U pravu ste isto kao kada biste rekli da je ceo svet oko nas zapravo mega skup pojedinaca organizovanih po grupama. Manjih ili većih, zatvorenijih ili sa više “ulaza na kućama,” ali ipak nekim nevidljivim nitima povezanih ljudi.
No, naslućujem, ono što vas nervira je grozan osećaj da baš vama niko ne želi da ponudi ulaznicu za tamo neku “neformalnu zajednicu” u kojoj biste rado videli sebe. Ta mangupska alanfordovska ekipa pušta samo odabrane, čak i kad su netalentovaniji, manje obrazovani, prilično ružniji i nimalo bolji od vas. Čak i u jambu.
Dobro, to zna da frustrira. Mene taj osećaj nepravedne osujećenosti podseća na nemogućnost da se u omiljenom restoranu razvalite sa dobrim društvom samo zato što je neki dokoni ranoranilac pre vas rezervisao mesto u separeu. I tu za vas nema provoda. Horor!
Od kad se bavim koječim po blogovima, mrežama i internetima, svako malo naletim na melodramsku rečenicu o “zatvorenim grupama”, “ja tebi vojvodo ti meni serdare ekipama”, “onima što se drže, lajkuju i ne puštaju nikog” i tome sličnim opisima.
Ne, neću da negiram – taj utisak je potpuno tačan. Mračnim hodnicima interneta neprestano hodaju i svoju digitalnu sabraću traže vojvode i serdari, a može i vojvotkinje i serdarke.
I drže se, dobro poznaju, šeruju, veruju, lajkuju i štrajkuju skoro pa unisono.
Ah, da. I tata bi, sine, kažete. Baca vas u nervozu to što nigde ne vidite svoju stolicu u toj ogromnoj sali u koju ste stupili ne bi li pojeli svoj ručak u željenom društvu?
Ne bih da vas razočaram jer, rekoh, to oko tih serdarenja je tačno. Ali, “džaba vam novci moji sinovci”, uzalud arčenje živaca i kukanje zbog svog tog, kako vi vidite situaciju, zatvorenog, nepristupačnog i odbrambeno nastrojenog društva koje vam ne dozvoljava da se vinete u sajber elitu. Jer, ma ko bio na golu, vaš uspeh ipak zavisi od vaše napadačke umešnosti.
Elem, još malo oko tih grupa i krugova. Čak i ako ste po prirodi veoma zatvorena osoba, deo ste neke grupe i u njoj se osećate najbolje. I relativno dugo ćete gledati ispod oka pridošlicu pre nego što ga primite u “svoje redove.” Zašto bi među digitalnim odrazom ljudi bilo drugačije?
Nema tu nekog posebnog razloga da vas brine tuđi “krug”, odnosno tuđe dvorište. Otvoreno je više nego što bi se izdaleka reklo. Samo treba vremena da “otključate bravu.”
A vaš ključ, odnosno ono čime ćete najbrže i najlakše otvoriti “gvozdenu kapiju,” čine i blog post i tvit i status i fotografija i zanimljiv komentar…pa sve to toliko puta dok i sami ne shvatite da se na pojam “zatvorenog kruga” može gledati i sa unutrašnje strane.
A ona je često zahtevnija. Tačno onoliko koliko je zahtevnije i izazovnije igrati, a ne gledati utakmicu. I nisam siguran da će vas baš sve obradovati javni nastup pod usijanim reflektorima.
Da ne preskočim: vašu Internet legitimaciju činite pre svega vi kao ličnost, kao osoba sa imenom, prezimenom, opštom kulturom, stavom, avatarom, idejom, smajlijem….
Jer, vražije je ovo ogledalo, pruža savršen odraz.
Ne stajte pred njega ako vam je više stalo do tuđeg nego do sopstvenog mišljenja o vama samima.
Srećno vam sa izborom! 🙂
Od kad se kanim da napišem nešto na istu temu, samo malko drugačije, pa mi sad ovo dođe ko inicijalna kapisla.
A inače, tekstu nemam šta da dodam. Slažem se sa svakom tezom. Na internet nebu dovoljno je mesta za sve, a svaki let i svaki pad samo su naši.
Ima mesta u “sali za blogere” itekako! 🙂
Nemam izbora nego da ostavim najnekorisniji mogući komentar – sjajan tekst, Dragane! Umem da zalutam na Vašem blogu baš zbog ovakvih tananih gađanja u srž koja se dese na najnormalniji i najelegantniji način koji mogu da zamislim, a koje tako retko imam priliku da vidim/čujem – i svaki put ostanem iznenađena jednostavnošću izraza kojom to postižete. (ko pored divljenja oseti i zavist u ovome što sam napisala, potpuno je u pravu 🙂
Ima mesta za sve, naravno. Mudrost je proceniti u koje krugove ući, kojima ostati na obodu a koje posmatrati sa strane. Ja se još uvek ne smatram dovoljno mudrom za to, pa radije biram svoje lične, male. I držim se one Volterove: obrađuj svoju baštu. Ako zatreba da se proširi, namestiće se. Ne treba kucati pošto-poto na vrata za koja nismo sigurni da želimo da nam se otvore.
A nešto mi se čini da ste i Vi vrlo pažljivo izabrali svoje mesto 🙂 Veliki pozdrav!
Dve iste note, al’ instrumenti i muzičari određuju kako će da zvuče! Dakle, nema “beskorisnih komentara.” 🙂
Ako se oko nečega najviše pitam dok pišem, to je – jesam li dovoljno jasan? Povuče me nekad metafora, poređenje, slučajna reč mi “legne na šut” pa raspalim iz sve snage…i tek na “drugo čitanje”, kad je već tekst otišao bilo na net ili u štampu, učini mi se da sam konfuzan.
Prija čuti da lopta ponekad ide baš ka golu! 🙂
A ti tako pišeš da je svaka bašta u koju uđeš tvoja.
Iako nisi ispunila obećanje iz prve rečenice da ćeš ostaviti “najnekorisniji mogući komentar, ” (khm..) drago mi je i što si ovom kratkom analizom fino podvukla suštinu posta.
🙂
Ah taj neki elitizam, nekako mi te grupe nikada nisu bile interesante, nisam ni razmišljao o njima dok nisam pročitao ovaj inače dobar post. 🙂
Vrlo brzo sam shvatila ko je “elita” i naravno, ko se s kim drži zajedno. Ima raznoraznih razloga za to, ali mi ni jedan nije pravi. Svi mirišu na korist. Nisam ni u jednoj grupi i drago mi je. Imam svoju i drago mi je da su u njoj, bar što se mene tiče, svi jednaki, premda, istine radi, itekako mnogima to ne odgovara, baš iz svih vaših pomenutih razloga i možda grešim, ali neki su već počeli da se baškare u drugim grupama gde je zastupljenost sujete i onog, ja tebi, ti meni, očigledna da jednostavno postaje otužno. Ipak, ovo je slobodna zemlja, pa ko kako voli, nek izvoli. Internet je, bar za sad, prostor bez limita.
Pre samo nekoliko dana pisao sam o onlajn sektama, i nadajuće da neće biti pogrešno shvaćeno ostaviću link ka tom tekstu na kraju ovog komentara. Kako god, mogao bih da potpišem i ovaj tekst, koji je napisan prefinjenije od mog, i sa više stila, ali mi se čini da je suština ista. I kada se to posmatra iz ovog ugla, onda mi pade na pamet zašto nikada nisam uspevao da budem deo takvih krugova. Horoskop je to, pa ovan ili je centar od koga nastaju koncentrični krugovi, ili vozi neku svoju priču. 🙂
U svakom slučaju, bravo Dragane! I ako se ostavljanje linka ne toleriše, nema ljutnje ako ga obrišeš.
http://blog.cyber.rs/onlajn-sekte/