rečit “mini dijalog”.
    – Zašto čitamo?
    – Zato da ne bismo bili sami.

    Možda zato i pišemo, ne znam. 🙂

    Drago mi je ako si pronašla bar nekoliko rečenica vrednih čitanja u ovom tekstu. Zaista mi je drago! 🙂

Leave a Reply