Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Author: Dragan (page 4 of 4)

PR multisešn i štampa na produženom vikendu

Share

Kako je propraćena konferencija u Subotici na blogovima i u klasičnim medijima i njihovim online verzijama

Subotica-jato-nad-gradom

Ima neka „tajna veza“, skoro familijarna međusobna percepcija, između blogovanja i PRovanja. Ovo je i definitivno jasno nakon završene prve međunarodne konferencije PRova, u organizaciji Društva Srbije za odnose s javnošću, a pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, na temu kreiranja imidža i upravljanja reputacijom.

Dan nakon što su se učesnici subotičkog trodnevnog skupa razišli kućama, nekoliko googlanja i jupi -ja poteza na pretraživačima interneta ne dopušta drugi zaključak osim sledećeg: blogeri, a ponajpre PR „radnici“ koji su ujedno i blogeri, apsolutno najbolje su propratili događanja u nekad najvećem gradu „prve Juge“. Šta više, moguće je da su i jedini to uradili. Pronašao sam, naime, samo jedan tekst iz kategorije „dan posle“ i to na sajtu hrvatske redakcije Radio Subotice, a i tamo još nema celokupnog izveštaja.
Pridružujemo mu i odlične priloge sa sajta www.subotica.info koji su nam promakli u prvi mah.

Continue reading

Nikad ti mene nećeš naterati da plačem

Share

covek-zena-dete

(Priča mog prijatelja)

Nisam ni pomislio da će klinac iz mrtvog ugla ‘ladno da ubaci trojku, ali mališa je to odradio kao pravi NBA profi.
– Sinko, ukakalo te ili to radiš redovno? – nisam izdržao da ga ne upitam.
– Nisam ja vaš sinko….šutiram, uđe često…prilično često.
– Nisam mislio ništa loše kada sam rekao “sinko”. Nisam te ranije viđao u ovom kraju, izvini ako sam te uvredio.
– Sve je OK…malo sam nadrndan ovog popodneva, ali to vas ne treba da brine.
Dečak je zaista odavao utisak zrelog deteta, ne i starmalog. Možda su danas svi klinci takvi, nemam pojma o tome, živim sam i za sad mi nije do dece. Ni ženidbe, dodala bi moja stara. Skockao sam život onako kako sam želeo i još nisam video razlog da bilo šta menjam.
– Hoćeš da odigramo basket, jedan na jedan, koliko vidim nema nikog iz mog društva?

Odmerio me je pažljivo, kao menadžer koji procenjuje koliko vredi moje košarkašo umeće.
– Možemo, ali ne nadaj se pobedi. Verovatno imaš trideset i neku, oko sto osamdeset i nešto santimetara i manjak kondicije. I uveren si da bi mogao da me tučeš sa nulom, ali već si odlučio da to, kao, nećeš, da mi ne bi razbio samopouzdanje.
Čitao me je kao slova na reklamnoj majici.

Continue reading

Neki to vole vruće ili prokletstvo malog grada

Share

strastOko deset kolega mi je pružio slušalicu:
– Za tebe, neki Petar, nikad čuo glas.

Mrzim pozive nepoznatih – obično nešto traže. Ili se žale. „Znate, ipak nismo mi krivi, a napisali ste tako…“

– Dobar dan, Dragan ovde, recite.

– Drago mi je, Petar iz Fonset miksa, čuli ste?

– Nikad, ali ja sam vam zaboravan tip. Možda jesam. To je od nekog značaja?

– Voleo bih da jeste. Raspoloženi smo za saradnju sa vašim listom.

– Uvek, ako dobro plaćate.

Volim da pojednostavim stvar. Ovde još misle da ćete doleteti srećni ako vas pozovu na sastanak Odbora za planove i programe društva izviđača. Možda očekuju da im platim i kafu, nisam se još raspitao. Press u lokalu – poslednji trzaji. Krajnje vreme da menjam posao. To je danas u Srbiji bar lako. Niste razumeli!? Čudno..

Continue reading

Jutarnja kafa i blog – prilog uz kroasan

Share

Zaista ne znam šta bih još dodao priči o Blogolandiji i nečem poput asocijacije poštovalaca moći blog pisanja, a što već nisam napisao u prethodnom postu i u odgovorima na komentare. Nešto drugo me kopka:

Zašto je ton, kad se priča na ovu temu bilo gde, toliko povišen? Zašto radi adrenalin već nekoliko dana?

kafaDa li postoji iza back stagea nešto što ne znam, pa ulećem naivno u tuđe stare šeme?

Ovo (se) pitam jer mi je nejasno da li sam učinio dobru stvar kada sam jedno veče delom proveo pišući tekst o (mogućim) razlozima i načinima da blogovanje učinimo moćnijim i korisnijim za svakog pojedinačno i sve zajedno?

Ipak, ovog časa drago mi je što sam  razmenio misli sa nekoliko osoba koje, iako nisam uveren da smo se razumeli,  poštujem.  Posebno sa onima koji pokazuju autentičnu dobronamernost.

Continue reading

Godinu dana od gašenja Radio Kovina

Share

Gubljenje frekvencije lokalnog radija kao paradigma stanja u srpskim medijima
radio-kovin logoU ponedeljak 31. avgusta 2008. godine, tačno u podne, ali bez revolveraškog obračuna kao u istoimenom legendarnom filmu Freda Cinemana sa Garijem Kuperom i Grejs Keli, nestao je iz etra Radio Kovin, pionir elektronskog lokalnog informisanja u Banatu.

Podne je samo tačna vremenska odrednica za gašenje 500 vatnog predajnika radio stanice koja je decenijama radila na 89,5 megaherca (nešto pre toga na 88,5 megaherca, a u doba srednjeg talasa, koji je danas gotovo zaboravljen, na 258,4 metra.) Jer, stvarno gašenje je počelo znatno ranije, u vreme nastanka jednog u moru bajkovitih zakona u oblasti medija.

Eliminacija najslušanijeg lokalnog radija kao lego kockica uklopilo se u ono što je postalo očigledno: proces privatizacije medija nije poslužio očekivanoj svrsi, dakle nije ni malo uticao na vetar u leđa slobodi, kvalitetu i održivosti informativnih kuća. Naprotiv. (Doduše, možda to i nije bio razlog za privatizaciju medija.) Najveći deo „privatizovanih“ televizijskih stanica, radijskih kuća i štampanih medija u Srbiji ili je na rubu opstanka, i samo čeka „ključara svoje sudbine“, ili je pod nikad većim uticajem vlasti.

U nemogućnosti da zagrabe koliko bi im trebalo, novi vlasnici, i u medijima koji nekako uspevaju da drže kormilo broda u uzburkanim vodama, postaju providan servis vlasti ili stranaka ili jednostavno dižu ruke od firme koju su kupili i “brišu” u isplative vode. Otud i opšti utisak da je najveći deo „živih“ medija naprosto bljutav u svom dodvoravanju gospodarima javnog novca. Jer, nema u ovoj zemlji dovoljno jakog tržišta da „servisira“ sve pretendente na učešće u medijskom kolu.
Continue reading

Newer posts

© 2017 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: