Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Page 4 of 16

Malo blogera ili malo blogova?

Share

Paradoksalno, iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova

Pre nekoliko meseci sam skoro sasvim prestao da pratim blogove. Namerno kažem „pratim“ jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati „lične virtuelne kolumne“ koje sam uspevao da pročitam od prve do poslednje rečenice.

Dobro, znamo da je na mreži i inače malo teže čitati bilo šta, još teže potpuno pročitati poduži tekst koji publici nudi nečije viđenje kakvog događaja (znate ono: nešto se dogodi, pa hajde sad na desetak mesta da „konzumiramo“ različita, mada uglavnom ista i dosadna, intelektualna razvlačenja testa za lošu pitu.) Ne mogu to, nemam strpljenja, a još manje volje da pratim više od 5 – 6 blogova te vrste, pa i njih tek kad me zaintrigira naslov ili tema.

Razloga ima mnogo, ali ovako na prvu loptu mislim da je najvažniji – dosada. Blogolandija je, verujem, postala (ili ostala?) dosadnija od raja. Fina klima, mnogo tapšanja po ramenu, predvidljivi obroci, ista plej lista, nešto malo loše serviranog rajskog voća… Uglavnom, ne znam baš tačno zašto je tako, ali taj koktel nije u skladu sa mojim anahronim analognim bićem.

Continue reading

Novinarska soba s pogledom na Palić i blogovanje od slike do slike

Share

Sve možete da oprostite ljudima osim ako su dosadni. Ko je to, beše, rekao Miloju Sekuliću i Dragani Djermanović, a oni zapamtili ?

Uopšte nisam imao nameru da pratim Internet prenos (a što ne bi tako moglo da se kaže ?) ove Konferencije na Paliću. Dead line (cajtnot što bi rekao moj prvi urednik) prouzrokovan neizbežnom potrebom da se izbaci novi broj novina i zaradi nešto para za plaćanje računa, jedna važna proslava koja me čeka, išijas koji…(ma ne, ovo mi se omaklo), 12 stavki na spisku za kupovinu i još neke intimne stvari, overili su neopozivo moj dnevni raspored.

Sam vrag me naterao da kliknem na link i nađem se na Paliću (digitalno, ne i realno, ’em mu sveca.)

Continue reading

Onlajn novinarstvo po Ričardu Krejgu ili glupa pitanja ipak postoje !

Share

Ako nameravate da se bavite onlajn novinarstvom, ili to već činite, ova knjiga vam svakako neće biti višak u ličnoj biblioteci

Mislio sam da će knjiga Ričarda Krejga (Richard Craig) „Onlajn novinarstvo“ biti još jedan polupročitan udžbenik u kućnoj biblioteci. Sin je stavio pred mene uz poluizvinjavajući smešak:

– Ja malo šetkao, pa naišao na nekoliko dobrih knjiga.

Ispostavilo se da je doneo tri, sve za novinarske početnike ili one malo ili više iskusne u tom zanatu. I sve iz izdavačke kuće „Clio“.

Ponekad sam džangrizavo praktičan pa nisam odoleo da ne saberem koliko je ovo „novinarsko trojstvo“ koštalo. Vau, više od 5.000 dinara!

  • Hm, nadam se da je ovo opravdana investicija? – nisam odoleo a da ne pokušam da zapodenem nešto malo verbalnog rata.
  • – Ih, zar sumnjaš – rekao je i izašao iz dnevne sobe dovoljno brzo da izgubim drugu stranu za borbu.

Continue reading

PR kao „nevidljivi“ član redakcije

Share

Dobra komunikacija je “moneta”  kojom PR može da „plati“ ulazak u redakciju svakog medija

Zanimljivu notornu činjenicu uglavnom previđaju svi: nekoliko dobrih PRova vlasniku medija prave uštedu jednaku bruto plati bar jednog novinara! Jednostavno je, zamislite šta sve stiže u redakciju iz institucija vlasti, kulturnih ustanova,  javnih preduzeća, sportskih kolektiva, privrednih kuća…

To su „tone“ materijala idealnog za novinarske tekstove koje može da, koristeći ih, napiše mnogo manje ljudi nego da PRova nema ili da ne postoji valjana komunikacija sa njima. Bar je takvo iskustvo vlasnika lokalnog medija – u manjim sredinama je to verovatno vidljivije.

(Da pojasnim nešto: ovde zapravo mislim na portparole, a ne na PRove u pravom značenju. No, ti ljudi sami uglavnom više vole da ih nazivam PRovi pa ne vidim zašto ne bih! Razlika jeste velika, ali za potrebe ovog teksta nije od značaja.)

Continue reading

Jutro u redakciji

Share

Neobjavljeni urednički uvodnik

Izjutra, oko devet, redakcijske prostorije još mirišu na jučerašnje čišćenje. Mislim na onu hemiju koja puni bar petinu budžeta medija.

Ima tu još malo reda po stolovima, ali više onako, u tragovima.

Redakcija nije ambulanta i neprirodno je ako su, recimo, svi kablovi hardvera savršeno beli kao čaršavi po televizijskim reklamama. Mada, priznajem nevoljno, operacije koje se tu ponekad izvode nisu ništa manje suptilne od složenih medicinskih zahvata.

Izjutra volim da pijem svoj omiljeni izum: pola čaše mineralne vode, pola soka od jabuke, a ono iznad toga celog presečeno sa pola prsta „Guarane.“. Dobro je u zdrave stvari dodati nešto života…

Continue reading

Ne moram to biti ja

Share

Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te sasvim, baš sasvim, razumeti i podržati.

Ne znači da bi taj neko samo podupirao svojim mislima i rukama tvoje odluke ili te obavezno vadio iz haosa u kakav svi mi ponekad upadnemo. Morao bi da bude otvoren i jasan, dovoljno tvoj da te razume i ne sudi, ali i sasvim onoliko tvoj koliko je potrebno da ti i stvari koje ljudi retko govore jedni drugima saopšti na način kakav samo emocijama protkane reči mogu da prenesu.

Uvek kasno otkrijemo da nam život curi kroz prste i pred našim očima skoro sam zida čudnovate lavirinte kroz koje nevoljno moramo da prolazimo. Otme se kontroli i postane naš gospodar. I tako samovoljan, ne pitajući nas ništa, sagradi  i nama puteve kojima moramo proći iako smo želeli nešto sasvim drugo.

Continue reading

Postoji li Internet bez klasičnih medija?

Share

I kad bi Bog lično tvitnuo vest da će sutra da oduva Zemlju, to ne bi bilo značajno dok informacija ne stigne do nekog klasičnog medija. Bar ne ovde i bar ne još uvek.

Kažu da je jedina stvar gora od poraza to što ga morate pravdati i objašnjavati. Uz nešto malo mašte ova rečenica je veoma primenljiva na trenutni odnos online zajednice, ma šta to značilo, prema klasičnim medijima. Naime, svako malo na mreži se pojavljuju članci, beleške, tvitovi, statusi i ostali kaktusi u kojima se, skoro po rutinskoj navici, puštaju bocke na račun tih „pokojnika koji odbijaju da legnu u sanduk.“

To samo po sebi nije loše, naprotiv. Kad se čitava jedna ljudska delatnost, posebno novinarstvo na kojem počivaju mnoge društvene vrednosti, hrabri da obuče novo tehnološko odelo neophodno za preživljavanje u ovom promenjenom svetu, to sigurno zaslužuje aplauze.

Na žalost, uz zalivanje virtuelnog cveća po Fejsbuku, držanje lekcije štampi pre svega, najomiljenija je igra u virtuelnom prostoru.

Continue reading

« Older posts Newer posts »

© 2020 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: