Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Neki to vole vruće ili prokletstvo malog grada

Share

strastOko deset kolega mi je pružio slušalicu:
– Za tebe, neki Petar, nikad čuo glas.

Mrzim pozive nepoznatih – obično nešto traže. Ili se žale. „Znate, ipak nismo mi krivi, a napisali ste tako…“

– Dobar dan, Dragan ovde, recite.

– Drago mi je, Petar iz Fonset miksa, čuli ste?

– Nikad, ali ja sam vam zaboravan tip. Možda jesam. To je od nekog značaja?

– Voleo bih da jeste. Raspoloženi smo za saradnju sa vašim listom.

– Uvek, ako dobro plaćate.

Volim da pojednostavim stvar. Ovde još misle da ćete doleteti srećni ako vas pozovu na sastanak Odbora za planove i programe društva izviđača. Možda očekuju da im platim i kafu, nisam se još raspitao. Press u lokalu – poslednji trzaji. Krajnje vreme da menjam posao. To je danas u Srbiji bar lako. Niste razumeli!? Čudno..

-Plaćamo, odlično. Vaše je samo da objavite pripremljeni oglas, mislim da bi zauzeo polovinu stranice vašeg lista. I to je to.
Zgodno je kad vas, ničim izazvani, pozovu i ponude da vam ostave neki dinar u ubuđaloj kasi. Štampani mediji i jebena kriza – potrebno još objašnjenja?
– Zvuči suviše dobro. U čemu je kvaka – pretpostavljam da ne reklamirate iznajmljivanje pit bul terijera?
– Ha, ha, ma ne…Telefonski servis je u pitanju..

Sve jasno! Zoveš 0900, pa čekaš dok svira instrumental ala panasonik, pa te spoje sa…legalizovani kurvarluk. Da je švaleracija, još nekako. Ovo je suviše degutantno za malo mesto. I za veliko mesto.A tek za novine u malom mestu. Raspad poslovnog modela, jebi ga. Jedina dobra strana je što to može da se podvede pod nekakav dignitet novine, ugled valjda. Mislim, kad ga ispalim, hvaliću se naokolo kako sam odbio dobru zaradu jer „nisam ja taj…“. Ljudi vole da gledaju druge kako otmeno propadaju. To im omogućava da maštaju kako bi i sami bacili ponuđenu lovu zarad principa.

– Pretpostavljam da biste dobro platili, ali i da bih izgubio bar tri stara dobra konzervativna oglašivača. One koji se još tucaju sa svojim ženama, ne jure kurve.
– Nemojte tako, to je čat, razgovor odraslih ljudi. Šta će odlučiti, to je njihova stvar.
– Saglasan. Čak nemam ništa protiv ni prostitucije, mada mi zvuči nehigijenski. Ali, Petre, Petar, dobro sam upamtio?
– Da..
– Rado bih ti uzeo lovu. Nemoj da pomisliš da sam svetac, uvredio bi me. Prosta računica – ti ne možeš da platiš ono što ću ja izgubiti. Kapiraš, naravno?
– Razumem vas. Ipak, nećete se ljutiti ako vas nazovem za mesec-dva…Stvari se menjaju, ko zna..
– Neću se ljutiti osim ako se ne dogodi da sam baš tog trenutka u klonji. Mrzim kad me dignu sa šolje.
– Gledaću da ne bude baš taj trenutak.
– Pažljivo od tebe. Stručnjak za sranje, vidi se..

Čak se nije ni uvredio. Verovatno je navikao. Nisam se osećao kao lice iz crkvenog kalendara. Naravno da bih uzeo te pare. Ali, sve što sam mu rekao je tačno – više bih izgubio nego dobio.
Računajući i dizanje sa klonjare.
Užasan život ovih godina.

11 Comments

  1. Mislim da nije prokletstvo malog grada. Meni je tvoj postupak sasvim OK, naravno, samo ukoliko si dobro “ocenio” tržište 😉

  2. Dragan Radović

    03/10/2009 at 01:47

    @Pedja Puselja
    Stara novinarska greška: povuče te dobar zvuk reči iz naslova i pustiš ih iako tekst ne korespondira sa headlinom.
    Razvili su biznis – nisu im dovoljni veliki listovi, sad idu i na nas lokalce. Ne odustaju ma šta da im kažeš.
    A za tržište, znaš kakvo je u gradiću od 15.000 ljudi – “vidi ga”, “svašta, zar dotle…”, a okretali bi brojeve samo tako!

  3. kakvo prokletstvo malog grada… Na kraju ce se javiti i ponuditi da plati ono sto si izgubio, a šta je tu čudno, ovde sve ima svoju cenu, misle oni…

  4. Dragan

    03/10/2009 at 11:56

    @Mahlat
    Da znaš da si u pravu – ovo postaje zanimljivo i čini mi se da će post imati nastavak!
    Doduše, ne znam da li će za koji mesec ova moja novina imati “nastavak”…
    🙂

  5. Nastavak sledi – uskoro.

    Taj naredni obavezno preskoči. Budi zauzet ili recimo budi na odmoru, a onaj sledeći – trći po redu okreni sve u svoju korist, pa makar i ona trojica počeli da švrlajju i jure tuše žene.

  6. Nije mi jasno kako sam preskocio ovaj post, ali i meni se desava,lol…
    Elem, jako poznata prica , samo napisana na prelep nacin i sa izuzetno biranim recima…
    Mislim da sam prosao nekoliko puta istu stvar i da sam definitivno uvek u pravu kao i ti. Mala sredina zna da ubije , ali je ovakava stvar ista i u velikoj sredini.
    Racunica je tako kratkotrajna da je to neverovatno, a svi koji se “zalete” ukapiraju to brze nego ako neko vreme zale za odredjenom svotom novca…

  7. Dragan

    19/10/2009 at 22:28

    @Deda
    Hvala ti, Deda!
    Znaš, naravno, onu Borinu:
    “Uz nešto malo ponosa
    i mi izumiremo slavno”..(mislim, štampani novinari!)
    Najogavnija je što sa takvom lakoćom nude svoje “usluge” da te prosto vređaju takvim pristupom.

  8. Kao predstavnik oglašivača (Jaffa Crvenka), iskreno, Dragane, mislim da si odlično postupio. Meni nije svejedno u kakvom “okruženju” će se naći naš oglas.

  9. Dragan

    19/10/2010 at 15:02

    Milice, hvala Ti puno, Tvoja podrška mi itekako mnogo znači! Zaista, poštovanje oglašivača ogleda se, to mi je sad još jasnije, i kroz to koga medij ne treba da “pušta” u društvo u koje ne spada. 🙂

  10. Kao da čitam knjigu. Tako da kad te ne bude na trafikama, ili gde se već prodaje Kovin Ekspres, neka te bude u izlozima knjižarama. 😉
    Ostalo da ne komentarišem, nisam kompetentna. A i neiskusna sam 😛 😀

  11. Dragan

    19/10/2010 at 19:59

    Uh, težak mi zadatak daješ. Ajd’ tu i tamo na kioscima da ostavim neke novine, to sam uvežbao.
    Mada, vredelo bi se potruditi i za knjigu, ne sporim…
    U svakom slučaju, hvala ti, ocena stiže, koliko znam, od vrlo “kvalifikovanog čitača”. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*