Share

Pre 24 godine, na današnji dan, posle mučkog uboda nožem, zaustavljena je karijera Monike Seleš, naše najbolje teniserke svih vremena i jedne od najuspešnijih igračica u istoriji “belog sporta”.

Petak, 30. april 1993. godine. Po zvaničnom kursu nemačka marka vredela je tog poslednjeg dana u mesecu 75.000,00 dinara. Isplaćene zarade već su, po uličnom kursu, „premeštene“ u sigurnije valute. Počeo je vikend u zemlji koja se već skoro dve godine krvavo cepala po starim šavovima.

Privremeni beg od mučne stvarnosti stizao je, ah ironije, iz Nemačke: Monika Seleš igra četvrtfinale turnira u Hambrurgu protiv Bugarke Malejeve. Godina je dobro počela: u januaru je osvojila osmi grend slem pobedom nad Štefi Graf u finalu Australijan opena. Nemici je Monika bila, po svemu, jedina prava rivalka, ali to se može tačnije reći obrnutim redosledom. Niko nije sumnjao da je pred devojkom iz Jugoslavije još blistavija karijera, jer je poređenja sa najboljim teniserkama u bogatom „opusu“ ovog sporta već uveliko prate, a ona ih s lakoćom potvrđuje trofejima.

Uobičajena pauza između gemova pri rezultatu 6:4 4:3 zaustaviće, međutim, njenu karijeru i nepopravljivo uticati na dalji tok istorije ženskog tenisa. Do klupe na kojoj se odmara Monika stiže izvesni Ginter Parhe, navodni frenetični obožavalac Grafove, za koga će sud kasnije utvrditi da je mentalno poremećen što će ga osloboditi bilo kakve kazne, i nožem joj nanosi ubodnu ranu u gornjem delu leđa.  Objektivi se okreću ka Magdaleni Malejevoj, a potom vidimo i smušena lica iz organizacije koja pomažu Moniki da legne na peškir…

Postoje svedočanstva da su naši ljudi iz Hamburga vrlo brzo pohitali ka stadionu i tražili razgovor sa zvaničnicima turnira. Pojavile su se samo osobe iz obezbeđenja bledo ih gledajući. Obratila im se, međutim, Monikina majka Ester i zahvalila na podršci, a nešto kasnije dvoje ljudi iz grupe koja je pešice otišla do bolnice dobilo je dozvolu da uđu i prenesu opšte želje za brzi oporavak.

Ugao iz kog posmatramo neki događaj ograničava nam po pravilu potpunu sliku onog što se zbiva. U naredne dve godine uvidećemo da, u trenucima dok se odvijala drama na terenu u Hamburgu, počinje da teče ne samo sportska već i životna drama mlade Novosađanke. Njoj će trebati više od dve godine da se oslobodi jeze izazvane hamburškim avetima. U Nemačku, pak, nikad više nije kročila ogorčena na nepostojanje bezbednih uslova za igru. Da se tome ni sad ne pridaje dovoljna pažnja misli i danas.

Povreda je bila takva da je mogla na teren nakon pet do šest meseci, ali ožiljak u mladoj psihi nije mogao tako brzo da zaraste. Usledili su meseci oporavka tokom kojih je imala bolne depresivne momente ponekad praćene prejedanjima i viškom kilograma o čemu je kasnije otvoreno govorila.

Vratila se na teren 27 meseci kasnije. Igrala je i dalje dobar tenis, uspela je  da 1996. još jednom osvoji grend slem u Australiji, ali njena karijera tekla je znatno ispod pređašnjih visina. Čak i tako, ukupno je na 53 turnira podizala pobednički pehar i ušla u ekskluzivno društvo teniskih legendi.

Foto: screenshot/youtube