Izjutra, u prvim minutima dolazeće svetlosti, stajao bih kraj kuhinjskog prozora, čekao da proključa voda u džezvi i ispuštao lagane i meke kolutove dima. Sve je već bilo spremno, i dva bicikla, snop pecaroških štapova i pomalo zarđala „čuvarka“. Ko zna, uvek postoji mogućnost da ulov bude bogat.
Voleo sam i još volim tu prozačnu banatsku tišinu koju je remetio samo zvuk kipuće vode, potom moje srkutanje kafe, šištanje palidrvca i uvlačenje dima.. Hmmm, kakav ukus, kakva lepota tih jutara, kakvi trenuci apsolutne samoće uoči istinskog početka dana.
Subota je izjutra i ja čekam tačno određen čas da probudim sina kako bi se spremio uoči polaska na pecanje.
Ta jutra, baršunasta svetlost, osmeh na licu, odsjaj sunčevog zraka sa balkona, prelomljen na metalnoj balkonskoj ogradi, to je moja Srbija.
Continue reading
