Kao prigušeno svetlo, kao sve hladnija soba iz koje je odnešena stara kaljava peć, kao kuća bez nameštaja sa starim gramofonom na sred sobe, kao suva česma u kuhinji, flash back naših života, kao spori voz koji napušta stanicu i odlazi na poslednje putovanje, kao usamljeni oblak koji žuri u susret svom kraju…
U nizu tih „kao“ ušuškana je i ova balada Dobrice Cesarića umetnuta u sjajne zvuke Vlade i Bajke.
U ovakvim nedeljama, kada nestaje sjaj iz trave, slušanje ovih tonova olakšava rastanke sa letom…
