By Dragan Radovic on 08/06/2010
Povodom tribine Danas konferans centra pod nazivom “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji”
Stari mediji, kako od milošte tepamo novinama, radiju i televiziji, bez sumnje će „nestati ako se ne prilagode“ novim tehnologijama, kako piše Blic online u naslovu izveštaja sa današnje tribine “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” održane u beogradskom hotelu “Hajat”. Dobro, slažem se, jer sve što je ikada ugledalo svetlost dana nestalo je ukoliko je posustalo u korišćenju sposobnosti da se prilagođava, što naslovu obezbeđuje dodatnu dozu uverljivosti.
Proricanje sudbine doskorašnjeg „svetog informativnog trojstva“ nisam pratio „in vivo“, već posredstvom Interneta, odnosno njegovih „subservisa“ video streama i tvitera. Pošto sam, pri tom, morao da angažujem trećinu mentalnih kapaciteta na uređivanje novog broja skomnog lokalnog mesečnika koji imam zadovoljstvo da poseduje, zatim na paralelno (i nešto „tanje“ nego obično) „punjenje“ informativnog sajta koji taj list prati – o posetiocima koji su dolazili da predahnu u hladu redakcijske prostorije da i ne govorim – moguće je da sam stekao pomalo konfuzne utiske, ali držim da mi suštinski zaključak nije promakao. Dakle, kao što je online Blic rekao, prilagođavanje, prilagođavanje…
Continue reading “Budućnost medija ili svadba u kući dinosaurusa”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 9.4/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Popularity: 81% [?]
Posted in Mediji | Tagged mediji i nove tehnologije, online i klasični mediji, posetioci, zarada na internetu
By Dragan Radovic on 04/06/2010
Internet nas „primorava“ da čitamo u fragmentima i na „preskok“, ali to nije prva „čitalačka revolucija“ u istoriji
Sinoć sam prosuo vrelu kafu po “Ani Karenjini”. Otmena ruska gospođa nije rekla ništa, niti se nešto promenilo u sadržini davno kupljene knjige. Jedna njena rečenica nestala je ispod tamne kafene mrlje. Jutros sam proverio – ipak taj deo knjige nije zauvek ostao nečitak.
Iako retko čitam klasike od kad sam prešao tridesetu, bilo bi mi žao da je izbrisan deo teksta koji je Lav Nikolajevič Tolstoj napisao u svojoj kući u Jasnoj Poljani, sedeći na dečijoj stolici lica priljubljenog uz papir kako bi, slabovid kakav je bio, mogao da piše. Bar na mom lepo ukoričenom primerku, mislim! 
Književnost, “lepa reč”, “pisana umetnička dela”, eseji, naučni prikazi, filozofske rasprave, svo to obilje svetova koje su tokom minulih vekova stvorili i stvaraju umni ljudi čovečanstva, do juče smo nalazili samo na papirnim “nosačima sadržaja”. I danas to intelektualno i umetničko bogatstvo izlazi iz štamparskih mašina, ali i iz softvera i hardvera koji ovo civilizacijsko blago “digitalizuju” i pripremaju za čitaoca koji će ih “konzumirati” na jedan drugačiji način.
Continue reading “Internet i „druga čitalačka revolucija“”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 7.8/10 (4 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: +3 (from 3 votes)
Popularity: 75% [?]
Posted in Štampa i web | Tagged Ana Karenjina, Asa Briggs, čitalačka revolucija, čitanje, Lav Nikolajević Tolstoj
By Dragan Radovic on 29/05/2010
Koliko poitičke stranke u Srbiji veruju da “biračko telo” može da se pridobije i na”digitalnom prostoru?”
Političke stranke u Srbiji pomalo zbunjeno posmatraju ovaj “Internet talas” koji lagano natapa i žestoko menja sve pore života, uredno koriste mejlove za komunikaciju sa svojim mesnim odborima, čule su za društvene mreže i znaju da one ne služe samo za linkovanje muzike, uredno su platile izradu sajtova – ali nikako da sve te naizgled nepovezane pojave i poslove materijalizuju kroz jasno definisane “organe” i zaduženja unutar sebe samih, dakle kroz organizovanje svojih članova i pristalica koji bi se bavili upravo online procesima i to počev od – juče, jer danas je već kasno.
Tek što su apsolvirale uredno korišćenje svih klasičnih marketinških alata namenjenih politici, pred njih je stavljen nov izazov – online prostranstvo. Posmatram srpsko višestranačje od 1990. godine i imam razumevanja za ovo nesnalaženje. No, pa koliko juče je bilo užasno teško objasniti “aktivistima na terenu” koliko znači obići komšije i uopšte “agitovati” od vrata do vrata. I sad je glavolomno u srcu kampanje pred neke izbore naći “posetioce – dobrovoljce”, a kako neće biti teško prihvatiti jedan sasvim drugačiji koncept borbe za “još jedan glas u nizu.” No, razumevanje nije i opravdanje, tim pre što ovde ne govorimo o prodaji jabuka (što nipošto ne podcenjujem) već o izboru ljudi koji će odlućivato o suštinskim stvarima naše svakodnevice.
Continue reading “Ima li glasača na Internetu?”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 9.6/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: +2 (from 2 votes)
Popularity: 79% [?]
Posted in Komunikacije i marketing | Tagged Centar modernih veština, Demokratske stranke, digitalni svet, Friedrich Ebert fondacije, G17+, LDP, političke stranke, stranke i internet
By Dragan Radovic on 11/05/2010
Jezik, mreže i mediji
(„Ja se ne zovem! Drugi me zovu.“ – Radovan III)
Izgleda da ne vredi, iz Pandorine kutije izletela je i raspršila se i „nova moderacija“ pojma pismenosti. Zgodno rečeno i, naravno, rogobatno, ali „sa namerom svesnom“. Jer, radi se o „klasičnoj pismenosti.“ A „to kad jednom ode, nema da se vrati“. Simpatično u „datom događaju“ svakako je to što smo brzo prihvatili toliko novina („ispoštovali“ smo ih, je li) da to iole mlađi čitalac jednostavno ne vidi niti ima potrebe da vidi. A i zašto bi: greška koju svi prave na kraju postaje pravilo (nepoznat autor)! I tako će sve što je danas „u opticaju“, a „para uši“, brzo postati muzika…
Mislim da je to nezaustavljivo – jednoga dana (nećemo svi pisati poeziju, kako je to spevao nesrećni Branko, već…) govorićemo maternji jezik koji će imati samo dva padeža! Zašto? Jezik, za razliku od svih drugih društvenih „tvorevina“, teži ubrzanom uprošćavanju. I to važi za sve jezike! Ko danas može da čita Njegoša bez povremenog bacanja pogleda na tumačenje, a i kako Englezima zvuči njihov sopstveni Šekspir toliko vekova „after“… A mi, zašto bi smo se mučili sa svim tim padežima kad sa dva možete sve precizno da saopštite.
Continue reading “Kaži mi, kaži, kako da te zovem?”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 8.9/10 (9 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: +3 (from 3 votes)
Popularity: 100% [?]
Posted in Internet | Tagged blog, društvene mreže, društveni mediji, jezik, klasični mediji, Mediji, Pandorina kutija, social network
By Dragan Radovic on 05/05/2010
Sa Vlastimirom Čobrdom, countri managerom Etargeta o kontekstualnom oglašavanju na Internetu
Reklamiranje na Internetu, koje je koliko juče za mnoge bila “tamo neka daleka stvar”, ubrzano postaje deo srpske web svakodnevice. Kovin Ekspres, u kontaktu sa svojim oglašivačima, sve češće čuje da ih reklama na Internetu više interesuje nego pojavljivanje u štampanom izdanju.
Redakcija lista i sajta zato je i odlučila da serijom tekstova pokuša da prikaže sve mogućnosti koje Internet, kao medij koji “usisava” sve ostale, nudi svima koji su zainteresovani za reklamiranje.
Počećemo intervjuom koji je za naš blog i list dao gospodin Vlastimir Čobrda, countri manager za Srbiju Etargeta, multinacionalne kompanije koja oglašivačima nudi takozvano kontekstualno oglašavanje na Internetu. O čemu je, zapravo, reč, saznaćete iz razgovora koji je pred vama.
Reklamiranje na Internetu je itekako moguće u malim sredinama jer reklama dopire do svih online korisnika. Pošto kovinska opština sa 40.000 stanovnika spada u male, za mnoge je kontekstualna reklama još uvek nepoznanica, odnosno kada se kaže “reklama na internetu” ljudi pomisle samo “šarena slika na sajtu” – baner. Zamolio bih vas da, za početak, ukratko pojasnimo čitaocima Kovin Ekspresa kako se, zapravo, sve može reklamirati na Internetu?
Vlastimir Čobrda: Za početak ne bih se složio da je kovinska opština nepoznanica pošto ja lično često svraćam u jednu vinariju ali joj ne bih spominjao ime da ne bih reklamirao istu, siguran sam da će vasi čitaoci znati o kome se radi… Kao što ste i sami napomenuli, baneri su samo jedna vrsta reklame na internetu, ali za mnoga mala i srednja preduzeća čak i baneri su samo “misaona imenica”. Drugim rečima ne može mnogo firmi sebi da priušti reklamiranje putem banera na najposećenijim sajtovima u Srbiji.
Postoji i drugi vid reklamiranja a to je kontekstualno oglašavanje i to je upravo ono čime se kompanija Etarget bavi. Kontekstualni oglasi su kratki tekstualni linkovi koje obično smestimo na pozicijama ispod teksta i izmedju komentara. Siguran sam da su mnogi vaši čitaoci primetili Etarget oglase pošto u Srbiji trenutno sarađujemo sa preko 300 najposecenijih sajtova. Ako svakoga jutra čitaju vesti online na Press, Blic, B92 ili bilo gde, lako će uočiti Etarget oglase.
Continue reading “Na Internetu jeftinije i efektnije”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 7.3/10 (4 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: +2 (from 2 votes)
Popularity: 59% [?]
Posted in Gosti na blogu | Tagged Etarget, Internet, kontekstualno oglašavanje, oglas, Vlastimir Čobrda
By Dragan Radovic on 02/05/2010
Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija
“U Srbiji se dobro razume da su mediji jako važni i onda se oni, iz različitih razloga, izlažu pritisku, a lokalni mediji su u posebno osetljivoj situaciji. Ima političkih pritisaka i pritisaka koji dolaze iz sfere biznisa i nekih drugih interesnih grupa, pa tako nema potpune slobode medija”, kaže Đorđe Vlajić, predsednik NUNS-a u izjavi za B92. Povod za razgovor je 3. maj, Svetski dan slobode medija, a to je razlog zbog kojeg nastaje i ovaj tekst.
UNS je izdao saopštenje povodom ovog datuma u kojem”dodaje se da je u godini za nama gotovo 2.000 novinara i medijskih radnika ostalo bez posla a sve više ih, posebno u lokalnim medijima, skromne plate prima sa višemesečnim kašnjenjem.
Zato UNS i SNS i ove godine pozivaju novinare na međusobnu profesionalnu i sindikalnu solidarnost, uz puno poštovanje prava na različitost.
Continue reading “Poslednje slovo u vestima”
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: 9.6/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.0_1079]
Rating: +2 (from 2 votes)
Popularity: 53% [?]
Posted in Novinari | Tagged lokalni mediji, pad tiraža, preveliki broj, svetski dan slobode medija, tajkuni
Postoji rašireno mišljenje da nije loše biti kralj ili kraljica, ali nekima od njih, u davna vremena, glave je došlo – očajno informisanje i još više glavolomno komuniciranje sa udaljenim delovima sopstvene zemlje.U doba španskog kralja Filipa, u drugoj polovini XVI veka, trebalo je 13 dana da se vest prenese od Madrida do Napulja. A da bi vest brodom stigla od Španije do Filipina, ponekad i dve godine, piše u Društvenoj istoriji medija Isa Brigs. „Znači, mnogo“, što bi se danas reklo u šaljivim “cvrkutima” na Tviteru, 
…a i komentari