Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Seks skandali ili rađanje i odbrana prava na privatnost

Share

Tehnologija  ogoljavanja naših mana ili ma čega drugog odavno je izglancana. Iako branjena ustavom i zakonom, privatnost je na velikom iskušenju najviše  zbog razvoja tehnologije koja je, da apsurd bude veći, i bila preduslov njenog nastanka i jačanja.

Ali, na početku i na kraju, mi smo ti koji će odlučiti gde je granica. Ili je bar prijatno verovati u to.

privatnostZa mnoga ljudska prava koja danas smatramo normalnim svet se borio žestoko, dugo i krvavo. Deca su do juče radila u rudnicima, dok zakonodavci nisu smogli petlju da gazdama propišu zabranu tog mučenje. A i to ne još uvek svuda: čuli ste za stare optužbe protiv “Najki” kompanije?

Robovi su odvoženi i umirali u potpalubljima, kmetovi bili spahijska svojina, građevinski radnici podizali njujorške nebodere i nestajali sa visina nesvesni da pojam “zaštite na radu” uopšte postoji…

Pitate se kakve to veze ima sa privatnošću? Presudne. Jer za pravo na život bez tuđih pogleda i načuljenih ušiju, bez otvaranja poštanskih koverata, prisluškivanja i ostalih manguparija,  svet se izborio naizgled nekako uzgred, mlateći se sa silom vlasti po protestnim marševima zarad ovih socijalnih nepravdi.

Pravo na privatnost je, gle čuda, zapravo “kolateralna korist” borbe za neke druge, apsolutno osnovne ljudske vrednosti.

I ne samo da je dospeo u zakone, a ponegde i ustav, nekako najlakše, mada se najlakše i kršio, sam pojam privatnosti uopšte nije koliko pre samo dva veka čak ni postojao.  Bar ne tako jasno definisan kao danas kad, o tempore, “pred našim očima nestaje i topi se.”

A koliko juče privatnost je bila nebitna

Videli ste scene iz “Montevidea” u kojima se, na sred Čubure, dakle u 20. veku, jede, pije, očijuka NAPOLJU. Na ulici.

Profesor Kosta Vujić ruča, otmeno, za kafanskim stolom postavljenim na trotoaru i ležerno posmatra okolni svet baš kao što taj svet sa uvažavanjem pozdravlja njega. Privatnost? To nikom nije bilo potrebno, ni u Beogradu ni u Beču ni u Parizu…

Zamislite srpsko selo u Miloševo doba ili još starije. Da li je moglo išta važno u životu da se odigra bez uvida “seoske javnosti” u to? Je l’ su svi znali da Milojko naskače na Milanku? Jakako. Da li je zaljubljeni mladi par mogao da sakrije i bezazleno ukrštanje pogleda, a kamoli nešto drugo? Činiš ‘voliko, naravno da nije. Ako se krišom i “prepoznavao” u vajatu, to samo znači da je neko stariji i viši u porodičnoj hijerarhiji to znao i odobrio.

Ista priča važi i za selo kraj Londona ili i sam taj London do pre dva veka ili tek nešto duže.

Privatnost je, dakle, istorijski ekces, slučaj, neplanirano besplatno letovanje, težnja koja je nova, oduvek teška za “praktikovanje” i, konačno i najvažnije, toliko “sklona padu” da svako zalaganje za njene ekstremne “ostavite me na miru” oblike predstavlja đavolski težak i verovatno nemoguć posao. Ali vi ste spremni na to, rođaci? 🙂

pogledNedavno nam je jedan od “gospodara samoće”, Ajra Hant iz CIA lepo rekao: znate da znamo gde ste! Uvek i svuda.

Da sad tu ne dodajem mobilne telefone i ostale čitače naše svakodnevice. Ma ne možeš više ni “nepoznatu dragu” da kresneš u pauzi za život, kao onaj zlosrećni crnogorski zvaničnik, a da to neka zamlata ne okači na “Yao Tugo dot com!”

E, sad je svi traže, al’ je teško nalaze

OK, na kraju smo. Nema (dovoljno) privatnosti ako hoćete da živite u ovoj civilizaciji, a ako pride nameravate da obavljate ma koji iole javni posao, zaboravite je sasvim.

Ili je odbranite spremnošću da vam ceo život bude stanje neprekidnog “kriznog PR-a” ili menjajte radno mesto.

Manje će da boli kad đavo dođe po svoje.

Da se razumemo, ne branim masovno potiranje prava na privatnost, daleko od toga i upravo suprotno,  jer bi to, na dugi rok, samo značilo da se “ionako sve sazna” što je alibi za pasivnost i odsustvo svake građanske “škakljive” akcije.

Pravo na privatnost je nenadoknadivo važna alatka ličnog sazrevanja i svih ljudskih akcija preduzetih ne bi li svet postao sunčanije mesto za život. Ili kontaminiranije, zavisi već ko je akter promena.

Tehnologija vašeg ogoljavanja već je uveliko izglancana. Iako branjena ustavom i zakonom, privatnost je na velikom iskušenju upravo zbog razvoja tehnologije koja je, da apsurd bude veći, i bila preduslov njenog nastanka i jačanja.

Ali, na početku i na kraju, mi smo ti koji će odlučiti gde je granica. Ili je bar prijatno verovati u to.

 

Ak

2 Comments

  1. Da, nekad su to bile oci i usi susjeda, rodjaka, relativno mali je bio krug ljudi s kojima smo potencijalno dolazili u dodir. Danas se vijest, video, tweet, FB post, moze prosiriti brzinom svjetlosti, tako da ja, sjedeci ovdje u Dublinu, mogu doznati o skandalu u kojeg je zapao netko u Hrvatskoj, Srbiji ili Americi. Zbog tog konteksta provatnosti se dodaje vise paznje nego ikada.

  2. Danas se bas ubrzano zivi, vreme leti, ljudi nemaju vremena , informacije brzo putuju, sve sto je sporo smo izbacili iz upotrebe, odlican tekst.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*