Pohapsiti krivce za demoliranje Zvezde i Partizana!

Share

Sa „Jatovog“ aviona otpadali šrafovi, piše Blic.

Da, ali Nađa je osvojila zlatnu medalju na 200 prsno (ženski, što bi rekao moj teča).

Ljudi masovno ostaju bez posla.

Da, ali poslovi ne ostaju bez ljudi. Jer ih (poslova) uglavnom i nema.

Samo tokom jednog vikenda pogine po srpskim rupičastim drumovima stanovništvo koje bi moglo da živi u kakvom zaseoku.

Da, ali pred izbore uvek i svuda asvaltira se koja stotina metara ulica ili drumova.

Krađe i pljačke sve su brutalnije – lopovi ne mare ni za doba dana ni za sigurnosne kamere.

Da, ali ako kradu, to samo znači da ima šta da se krade. Nije baš sve pokradeno, kako bulevarska štampa piše.

U Vojvodini ove školske godine u prvi razred ući će 500 mališana manje nego lane.

Da, ali će zato u učionicama biti manja gužva, a prosvetari će moći više pažnje da posvete svakom pojedinom detetu.

„Bensendin“ je najtraženiji lek u Srbiji, ove tabletice se troše k’o pepermint (nekad).

Da, ali zato miran svet lakše podnosi tranzicione muke.

Continue reading “Pohapsiti krivce za demoliranje Zvezde i Partizana!”

Sva ta štampa na zadnjem sedištu moga auta

Share
Kovin-Ekspes
Kovin Ekspres

Ne znam šta će se dogoditi sa mmmm….“milka” čokoladom kad mrmot jednog dana prestane da je kuva i pakuje, ali i tog maglovitog jutra na kioscima će se baškariti dnevne novine, nedeljnici, specijalizovani časopisi, besplatni listovi i sav taj divni papirni svet na kojem počiva ne samo informisanje naroda već i obrazovanje, opšta kultura, čitav kulturološki kod svake nacije.
Simpatična, a povremeno i zabavna, “analiza” medijske scene u Srbiji i njena arhaična, kvalitetom oskudna stvarnost, koliko stignem da pročitam u online svetu, iskočila je (s pravom) u prvu liniju blogerskih tekstova.
Nešto manje me, međutim, raduje nepotreban i “i bez satelita” vidljiv nadmen odnos prema “klasici” u kojem, eto, činjenica da neka redakcija nema “ni sebe ni zaposlene” sa twitter nalogom predstavlja novinarskim žargonom rečeno “mamac” za čitaoca da nastavi za konzumacijom teksta. Jer, eto, i to je dokaz da kaskaju za vremenom, te da ih treba prepustiti komunalnoj inspekciji. Pravi kvalitetan, analitičan i čitanja dostojan tekst ovde više niko ne može da napiše, naročito ako odbija da to radi na kompjuteru.

Zaplašeni krizom pre svega štampanih medija, nespornom i evidentnom, vlasnici ISTIH spas mogu da nađu samo u blogerskom svetu, odakle drpaju tekstove i tako popunjavaju svoje sve manje čitane stranice.
Pravi pisci ili čak novinari-pešaci (mlađarija koju urednici šalju kako bi “pokrili” neki protokolarni događaj), definitnivno ne postoje u realu, na papiru – sve što je valjano napisano u Srbiji nalazi se u serverima, tim neuronima sadašnjosti.
A činjenica da “klasici” neće da uče, otvaraju FB i twitter profile, definitivno dokazuje krucijalnu tezu: za deceniju-dve neće biti štampe!
Gutenberg je džabe krečio?
Ne verujem.

Continue reading “Sva ta štampa na zadnjem sedištu moga auta”

Uvodnik ili “Ko to tamo peva?”

Share

Svedski-stoSve je za sad u “beta fazi”. Pronalazim, virim ispod haube, gledam slova i rečenice, biram naslove, tražim ime…Sve je kao u stvarnom životu: postoji stotinu naizgled nevažnih stvari koje morate učiniti kako bi sve leglo na svoje mesto.

Većina nas se ponaša slično: Ponešto uradimo odmah, veći deo ostavimo za sutra ili tamo već neki dolazeći dan.

Iskustvo me uči da je upravo tu problem – rečenica “ovo ne moram baš sad” uglavnom znači “to neću uraditi nikad.” Što je veoma neprijatno za ozbiljnog čoveka, nešto kao kad nehotice ne održite reč. Moguće je opravdati se, ali uglavnom vam niko neće verovati da krivica nije na vama. Zato nećete zameriti što će, pred vašim očima, nastajati “forma i sadržina” ovog bloga.

Continue reading “Uvodnik ili “Ko to tamo peva?””