Blog Dragana Radovića

Tag: Blogovanje

Blogomanija 2013 – nema bloga bez lopate!

Share

Ako je prva #Blogomanija na Staroj planini pokazala da su blogovi i događaji povodom njih dovoljno atraktivni za izveštavanje u profesionalnim medijima, drugo blogersko okupljanje na Kopaoniku konačno je “podvuklo crtu” između neobaveznog “dnevničkog” blogovanja i profesionalnog kreiranja ovog “internet žanra” i sadržaja na Internetu uopšte

blogomanijaDa li idete na planinu da biste uživali u čarima zime ili da biste trenirali spust za narednu takmičarsku sezonu? Jeste li u skijaškim centrima gost ili profesionalac na pripremama? Legitimno je, naravno, i jedno i drugo.

I baš kao što će neko odabrati da se niz snežne bregove spusti iz sasvim amaterskih reakreativnih razloga, tako ima i onih koji to radi profesionalno, “u vidu zanimanja.”

Ta razlika između “rekreativnog” i “profesionalnog”, na kojoj počivaju bar dve industrije, posle “Blogomanije” na Kopaoniku  ima prilike da se svrsta među bitne prekretnice domaćeg i regionalnog blogovanja.

Ako se vođenje bloga (pre)dugo smatralo uglavnom javnim objavljivanjem svojih razmišljanja o “čudnom svetu oko nas”, što samo po sebi svakako nije ništa loše, posle blogofestivala na Zlatnoj planini blogovanje je dobilo ogromnu šansu da se uvrsti u red vrlo bitnih i isplativih poslova. Tačnije, ono to za nekog već jeste.

Utisci posmatrača “sa strane”

Ne donosim vam “vesti iz prve ruke” niti mi je namera da ovde pišem o predavanjima koja su (preko video strima) ostavila na mene najveći utisak, novim licima koja sam upoznao (jer nisam), “umrežavanju” koje nam svima kreira život, spa opuštanju i drugim čarolijama.

Kao neko ko je, sticajem loše karme, nevoljno izostao sa Blogomanije, koristim tu okolnost da ukratko sažmem “odjeke sa planine” u blog post. Pišem iz ugla potrošača informacija koje su, uglavnom onlajn, stizale do mene kad bih našao vremena da ih pratim.

Internet – mesto za stanovanje, rad i zaradu

Obrni – okreni, prilično zanimljiv niz predavača saopštavao je svoja iskustva i viđenja načina na koji se na Internetu može “stanovati, raditi i zarađivati.” Prevedeno na svet blogova, pričalo se ponajviše o njihovoj poslovnoj strani.

Nije bilo previše “suve teorije” i i poruka tipa “blog može ovo, a može i ono.” Svakako da uvek ima nove “publike” koja mora da prevali prve korake u blogovanju i takve informacije nikad nisu višak. No, mislim da me ne vara utisak da se poslednjih meseci pojavila i već etablirala jedna fina skupina šarmantnih, vizualno modernih, a sadržajno vrlo pitkih blogova. I korisnih na različite načine. A tu smesu lepog, pametnog i svima pristupačnog najteže je “umutiti.”

Čitavu Blogolandiju, neveliku i, ‘ajde da se složim, većim delom dosadnu, ipak sad vuku napred i modernizuju je upravo blogovi koji su sposobni da budu “privreda.”

Ne guram ih u prvi plan da bih obesmislio one druge. Ne, blog je tu i da ne bismo ostali bez “glasa javnosti” koji će, kako sada stvari stoje, biti sve značajniji. No, otom – potom.

Dok završavam ovaj tekst, sa Tvitera stiži odjeci “blogerskog rastanka.” (“Učesnike uklanjali grtalicom” javlja Viktor Marković!)

Dokaz više da nema bloga bez lopate!

 

Malo blogera ili malo blogova?

Share

Paradoksalno, iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova

Pre nekoliko meseci sam skoro sasvim prestao da pratim blogove. Namerno kažem „pratim“ jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati „lične virtuelne kolumne“ koje sam uspevao da pročitam od prve do poslednje rečenice.

Dobro, znamo da je na mreži i inače malo teže čitati bilo šta, još teže potpuno pročitati poduži tekst koji publici nudi nečije viđenje kakvog događaja (znate ono: nešto se dogodi, pa hajde sad na desetak mesta da „konzumiramo“ različita, mada uglavnom ista i dosadna, intelektualna razvlačenja testa za lošu pitu.) Ne mogu to, nemam strpljenja, a još manje volje da pratim više od 5 – 6 blogova te vrste, pa i njih tek kad me zaintrigira naslov ili tema.

Razloga ima mnogo, ali ovako na prvu loptu mislim da je najvažniji – dosada. Blogolandija je, verujem, postala (ili ostala?) dosadnija od raja. Fina klima, mnogo tapšanja po ramenu, predvidljivi obroci, ista plej lista, nešto malo loše serviranog rajskog voća… Uglavnom, ne znam baš tačno zašto je tako, ali taj koktel nije u skladu sa mojim anahronim analognim bićem.

Continue reading

Novinarstvo i blogovanje – dobar medijski duet

Share

Povodom teksta u “Internet ogledalu” o odnosu blogovanja i klasičnih medija

“Moram da zaključim da blog ne može biti alternativa novinarstvu, uprkos tome što se i u takozvanim mainstream medijima stvari ubrzano menjaju”.

cvet-u-casi-umetnicka-fotografijaOvu rečenicu izgovorio je Nebojša Spaić, poznati VIP bloger B92, iskusni novinar i direktor PR agencije Farmer&Spaić, u tekstu Gorana Kastratovića “Blogovanje – Alternativa mainstream medijima?” objavljenom u novom broju “Internet ogledala.”

Rečenica kakvu blogosfera uglavnom ne voli da čuje deo je dobrog novinarskog štiva, što ide u zasluge Kastratoviću, baš kao i odabir sagovornika. Pored Spaića, tu su i poznati VIP blogeri Blogolandije Miloje Sekulić, Dragan Varagić i Dragana Đermanović, a takođe i čovek koga manji deo javnosti zna kao blogera u VIP izboru B92, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. (Mada meni ovde nedostaju neka izuzetna blogerska lica sa lepim novinarskim stažom, ali i ljudi iz klasičnih medija koji na sve ovo gledaju potpuno drugačije.)

Continue reading

Šta sve (ne)možeš u Srbiji kad si bloger

Share

Intelektualno tržište, uticaj blogera i kako (ne) biti samo pisac javnog dnevnika

blog

Vi ste bloger? Imate domen, pišete, oformio se krug ljudi koji čitaju vaše tekstove, ponekad vas citiraju, usmeravaju linkove ka vašoj teritoriji interneta…dakle nešto sasvim uobičajeno, a među webomanima, poput mene, pomalo nalik i unutrašnjoj potrebi. Zašto se onda grozite na svaki pomen priče o uticaju blogova i blogera bilo na virtuelni ili „stvarni svet oko nas“, ukoliko ta granica uopšte postoji?

Hajde, dakle, da pokušamo, iz ugla Novinarske Patke, da pogledamo šta sve možeš u Srbiji kad si bloger.

Utisak stečen na osnovu letimične šetnje po Blogolandiji prilično je deprimirajući kada pažnju fokusiramo na to koliko sami blogeri veruju u sebe. U svoje rečenice, u odjek svojih ideja i, konačno, u ono što se zove „uticaj“. Uticaj je reč koja izaziva ogromnu konsternaciju – kao da niko ne želi da ga tako „krste“.

Continue reading

© 2020 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: