Maločas uđoh u stan, sav oznojen, zadihan, uplašen i tako dalje, a sve u smislu teškog poremećaja celokupnog neurovegetativnog sistema. Sunašce mu mračno, za malo da budem uzrok teškog saobraćajnog kolapsa, jer – ostao sam bez retrovizora.
Naime, retrovizori se, izgleda, ukidaju. Čitao sam negde da je prvi koji je imao peh da bude iščupan iz ležišta pripadao Ljubomiru Živkovu, novinaru. U nastavku sledi prikaz celokupne situacije na terenu.
Novinari i inače, po definiciji, uvek prvi treba da osete posledice sveopštog prosperiteta, tako da ta čast koja je pripala LJ.Ž. nikako ne treba da čudi.
Pošto je u visinama zemljoupravljenija ustanovljeno da svako vozile (marka nebitna) može da se kreće i bez tog skupog, arhaičnog, a često i nazadnog parčeta ogledala, neko je odlučio da retrovizor valja izbaciti iz saobraćajne šeme. To mi je, u prolazu, objasnio prijatelj, želeći da me oslobodi griže savesti koja me je držala prethodnih pola časa, a možda i sata, od kad sam otkrio da mi je taj retrovizor em trebao, em da je otkinut i, zakonskom terminologijom rečeno, maznut.
Laknulo mi je kad sam shvatio da u zemlji Srbiji retrovizor kao predmet nečije pažnje i pažljivog osmatranja, više neće biti u upotrebi uopšte. Znači, bez retrovizora nije ostao samo Ljubomir Živkov i moj pokradeni auto, već stanovništvo cele nam zemlje – šta će im?
Glasine kažu da će bez retrovizora ostati i tv/radio/website/ „bem ti devedeset dva retrovizora“, jer ista korporacija ima finansijskih poteškoća. Sad kad je ukinut retrovizor, opet će biti novca za sve potrebe koje takoreći do juče nisu mogle da budu zadovoljene zbog ogromnih svota para koje su odlazile na retrovizor.
A novinar LJ.Ž. od ranije poznat organima bezbednosti, ionako je, i to sam čuo iz poverljivih izvora bliskih bliskima, pokazao otvorene znake nepoštovanja gramatike, pravopisa i Pikasovih autoportreta, što je i rezultiralo retrovizorskim posledicama koje su ga snašle. On bi svakako ostao bez retrovizora, jer su to nalagali viši ciljevi.
Elem, kriza je rešena, slobodno možemo da upadnemo u sledeću.
Mislim stvarno, šta će nam retrovizori, ko još gleda unazad? 😀
@Charolija
Au, ti si, Čarobna, jednim pitanjem rekla više nego ja u celom postu!
Zbilja, kome još treba ta sprava koja ljude primorava da žive u prošlom vremenu i sprečava ih da vide svetlu budućnost!
A i koliko sam majica pocepao provlačeći se kraj raznih “nosača retrovizora”, broja nema…
http://branislavv.blog381.com/2008/01/07/slikano-u-boru/
Jedva nadjoh ovaj link… Evo resenja… 😛
Eto, čovek se lepo setio, a ja objavljujem fotku nekog skrljanog retrovizora kog je gazda-rasipnik bacio na nekakvu dasku.
Hvala ti na ovoj “pokaznoj vežbi” iz snalažljivosti – kad sam tamo negde na zimu 84-85. godine bio na odmoru u hotelu kraj jezera (zaboravih ime, a do pre sekundu sam ga znao), odmah sam video da ste vi Borani vispren i prijatan svet. (Napravio ja kratak spoj u sobi – imali moja sadašnja i ja neki loš fen – a recepcionar došao, pogledao me onako u stilu “e, baš ima svakakvih”, ali sve ljubazno, odmah popravljeno, i na humor sve okrenuli…
Ma sta ce nama retrovizor kad smo slepi.
I ne znamo da vozimo.
I mozemo samo kao “Misko” zavezanih ociju da vozamo unazad.
Nek nam je sa srecom!
@linga
A još nam postave i rampu i nekog baksuza da viče: Stoj, dalje nećeš moći!