Novinarska Patka

Blog Dragana Radovića

Page 6 of 16

3 načina da brzo pronađete temu za blog post

Share

Slobodni ste, pred vama svetli monitor računara, već ste podigli ruku da pritisnete prvu dirku, kad…neće! Do maločas vam se činilo da imate svu inspiraciju ovog sveta, ali najednom ste shvatili da, u stvari, uopšte nemate dobru temu za svoj novi članak na blogu.

Nema problema, pokušajte sa „receptima“ koje ćete ovde naći. Ako upale, odlično, ako ne bude od svega ništa – bar će vam, moguće je, zabavno proći vreme!

Tema za pisanje ima svuda znatno više nego što mislite! Samo u vašoj sobi ih ima na desetine, ali morate „uključiti“ novinarsko oko. Ništa posebno – većina ljudi koja zarađuje pisanjem za medije tako naziva sposobnost da u moru naizgled dosadnih nevažnih detalja pronađe bar jedan koji prosto plače za dobrom pričom!

Misterije iz vaše sobe

Continue reading

Šipka za Teofila, šamar za novinarstvo

Share

Nije Srbiji odavno potrebna novinarska misao, stav, angažman – dovoljna su novinarska leđa, po mogućstvu široka i pogodna za batinanje kao u ovom novom crnom danu naše realnosti

Kazati ono što misliš, a još više napraviti od svojih stavova pismen i smislen tekst koji će se čitati u „javnom glasilu“, dobar je način da čovek neuvijeno saopšti svetu kako vidi i razume nekakav događaj iliti „pojavu“. Ako je autor, pritom, još i novinar, od njega se tako  nešto i očekuje. Da li se većina ili manjina čitalaca slaže sa tim, sasvim je drugo pitanje.

Na nesreću, još efektniji i jasniji način komunikacije jeste prenos poruke pomoću dva junaka i  metalne šipke. Udarati po leđima kolumniste u osvetljenom noćnom autobusu, u subotu uoči blagdana koji je primetime za plasiranje željene vesti, marketinški je vrhunac drevne veštine slanja svilenog gajtana. S obzirom da sam provincijski skrajnut od beogradskih žurnalističkih abrova, ostavljam mesta i za kakva drugačija tumačenja.

Teofil Pančić piše već dugo kolumnu u „Vremenu“, a to je, po definiciji, najbolji način da navučete sebi na vrat neku nevolju – otmicu, bombu na koji metar od kreveta ili dve šipke po leđima. Ovo poslednje, čitamo, primenjeno je na Pančiću kojeg  je težih posledica verovatno spasila samo gorostasna fizička građa koja će, ovde uopšte nisam lažno duhovit, možda postati uskoro bitan pasus u CV-ju svakog ko pretenduje da se bavi političkim novinarstvom.

Continue reading

Peticija, ostavka i druge komunikacije

Share

Izveštaj o razmišljanjima „objekta“ Patka – podaci prikupljeni putem Googla i ličnog uvida  uz poštovanje Zakona o elektronskim komunikacijama

„Za sad je sve u najboljem redu“, rekao je onaj legendarni čistač prozora na neboderima dok je, padajući sa platforme postavljene na pedesetom spratu, proletao ka pločniku pored otvorenog prozora u prizemlju.

„Sve je u glavi“, rekao bi moj prijatelj – ime poznato Službi. Optimizam, bol, euforija, radost, tuga…

U glavi je i etika, u glavi je i racionalno posmatranje sveta oko nas i pokušaj da se ona druga strana ljudskog u nama, tamnija i hladnija, urazumi.
Continue reading

Lokalni mediji – gašenje svetla u napuštenim redakcijama

Share

Hoćemo li o događajima u susednoj ulici uskoro čitati samo u prestoničkim medijima ili – nigde?

„I za kraj, ali ne zato što je najmanje važno već zato što je to za sve nas možda i najznačajnije, posebnu pažnju trebalo bi obratiti na svestran i pošten razvoj lokalnih medija. U Srbiji, generalno, dolazi do kontrakcije medijskog kapitala. U toku je tržišna utakmica gde se manje gleda na loptu, a više na protivničke noge, trka za tiražem i rejtingom može građane dovesti do toga da sve znaju o događajima na „Farmi”, a da pojma nemaju šta se važno događa u vašem gradu ili opštini. Dok ih nešto ne poplavi.“

Ovim rečima je Dragoljub Žarković završio tekst objavljen u Blicu 14. juna pod naslovom „Đonom u koleno“. Gde, ko, kad i ostali novinarski pomoćni alati ovde su u drugom planu: suština je, na nesreću, detektivski tačna, a za čitalačku publiku i novinarsku profesiju bolnija i od povremenih „đonova u koleno“. Kako se storija o lokalnim medijima odvija, neće ih uskoro niko tužiti, novinari se neće žaliti na neisplaćene (a i isplaćene) plate, lokalni moćnici i „oglašivači“ će nesmetano raditi narodu na polzu, a narod će se nadvikivati od sreće zbog pobede nad Nemcima ili već nekim tamo sportistima.

