Čoveku čiju sliku vidite na početku ovog posta ime je Charles C. Ebbets (Čarls Ebets). Radio je počev od dvadesetih godina prošlog veka kao fotoreporter za New York Herald Tribune i druge njujorške listove i snimio neke od fotografija za koje se često veže pojam “antologijske”.
Digitalni aparati, mali, srednji, veliki, kvalitetni ili “buđavi”, preplavili su svet štampe – klasičnih fotoreportera jedva da još ima, a njihov posao silom prilika preuzeli su novinari koji, uglavnom, na događaju koji prate, “škljocnu dva-tri puta” i tako “minimalistički” odrade posao koji je, zapravo, često, u novinama intrigantnija karika za čitaoca od samog teksta.
Nema u tome nikakve krivice – novinar je danas “jednočlana redakcija”, čovek prinuđen da radi sve, pa čak i “prelama” novinu i priprema je za štampu. Žestoka kriza medija, pre svega štampanih, dovela je do toga da profesionalizam nužno bude gurnut u stranu, a “milion” naizgled jednostavnih poslova “gurnut” u novinarske ruke. I muke.
Umesto da samo pišu i tome se u potpunosti posvete, jer to najbolje i znaju, vojnici “sedme sile” danas su prinuđeni da zamene čitavu četu znalaca različitih struka.
Ove fotografije Čarlsa Ebetsa pokazuju nam kakva je bila “zaštita na radu” u vreme građenja čuvenog Rokfelerovog centra u Njujorku. To je filmovana istorija jednog vremena i jednog sistema u kojem ljudi koji drže temelje društva do vrha mogu da stignu – na način koji vidimo.
No, moguće ih je posmatrati i iz drugog ugla: samo pravi profesionalni fotoreporter može da ovekoveči istoriju na nesumljivo atraktivan i gotovo spektakularan način.
Da, iako nema možda direktnu vezu sa tekstom, nemoguće je preskočiti jedno pitanje: Znate li, možda, neku zemlju u kojoj danas milioni ljudi igraju na žici na 69 spratu zemlje čiji su sinovi i kćeri jer nemaju drugog izbora?
Fotografije i deo podataka preuzeti iz prezentacije “Ručak na oblakoderu” nepoznatog autora.
Leave a Reply