Blog Dragana Radovića

Is it Art or Advertising?

Share

Gde prestaje umetnost, a počinje reklama ili obrnuto?

EllaDobro, pisao sam na ovu temu, ali u međuvremenu je “argumentacija” narasla.. I samo da podsetim: teza koju branim je da reklama mora da preraste ili bude isprepletena sa umetnošću ne bi li opstala. Šta više, postaće umetnost po sebi, ako to već i nije!

Zanimljivo da ovaj pogled, koji čak i ne ide u maglovitu  budućnost, već je tu, oko nas, nije baš prošao slavno. Način na koji reklama komunicira sa targetiranom grupom ili “jedinkom” i eksplozija emotivnog naboja koji je dužna da stvori odvaja se debelom linijom od umetničkog doživljaja kakav nam, kao što je i red, mogu da priušte knjiga, pozorišna predstava, izložba… i iz tog se, zatim, izvlači zaključak da do “osamostaljivanja” reklame kao umetničkog produkta nikada neće doći. Dobro, moguće je – bar onoliko koliko je moguće o da će do toga ipak doći.
Nema lenjira kojim se to može izmeriti.

Padya Milićević, majstor da u kratkim formama plasira atraktivne teme, publikovao je na svom blogu nedavno članak pod (odličnim, pravim novinarskim) naslovom “Nebo može da sačeka, zagrli život” u kojem govori o dva spota, nastala u razmaku od oosam godina, kojima se promoviše nošenje sigurnosnog pojasa prilikom vožnje.

Pošto sam postao pravi “fan” ovog novog spota (u čijoj je promociji, na određen način, kroz intervju sa autorom, učestvovala i Tatjana Vukić, što nam daje priliku da se pohvalimo svojim talentima i znalcima), a takođe i zato što, poput većine, pretpostavljam, uvek poštujem trud koji nije samo “komercijalna propaganda” već i društveno angažovana akcija), malo sam se tamo laktao među komentatorima i opet ponovio, drugačijim rečima nego ovde, naravno, ono što smatram neizbežnim: reklama će biti umetnost ili niko neće hteti “to” da gleda.

Nisam dodao nešto još važnije – po mnogim svojim elementima vrhunska reklama već jeste umetnost. Pedya je u džentlmenskom maniru rekao svoje mišljenje, ali i najavio da će pratiti dalji “razvoj situacije”.

E, sad, malo i da radimo! Skoknite časkom na stranicu do koje vas vodi ovaj link. I pazite o čemu se tu radi? Imamo niz fotografija “nečega”, a ispod toga malu analizu koja nam daje odgovor na pitanje da li je na slici reklama ili umetnost!?

Hm..ako su te dve stvari tako različite, kako to da tek “stručna ekspertiza” može jasno da ih razdvoji? Drugo, uvek kada ljudsko mišljenje procenjuje vrednost nekog dela, nužno imate, u nekom času, “sukob” dva različita gledišta. Iz čega sledi da smo mi već sad dostigli stepen kada najefektnije reklame prelaze ogradu koja ih deli od umetnosti i sasvim udobno se smeštaju u taj artistički “zabran”. A zašto i ne bi?

Takođe, ako neka tvorevina – film, spot, skulptura, slika…zaista i jeste stvorena pod firmom reklame, ali se “otrgla kontroli” i počela da odslikava i stvaraočev pogled na svet, što je esencija umetnosti, kako da taj produkt nazovemo?

U  kreiranju reklama, dakle, i učestvuju umetnici. To što neki takve angažmane smatraju “tezgom” potpuno je nebitno. Nije samo reklama ta koja je “sporna tačka” – zar se i film jednom ne zove umetnost (sedma, je li), a drugi put industrija? Upravo to žestoko miriše na sudbinu reklamnog spota (koji je već film, zar ne) – nešto će biti infantilna priča, a nešto umetnost.

No, konzumenti reklama sve su probirljiviji – klasični mediji koji žive od plaćenih reklama nisu više toliko moćni da brinu samo o tome koliko će reklama obezbediti, važno je i kakvog će kvaliteta biti. Prirodna selekcija i ovde će ostaviti “da žive” samo najbolji primerci – reklame koje su umetnost.

Naravno, sad bi mogli da popričamo o tome kako “barataju” emotivnim nabojem umetnost, a kako reklama, ali da ostavimo malo torte i za neku drugu priliku.

13 Comments

  1. NovinarskaPatka

    Is It Art or Adrvetising – https://blog.kovinekspres.rs/?p=1353 – novi blog post – Gde počinje umetnost, a prestaje reklama i obrnuto?

  2. Pedya

    Evo me, pratim… 😀 I kao što sam predvideo – imaš zanimljiv pristup. Posebno mi se dopala misao “reklama će biti umetnost ili niko neće hteti “to” da gleda“. Ima puno istine u tome. Naravno, ostajem pri stavu da zadatak reklame nije da probudi emocije (što je cilj umetničkog dela), već da iskoristi emocije za prenošenje poruke, da emocije tu nisu cilj (kao u umetnosti), već sredstvo za efikasno komuniciranje. Međutim, ako “to” nema dovoljno umetnosti u sebi i ne pokrene neke emocije na kojima će putovati željena poruka, “to” će zaista teško stići do bilo koga. A onda neće ni preneti poruku. I time će izgubiti svoj smisao. U stvari, moram da predefinišem svoj stav – zadatak reklame nije da samo probudi emocije (što je cilj umetničkog dela), već da probudi emocije da bi ih iskoristila za prenošenje poruke. U suprotnom, niko neće hteti “to” da gleda… 😉

    Pogledao sam stranicu “do koje vodi link” i moram priznati da sam u par situacija bio u dilemi. Taman sam pomislio “aha, pa ako nema oznaku brenda onda je umetnost, a ako ima onda je reklama”, kad sam stigao do crteža Sony Vaio laptopa i… zastao. To je crtež konkretnog produkta, sa sve logom na sebi, ali to jeste umetnost. Konačno, jako je teško nacrtati nešto što nije pejzaž ili mrtva priroda, a da nije brendirano… 😉 Očigledno da “te dve stvari” nisu “tako različite“, za njih samo emocija ima različitu “upotrebnu vrednost”… 😉

  3. Dragan

    @Pedya

    Znaš sigurno onaj spot za CD ili koncert Zdravka Čolića u kojem izgovara rečenicu: “Ne bih ja tu ništa menjao, ništa…”
    Sav moj “odgovor” na tvoj komentar stao bi u tu rečenicu. 🙂

    Inače, primer koji pominješ i mene je “držao budnim” – samo je slučajnost uticala na to da upravo ta fotografija ne bude postavljena kao ilustracija članka.

    Hm..da vidimo kako će se sve ovo dalje odvijati jer očigledno ni “pravi umetnici” ne beže od jasnog ostavljanja oznake brenda na svoje delo.

    Sad više ne znam da li smo došli do tačke gde samo emotivni odnos prema delu pravi razliku između umetnosti i reklame.

  4. tatjana vukic

    Dragane, svidja mi se Post!
    Ja ne bih sad u neke detalje kako se i kojim putem advertising pretvara u neko umetnicko delo ili mozda u neku vrednost ili kvalitetnu komunikaciju. Jer tome težim svaki put kad radim nešto,… ali većinom ne zavisi od moje strane nego strane mušterije. To je ta realnost.

    Pre dobrih 15, 16 godina kad sam počela da se bavim oficielno ovim poslom jedan tip mi je rekao da sam sad zvanično “Werbe-Hure”. I da sam se prodala reklami,.. a ne umetnosti (graficki dizajn). Ja sam se , tada mlada i zelena , jako uvredila i nisam znala da kontriram. Danas bih verovatno imala pravi odgovor ili me ne bi ni tangiralo.

    Reklama je “kurvanjski” posao! 🙂 Izvini na izrazu! Napočetku se uvek zanosimo da ćemo uraditi nešto bolje… Ali iskustvo je potrebno da bi se i uradilo nešto bolje… A to bolje,.. taj kvalitet, taj kvantitet znanja skoncentrisan u jednoj reklami od 30 sekundi (ili drugim medijskim kanalima) zavisi ne samo od end-emocije koju dobijam kao feedback, nego i od drugih kljucnih elemenata. Ja moram da kroz tu emociju koju budim da prodam moj produkt. Kako @Pedya kaže. 🙂 A i to je umetnost.

    Nas dvoje smo, Dragane, skoro kod mene na FBu bas o nesto slicnom poceli da razgovaramo.
    Ja stvarno tezim tom nekom “smislu” u reklamnom svetu. Zato i pokusavam da se angazujem u nekim socijalnim temama, grupama etc. Ali to je “šina” za sebe.

    Nisu sve kampanje socijalne i sa nekom humanistickom porukom. Zavisi od proizvoda.

    Ali svakako i ja se slažem sa tobom,..kad prodajem sladoled, želim da se zapamti da sam prodavala sladoled. I ako mi Budget ili bar Mušterija dozvole, onda će biti i mogućnosti da se nešto pametno napravi.
    Medjutim , ako nema bar jedan OK od strane Mušterije,… onda nema ni kvaliteta…

    I ja bih svakako, ako i reklama i dobije svojim kvalitetom neku umetnicku vrednost , nazvala Popularna umetnost. Jer se uglavnom koristi jezik trenutnog mainstream-a, ono sto je etablirano, ili nesto što je na nekom pomolu da bude kompatibilno masi ili Leitkultur-i.