Continue reading

Bekim Fehmiju ili odiseja Belog Bore

Share

Bekim  – tragična smrt  glumca

Zavideli smo mu na tim divnim glumicama sa kojima je snimao po zemljama koje su nam se tad činile nestvarno dalekim.

Oponašali ga i na žurkama vrištali od derta i omamljujuće želje za nekim pravim životom, baš kao što je u jednoj od najpoznatijih i najemotivnijih scena jugoslovenskog filma činio Beli Bora, lik od kog je Bekim načinio celuloidni mit i strastvenog pustolova koji prkosi svima i svemu zbog ljubavi. Sve dok, nošen košavom sudbine koja razvejava vojvođansku ravnicu i njegovu neukroćenu dušu, nije nestao u nekim nedorečenim maglama.

Taj film Aleksandra Saše Petrovića gledali su  1967. godine i oni koji nikada pre ili posle nisu ulazili u bioskopsku dvoranu. Sniman kamerom „kao iz ruke“, adrenalinski bučan i brz, stigao je do kanskog Gran prija. Ovde, u zemlji, na njegov pomen mrštile su se „zvanične strukture“.

Continue reading

Budućnost medija ili svadba u kući dinosaurusa

Share

Povodom tribine Danas konferans centra pod nazivom “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji”

Stari mediji, kako od milošte tepamo novinama, radiju i televiziji, bez sumnje će „nestati ako se ne prilagode“ novim tehnologijama, kako piše Blic online u naslovu izveštaja sa današnje tribine “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” održane u beogradskom hotelu “Hajat”. Dobro, slažem se, jer sve što je ikada ugledalo svetlost dana nestalo je ukoliko je posustalo u korišćenju sposobnosti da se prilagođava, što naslovu obezbeđuje dodatnu dozu uverljivosti.

Proricanje sudbine doskorašnjeg „svetog informativnog trojstva“ nisam pratio „in vivo“, već posredstvom Interneta, odnosno njegovih „subservisa“ video streama i tvitera. Pošto sam, pri tom, morao da angažujem trećinu mentalnih kapaciteta na uređivanje novog broja skomnog lokalnog mesečnika koji imam zadovoljstvo da poseduje, zatim na paralelno (i nešto „tanje“ nego obično) „punjenje“ informativnog sajta koji taj list prati – o posetiocima koji su dolazili da predahnu u hladu redakcijske prostorije da i ne govorim – moguće je da sam stekao pomalo konfuzne utiske, ali držim da mi suštinski zaključak nije promakao. Dakle, kao što je online Blic rekao, prilagođavanje, prilagođavanje…

Continue reading

Internet i „druga čitalačka revolucija“

Share

Internet nas „primorava“ da čitamo u fragmentima i na „preskok“, ali to nije prva „čitalačka revolucija“ u istoriji

Sinoć sam prosuo vrelu kafu po “Ani Karenjini”. Otmena ruska gospođa nije rekla ništa, niti se nešto promenilo u sadržini davno kupljene knjige. Jedna njena rečenica nestala je ispod tamne kafene mrlje. Jutros sam proverio – ipak taj deo knjige nije zauvek ostao nečitak.

Iako retko čitam klasike od kad sam prešao tridesetu, bilo bi mi žao da je izbrisan deo teksta koji je Lav Nikolajevič Tolstoj napisao u svojoj kući u Jasnoj Poljani, sedeći na dečijoj stolici lica priljubljenog uz papir kako bi, slabovid kakav je bio, mogao da piše. Bar na mom lepo ukoričenom primerku, mislim! 🙂

Književnost, “lepa reč”, “pisana umetnička dela”, eseji, naučni prikazi, filozofske rasprave, svo to obilje svetova koje su tokom minulih vekova stvorili i stvaraju umni ljudi čovečanstva, do juče smo nalazili samo na papirnim “nosačima sadržaja”. I danas to intelektualno i umetničko bogatstvo izlazi iz štamparskih mašina, ali i iz softvera i hardvera koji ovo civilizacijsko blago “digitalizuju” i pripremaju za čitaoca koji će ih “konzumirati” na jedan drugačiji način.

Continue reading

« Older posts Newer posts »

© 2020 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: