Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Category: Blogovanje (page 2 of 6)

Starim pomalo ovih dana

Share

3500134608_78bfa5604e_mStarim pomalo ovih dana. Ne vidi se to odmah jer još umem da prevarim svet. Starim na kvarno, varam osmehom, uljudnim pozdravima i lascivnim pričama, citatima koje ste preskočili i monolozima koje niste čuli.

Ne znam koliko dobro me znate, ali ne verujte mi više ništa.

Izjutra sam težak kao sinoćnji pijanac. Dobro je što me ne vidite dok se uspravljam izranjajući iz posteljine. Ili posle, dok preturam čašu sa četkicama za zube tražeći poklopac od pene za brijanje.

To sam ja ovih dana. Nepopravljivo starim.

Da li s godinama svima srce postaje mekše, a duh spremniji da razume, tek sve češće praštam podlacima, jeftinim dripcima i ocvalim kurvama koje me zavlače skupom šminkom. Ako me lažu, laž sam i tražio.

Praštam i nepismenim piscima, lažnim prorocima, iskrenim komentatorima, kvarikućama i hodačima na prstima.

Kad spadnete na praštanje starost vas je već uzela pod svoje.

A ja, eto, starim pomalo ovih dana. Otkucam desetak rutinskih redova, podignem noge na sto, preko novina, i blejim u vrata kao da ne znam šta je sa druge strane. Privikavam se na odlazak kao na tesne cipele.

Znam, biće još letnjih dana i onih mirišljavih trenutaka sreće izazvane nekim nedokučivim čarolijama. I biću ja u svemu tome kao dečak koji stoji i pruža ruku njoj, a pomalo i celom svetu. Ma ima uvek tih dobrih pesama koje tek treba komponovati.

Ali starim, društvo, ovih dana sam baš naučio da starim. Mogu da vam pišem neke druge rečenice, al’ glupo je da i vas lažem. Možda ponekad, onako radi efekta, ali ne i neprestano.

I prošlost me, kao bog Janus, sve češće nalazi na neočekivanim mestima. Kao da želi nešto da mi poruči. Nasmeje mi se u lice zbog svega što sam propustio ili se naceri zbog svih gluposti koje sam napravio. Pa se posle izvinjava nutkajući me umiljatim sećanjima i veselim nagoveštajima.

Dobro, marim ja, ali zaista starim pomalo ovih dana. Ne branim se od muva, ne sklanjam od kiše, ne čekam zeleno svetlo i ne kupujem nova odela.

I dok hodam kao duh kroz svetinu pitam se, stareći pomalo ovih dana, šta je mislio Oblomov dok je ustajao u pet po podne, da li je ipak proleteo metak kroz srce Dostojevskog pred streljačkim strojem, a onog jutra u šumi da li je Ljermontov žalio što na svetu neće ostati niko ko bi ga iskreno i do kraja razumeo, i šta je deci za doručak ostavila Virdžinija Vulf pre nego što je odvrnula ventil. Sva suvišna pitanja ovog sveta su me skolila.

Starim pomalo ovih dana ali, ipak, nije to baš uvek nešto teško, pa ne pružam otpor. Već sam se privikao na dnevne obroke starenja i, ako me vidite u pravom trenutku, vi možda nećete primetiti ništa.

Pitaćete me o novom broju novina, lošim naslovima, žaliti se na vlast ili pohvaliti dobrim ocenama svog deteta. I tako ćemo zapodenuti svakidašnju priču.

Starim pomalo ovih dana, ali se za sad još dobro držim i nisam pogubio kofere ni osećanja.

Navratite ponekad, tu je i vaša porculanska tacna starenja.

 

 

Tajna anoreksije Anđeline Džoli ili kad vesti presretnu čitaoce

Share

Ako nas “ciljane” reklame pronalaze ma gde bili, zašto to ne bi i medijski sadržaji skrojeni po našem ukusu i u “pakovanju” koje nam u određenom trenutku odgovara? Novine, sajt, televizija, tablet, pametni telefon…znaće “pametni softver” gde smo, šta nam treba u tom trenutku i šta sigurno nećemo samo letimično preleteti pogledom.

angelina-jolieVideli ste fotografije Anđelije Džoli? Njene noge? Mnogi tvrde da je previše mršava i da je muči anoreksija?