    I neće svaka supa kao Campbell's soup (Andy Warhol) završiti u muzeju…
    A i tu si u pravu,..supa koju prodajem mora barem da “urami” neki kvalitet i
    da ima detection i recognition value.

    Zato sam za kvalitet u Reklamnom svetu! 🙂

    Ala sam ti sad puno pisala! Nemoj mi zameriti! 🙂

  5. tatjana vukic

    I jedno EXTRA HVALA što si me spomenuo u Postu! 🙂

    (nisam mogla u isto vreme link da nadjem i da pisem.)
    nadam se da mozes da otvoris! 🙂
    LEVIS ODYSSEY http://www.dailymotion.com/video/x23gx0_levis-odyssey

    E to je umetnost za mene! 🙂 Sve paše: i za oko, i za uvo! :))

  6. Dragan

    @tatjana vukic
    Kako bih ti zamerio na ovako dobrom tekstu koji ću sigurno da pročitam još nekoliko puta! Unela si u ovu temu jednu novu dimenziju: realnost.
    Neću da se zalećem i odmah dajem neke odgovore koji bi, iz perspektive profesionalca bez iluzija, ali sa nervom za lepo i plemenito, zvučali kao utopija. 🙂

    Samo se nadam da če doći vreme kada će i naručioci reklame, u ma kom vidu, tražiti da ona dostigne neke više sfere od “potrošačke komunikacije”. (Makar to bilo kao nekad kad su plemići plaćali vrhunske slikare da ih portretišu, a mi ta dela danas gledamo u muzejima!)

    Sad vidim – mnogo više strana ima ova priča, a i ja, možda sam samo zašao u godine kada su mi draže moje iluzije nego šuškava “novčana stvarnost”.

    Drago mi je da u tome nisam usamljen. Zapravo, kad pogledam ljude koje znam offline ili online, u manjini su oni drugi, “šuškavi”, čak i kad misle da nisu. 🙂

  7. admin

    @tatjana vukic

    Sad sam tek video drugi komentar, sorry.
    Zahvaljujem se ja tebi – iako čitalac to ne vidi, ova priča o umetnosti i reklamama u suštini uopšte nije moja. Ja sam je napisao, ali mnogo ljudi me je svojim rečenicama ili dobrim linkovima “nahranilo” i omogućilo mi da uobličim rečenice koje sam ispisao.
    Otvorio sam link. I dok sam gledao spot, opet ono isto osećanje kakvo u meni može da probudi samo istinsko umetničko delo. Ako osećam strujanje pravog života i ako me uopšte nije briga to što je delo koje gledam reklama, onda su i moji tekstovi na pravom putu.
    Isto važi i za spot koji se nalazi na ovom linku http://www.youtube.com/watch?v=BqAM2-7dvGI .
    U jednom od komentara ostavila ga je @Miss Cybernaut.
    Imaću na blogu pravu antologiju! 🙂

  8. NovinarskaPatka

    Tnx za rt posta Is It Art or Adrvetising – https://blog.kovinekspres.rs/?p=1353 za @Pedya i @kiosknanetu !

  9. verkic

    @NovinarskaPatka Ja nisam ovo videla ;( Odo’ odmah https://blog.kovinekspres.rs/?p=1353

  10. NovinarskaPatka

    Tnx za RT posta https://blog.kovinekspres.rs/?p=1353 @natapb @mitck @verkic :))

  11. natapb

    @NovinarskaPatka 🙂

  12. Miodrag Ristić

    Valjda nije sramota ponavljati se, ako je ono što ponavljamo – toga vredno. Ja sam već ni sam ne znam koliko puta citirao Miku Antića i onu njegovu čuvene rečenicu da je “…umetnost kad moja majka opegla košulju!” Nikada nisam imao problem sa širinom i dubinom tog pojma, isto kao što mislim da ima mnogo toga u savremenoj umetnosti što je samo jadno umetničarenje, ili ako više volite – intelektulno art-djubre, tako sam siguran da u današnje vreme umetnost raste na vrlo čudnim mestima. Pri tom – svet advertising-a i nije naročito neočekivana teritorija. Više zbog publike, nego zbog aktera… A priča o naručivanju umetnosti, o slobodi umetnika, i slično, završava se u onoj nemilosrdnoj činjenici da je svaki umetnik slobodan da umre od gladi. (Ili na bilo koji drugi način, koji mu prija…)

  13. Dragan

    @Miodrag Ristic

    Oni koji prave ovakve spotove ili sve što možeš da vidiš prateći link sa “malo umetnost – malo reklama” neće umreti od gladi, sigurno.
    Suviše dobro rade svoj posao da bi im pretila ta opasnost.
    Za sebe ne garantujem!

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

© 2024 Novinarska Patka

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: