Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Šekspirov profil na Fejsu

Share

A priča se i da tvituje pod pseudonimom Dostojevski što je dokaz definitivne isprepletenosti komunikacionih kanala sadašnjice
komunikacijaZnate „zakon tri kabla?“ Jednostavan je, baš kao i problem o kojem govori.

Dakle, ako imate tri kabla koja moraju da prolaze jedan kraj drugog, nema načina da sprečite da se u nekoj tački „x“ zapletu u nerazmrsiv čvor. Tačnije, u čvor koji je najbolje „tretirati“ kao Gordijev, budući da to oduzima najmanje vremena za „uklanjanje istog“.

Građanin sveta danas ima mogućnost da iz tačke A uspostavi vezu sa drugom osobom u tački B na „milion načina“ – telefonom, klasičnim, mobilnim ili satelitskim, zatim slanjem običnog pisma, potom „odapinjanjem“ elektronske pošte, „cimanjem“ na društvenim kanalima – FB, Twitteru, pomalo zaboravljenom chatu, a niko mu ne brani ni da svoje „stavove, mišljenja i ostala promišljanja“ ispiše na blogu, svom ili korporativnom ili već nekom.
Nije ovde kraj, ali čemu priča o opštepoznatim stvarima – ugroziće mi novinarski pedigre nabrajanje opštepoznatih činjenica, taj žurnalističko težak greh.

Lično sam u „fazi blog“ i lutam, kao duh Hamletovog oca, po webu upijajući sva moguća znanja o ovom „poslu“. (Ukoliko ste se i vi „navukli na blog, koji se „diže iz mrtvih“ nakon kratke ugroženosti „brzim“ sajber servisima, prvo obavezno pročitajte “uputstvo” Dragana Varagića lepo “upakovano” u knjigu „Blog osnove“. Tu vam je i link za besplatno preuzimanje, da se ne mučite tražeći ga po mreži.)

Šta ćete koristiti, za ovaj post je manje važno – glavna teza teksta odnosi se na nužno „zlo“ koje vas čeka.
Naime, svi ti silni i, svaki na svoj način, zgodni kanali za bežanje od samoće i niz drugih praktičnih i korisnih stvari, neumoljivo i bez mogućnosti da to bude sprečeno, u jednom času će proizvesti šum, buzz, pištanje, zujanje, dakle ostaviće vas bez mogućnosti da se u tolikoj ponudi snađete i nastavite komunikaciju. Zlokobni „zakon tri kabla“ deluje uvek i svuda.
Pošto živimo u vremenu u kojem bi i Šekspir imao svoj profil na FB, a zasigurno bi i twitovao, morate biti spremni na ovakvu frustrirajuću situaciju. Za internet konzumente na „angro“ to je gore nego kad ceo dan nema vode zbog kvara u vodovodnom sistemu ili kad nema struje zbog remonta trafoa.
Dakle, izaberite šta vam je najbliže „karakternim i poslovnim potrebama“, lepo se registrujte i komunicirajte do mile volje. I uvek imajte na umu da neki beznačajan „faktor“ može da vam privremeno ugrozi zabavu ili rad.
Iako lično, kao kulturolog Zorica Tomić, volim stara dobra vremena kad je komunikacija bila daleko prisnija, besmisleno je odbacivati sve što ralnost i sadašnjost nude.

I ne zaboravite – kad vam dojadi sva ta metalno-plastična hardverska podloga softverske osnove komunikacije, nađite nekog od krvi i mesa i pravac u prvi kafić.
Ponesite svoj real profil i twittujte, uz espresso, dok vas softver služi, tj. dok vas želja za snom ne obori.

Ima u ovom životu vremena za sve.

2 Comments

  1. Ima, samo treba naci meru izmedju dva sveta…

  2. Uspevam da nađem meru, ali ta mera neće da me sluša!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*