To vas ne interesuje ili vas interesuje samo malo, možda biste hteli nešto više da znate o njenoj glumačkoj karijeri, a ne o anoreksičnom delu priče, a možda je baš ta bolest tema o kojoj želite više informacija? OK, nema problema. Sačekajte još neko vreme i odgovori koje želite biće pred vama. Nema potrebe čak ni da ih tražite – odgovori će pronaći vas.

Nastavak teksta posvećen je upravo fundamentalnoj promeni u informisanju koja će od čitaoca koji traži napraviti znatiželjnika koji dobija odgovor bez pitanja. No, hajde da idemo lagano.

Medije smo odavno navikli da “trošimo” prikovani, kao klasični telefon, za jedno mesto. Sedeći pred “malim ekranom naših kolor televizora”, ispred kompjuterskog monitora ili za stolom na kom je rašireno pola kvadratnog metra informacija.

Tu “skoro” stigli su laptopovi uz koje smo mogli da “prošetamo” vest, potom i “pametni telefoni”, pa tableti i…i vrlo brzo ta mogućnost “konzumiranja sadržaja” počela je da gubi prostor u kom se to odvija kao nužnu dodatnu odrednicu. Pa kad dodamo i fakat da je širokopojasni internet sve više pravilo, a sve manje “ostrvski izuzetak”, eto nama jedne potpuno nove slike načina na koji se mediji koriste.

Mi već danas do informacije možemo da stignemo ma gde bili.

Ovo žestoko ubrzanje ima svoj pandan u načinu na koji reklama stiže do nas – lovi nas na netu jer softver zna naše navike. (Zapravo, slično važi čak i za “stare medije – i u SFRJ je postojala podela po kulturnoj i materijalnoj razvijenosti i specifičnosti pojedinih regiona tako da su velike reklamne agencije pravile različite reklame za takozvanu zonu A i zonu B, da sad ne detaljišem.)

Ako nas “ekonomska propaganda”, a i svaka druga, ‘ladno otkriva, zašto bi to bio problem za medije? Da li će biti teško znati šta bi neko čitao u avionu, šta na plaži, koji sadržaj mu je zgodan oko ponoći, koliko je sprema da “uđe” u temu i tako u nedogled. Ne, to je već tu, u vratima, ne ispred njih.

Ako igrate na duge staze, ne zamarajte se pitanjem o starim i novim medijima, krizi štampe, banalnošću tv programa. Vreme koje dolazi ima u prtljagu tačan opis vaših čitalačkih navika i želja. Dakle,  mediji će, nužno, morati da imaju “isporuku” na svakoj adresi, tačnije na svakom broju u ulici. Jedan medij, jedan “osnovni sastojak”, ali i razlika u načinu na koji će informativna ili zabavna porcija biti isporučena vama, komšinici ili nekom ko sedi u autobusu. Razlika u ambalaži i u sadržaju – nekom štura vest, nekom komentar, trećem izveštaj, šta ko voli nek izvoli…)

Nije, dakle, više pitanje hoće li opstati papir, klasična TV, da li će doći do zasićenja veb portalima ili neće. Pitanje je kako će novinarstvo budućnosti odgovoriti na “poslednje veliko pitanje” – kako personalizovati medijsku robu?

Novinar budućnosti neće pisati “za masu”, dakle za “veleprodaju”. Pisaće za Jelenu Jovanović i Petra Petrovića, za ljude sa posebnim JMBG!

To je glavni predmet i najveći izazov koji čeka medije.

Dakle, ne sekirajte se što još nije objavljeno da li je Anđelina anoreksična, mada se o samoj anoreksiji zna dosta toga. 😉

Znatiželjni će već dobiti kratku vest, vi opsednuti ishranom pravila za održavanje idealne telesne težine, a opsežan tekst o anoreksiji biće isporučen na adresu na kojoj stanuje…pa možda i sama Anđelina. 😉

Umesto zaključka

Zaboravite na “kladioničare” koji procenjuju koliko brzo će Internet zgužvati vaše novine ili pogasiti televizijske stanice jer taj scenario nije realan – posle ovih zbunjenih vremena, kad se konačno dovrši i vaš i moj “čitalački profil”, imaćemo na medijskom meniju upravo ono što volimo “upakovano” na platformu koja nam, u datom trenutku, najviše prija.

 

Istina o Disovoj pogibiji šokirala ljude na Fejsbuku i Tviteru!

Share

Nemačka podmornica  potopila brod kojim se poznati srpski pesnik  vraćao iz Francuske, piše Blic na koricama knjige poezije koju čitalac dobija besplatno uz svaki primerak novina, a o čemu bruje sve društvene mreže
Disova-knjiga-iz-BlicaObjavljivanje istine o pogibiji  Vladislava Petkovića Disa, autora čuvenog hita „Možda spava“, gurnulo je u stranu sve druge vesti koje  danas kruže po društvenim mrežama u Srbiji.
U knjizi  pesama velikog srpskog moderniste, koja se besplatno deli uz dnevni list „Blic“, domaćoj javnosti saopšteno je da čuveni srpski pesnik,  koji je originalnošću  stihova išao daleko ispred  vremena, nije doživeo najzrelije stvaralačke godine. U tome ga je sprečila prerana smrt, nakon tragičnog potapanja broda kojim je plovio ka Krfu. Brod je 1917. godine potopila nemačka podmornica iz mediteranske flote ove zemlje.

Vikipedija pedantno beleži da je „Dis (je) pesnik iracionalnog, on slike nalazi u podsvesnom. Pesnik je sumornih raspoloženja i čak očaja, njegov je izraz setan i muzikalan. Jovan Skerlić ga je kritikovao, jer se Dis nije uklapao u njegov ideal naprednog pesnika. Kasnija kritika, počevši od Isidore Sekulić, uvrstila je Disa među najbolje srpske pesnike nalazeći da je uveo u srpsku poeziju modernu poetiku i nov senzibilitet, i pored izvesnih jezičkih nebrižljivosti.”

Zanimljivo je da je ovaj deo teksta o Disu štampan na koricama zbirke preuzet sa Interneta od reči do reči, ali iako izvor nije naveden, to izdavaču nije uzeto za zlo jer je Vikipedija mnoge naše intelektualce formirala i tako trajno zadužila.

Javnost, koja puni stupce društvenih mreža, jednodušna je u oceni da je objavljivanje zbirke pesama Vladislava Petkovića Disa nesumnjivo od velikog kulturnog značaja. Iako je izdanje skromno opremljeno, ono je puno poezije koja, po mnogima, prevazilazi opuse Jelene karleuše i Svetlane Ražnjatović čije korake mediji i društvene mreže budno prate.
Takođe, moguća trudnoća Stanije, mada još uvek pod velom misterije, danas više nije među najvažnijim statusima i tvitovima.

Broj osvrta na govor profesorke Rajne Dragićević, ipak, i dalje  svedoči  o poštovanju koje naši ljudi gaje prema profesorima srpskog jezika i književnosti, ali  i prema literaturi uopšte.
No, sada je očigledno da štampanje Disovih pesama, a sigurno i ma kog drugog važnog književnog dela, od čega su veliki izdavači odavno digli ruke, ipak uspeva da baci u senku sve druge događaje o kojima se na Fejsbuku, Tviteru i drugim mrežama temeljno raspravlja.

Umesto “epiloga”, Disov stih koji, ‘ajd da se foliram, k’o da je pisan za “potrebe ovog teksta.”
“Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.”

Vikend počinje ponedeljkom

Share

Ako radite sedam dana u nedelji, ponedeljak vam ne može ništa!

Da nema ponedeljka nikada ne bih saznao da postoji i nedelja. Slobodno me ispravite, ali zar nije nedelja deo tzv. vikenda? Znate ono, petak popodne, subota, nedelja…i to su, kao, dani kada pošten čovek ne odlazi na radno mesto (ako ga ima), organizuje vreme po svom ćefu i, uopšte, ponaša se kao i svako civilizovano ljudsko biće ušuškano u blagodeti nerada? To je nedelja, zapravo vikend, zar ne?

Posle dođe ovaj dan, po mogućstvu sunčan kao što je trenutna meteo-situacija, nazvali su ga ponedeljak, ima svoje posebno uokvireno mesto u kalendaru i, iz meni sasvim nepoznatih razloga, velikom delu istog tog civilizovanog čovečanstva pali crvene lampice svih vitalnih sistema u organizmu: te nekom skače pristisak, drugima, msm, nije do jutarnjeg seksa, neki još od nedelje popodne počinju da sikću po kući i brecaju se na ostatak familije (isto tako natopljen adrenalinom), a ima i onih hipohondara koji se najednom sete kako ih bole leđa, vrat, nokti, kosa i sve tako do poslednjeg sastojka.

Continue reading

Nekom sojka nekom dvojka

Share

Direktna pojava sojke u političkom životu Srbije, pokazalo se, mnogo je važnija od tog političkog života samog po sebi. Sojka je em zanimljivija, em privlačnija, a i tako iznenadno ogoljena ponešto je, bez reči ili direktnog seksa, pre svega nama, skrušenom plebsu, poručila: “Hebite se, bre, šta čekate više, šta bolje od toga može da vam se desi?”

To je rečitije od ma čega što bi premijer u ukazanom momentu, mogao da nam poruči. Ne volim da vračam, al’ sve nešto mislim da, ma šta rekao o svim teškim ranama domaće svakodnevice, ni vladovodilac ne bi, na licu mesta, mogao da smisli išta preciznije i iskrenije. Negde u dnu svog “emotivnog korpusa”, neka mi bude dopušteno da slutim, ta poruka bi, da joj imperativ ličnog i političkog vaspitanja nisu zabranili, i bila logična reakcija na ovo domaće “gužva pred golom” stanje. Continue reading

#blogomanija 2012: Kako Tanjug javlja, blogeri su osvojili vrh Stare planine

Share

Blogomanija je, cenim, najveći i najbolje organizovan skup blogera i ostalih internetovaca kojem sam ikad prisustvovao.

I prvi o kojem su više pisali klasični mediji i informativni portali nego sami blogeri!

Panel na @blogomanija

O okupljanju blogera pre samo godinu – dve u klasičnim medijima mogli ste da pročitate tek po koju reč, nešto kao “pola stupca za Peru Zupca”. O pratećoj fotografiji nije bilo ni govora, a izjave su novinari uzimali od sponzora – učesnici, blogeri, predavači i uopšte taj digitalni svet, nije još uvek bio dovoljno poznat potrošačima standardnog informisanja da bi im medijski diktafoni snimali glasove.

Ili je, bar, tako mislio većinski deo uredništva ovdašnje informativne klasike.
Continue reading

Blogovi spalili Đenku, sunce im kalaisano!

Share

U blogosferi ima pameti, mudrih analiza, ekskluzivnih vesti, učenih pouka, uredno parafiranih saveta o uspešnom seksualnom razgibavanju, svega u blogovima ima, a ponajviše – nema.

Jer su, uglavnom, dosadni k’o izanđali vicevi.

Odaću vam dugo skrivanu tajnu – lično preferiram one ljigave patetične ljubavne priče. Znate ono: ona plače, on je nežno ljubi. Aj’ što je ljubi nego mu rodbina brani. I tako te tuge neke volim.

A volim i britke političke analize. Doduše, ponekad ne znam da li pisac urla o belosvetskim nepravdama zato što je skontao u kom grmu leži zec muke koja tišti planetu ili je, jednostavno, sručio previše bibera u supu pa kija po tastaturi i monitoru od ljutine koja mu je upropastila lepe trenutke dokolice.

Continue reading

Older posts Newer posts

© 2017 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: