Ljubavni jadi ostavljenog spamera

(Povodom Svetskog dana borbe protiv SIDE – da ne zaboravimo)

U početku je to bilo bezazleno, tako reći veoma bezazleno. Mislim to sa spam poštom. Neidentifikovano lice, trenutno pod istragom (mada policija odbija da mi pruži više podataka o celom slučaju), svoje spamerske sklonosti počela je da koristi u svrhu sticanja protivpravne dobiti. I više od toga, da me uznemirava svojim neprestanim ponudama da po diskontnim cenama kupim tonu ili dve viagre u narodu poznate pod imenom viagra (bez j u sredini).

Naravno, kao i svaka kriminogena aktivnost, i ova je počela sasvim nevino. Tu i tamo u inboxu svog mail klijenta nalazio bih spam poštu koja je nekako uspevala da zezne antispam zaštitu za koju sam platio 15,3 eura na ime godišnje licence.

Nisam to posebno ozbiljno shvatao – spam više manje još nije stizao u količinama koje bi ugrožavale moje kapacitete na serveru, a samim tim i moju ličnu i poslovnu korenspodenciju sa širom i daljom okolinom.

Ali, ljudi, to kad počne, to ne staje. Nema dana, a da prodavci viagre ili cialisa, poznatih sredstava za podizanje niskog krvnog pritiska, ne pošalju bar desetak poslovnih ponuda sa izuzetno primamljivim uslovima prodaje.

„Diskontne cene! Sezonski popust! Vaše je samo da hm…jeli, a naše da vam dostavimo“..i sve u tom stilu. Pitam se ko li im radi taj jebeni advertajzing kad je očigledno da ne pali kod potencijalnog konzumenta, za kakvog su me očigledno smatrali.

Na stranu sad ta neverovatna insinuacija, ali nemam ja vremena da ga trošim na ručno brisanje pristiglih mi ponuda. I lepo sam pritisnuo replay i napisao:

„More marš, barabe, pa ja ne trošim ni med i orahe, a to što mi nudite nisam probao nikad, pa čak ni onda. Zadržite za sebe!“

Ne bi tu bilo ništa neobično da naredna dva dana nisam bio potpuno miran – ni jedan viagra spam da legne u inbox. Ništa! Već sam počeo da se ljutim na samog sebe što sam im poslao takav odgovor – navikne se čovek na spam ko na žute mrave u kuhinji, postane mu to nekako normalno, uobičajeno, prijateljski…

Trećeg dana kliknem na moj Thunderbird, kad ono najzad – evo ga! Nikad bolja ponuda: viagra tako reći džabe, franko vrata mog stana! Biznis je biznis, isto kao u „Kumu II, a takođe i u „Kumu I“ – ako si nekog ubio nije to ništa lično. U pitanju su poslovni razlozi. Tako, razmišljam, gledaju i prodavci ovih pilula na ceo slučaj – jeste da sam ih vređao, ali od nečeg mora da se živi. Škole nisu završili, a i da jesu – koja je razlika? Posla nema pa nema, a mora od nečeg da se živi.

Kopkalo me je, međutim, to što dva dana nije bilo poslovnih ponuda. Šta je uzrok tome? Nađem neki softver koji iz mejla cedi sve podatke koji tamo stoje, pogledam, ali ništa posebno nisam mogao da zaključim – sve dok nisam pogledao malo bolje.

Ne bih da vam otkrivam detalje, tek mic po mic stignem i do identiteta ovog trgovca. I tu se razočaram silno. Užasno! Jer, nije to bio nikakav kriminalac, već…ma neću da vam kažem, obećao sam „izvoru infomacija“.

Taj mučenik što mi je slao spam imao je nekih..tehničkih problema, pa je koristio pomagala koja je, zatim, i sam rešio da „pusti u prodaju“. Rekla mi njegova gazdarica, a postoje uverljivi dokazi da takve izjave retko kad nisu tačne!

Dakle, ljubavni jadi mog spamera naterali su ga da počne sa ovim biznisom! Kad sam to otkrio, stvarno mi je bilo žao čoveka. Muke su to, sigurno, muke…Ostao čovek napušten ko plastična ambalaža, pa šta drugo da radi? Proba, šalje ponude, računa možda se nešto i zaradi..

I zato,kad dobijete ovakav spam, nemojte odmah da gunđate – možda je spamera teška muka primorala na taj posao.