Drugi dan Konferencije E-trgovina na Paliću
Skup na Paliću traje već dva dana, dakle ostao je samo još jedan za prezentaciju mnoštva radova izuzetno velikog niza govornika.
Pozicija novinara-korisnika video streama, koji piše 250 kilometara udaljen od “epicentra” događaja, dok uzgred odrađuje i svoje poslove, prilično je izazovna za nastajanje ovog teksta. Dakle, hajde da u standardno velikoj radnoj “frci” u Kovin Ekspresu, koja je začinjena i nužnim održavanjem poslovnih kontakata, propratimo Palićki poslovni skup u meri koja sadašnja tehnologija dozvoljava. (Olovka i papir nisu nam bili suvišni, naprotiv, i dalje olakšavaju novinarski posao!).
Za neke govornike nije bilo mesta u ovom prikazu jer, na žalost, nije bilo dovoljno vremena da ih saslušam “u komadu” koji omogućava bar pristojan ako ne i bolji novinarski prikaz, a ispod tog standarda ne bih da idem. Zato je odabir predavača, zapravo, stopostotno slučajan. No, verujem da verno odslikava sveukupnu atmosferu na 10. Konferenciji E-trgovina u idili jezerske uvek sjajne atmosfere.
Dragana Djermanovic, nakon početnih tehničkih peripetija (koje, bar meni, daju duh spontanosti svakom ovakvom skupu) govori o tome kako velike kompanije ignorišu Internet.
“Zašto sam izabrala velike domaće kompanije? – objašnjava DDj. Mi u našem regionu imamo dosta primera malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji vrlo aktivno koriste internet, što je vrlo razumljivo obzirom da je to i dalje neka low coste promotivna aktivnost. Prosto, ljudi ne pronalaze bolji i jeftiniji način način da se predstave. Ovde vidim predstavnike Pozitiva, Visio Shopa, Limunda i nekih drugih koji nemaju abnormalne budžete za marketing i koji vrlo aktivno koriiste Internet i s tim u vezi su vrlo zadovoljni.
I sad se mi tu pitamo kako neki mali i oni koji u principu nemaju mnogo mogućnosti, nego moraju da budu kreativni, razumeju koliko je bitna konverzacija koja se na webu događa i koliko je značajno da feed back u našem inboxu direktno dobijemo od korisnika i sa njima ostvarimo interakciju, a to ne shvataju neki koji imaju vrlo velike finansijske permormanse na kraju svake godine i srazmerno tome milione korisnika?
To čak možemo da shvatimo kao veoma drsko jer nas na određeni način veliki nipodaštavaju. A sa treće strane, obzirom da je i za njih, kao i za male, Internet jeftin medij, sem vremena koje investiraju i ovako i onako, zbog čega taj medij ne zaslužuju njihovu pažnju?
Đermanovićeva precizira i da je “napravljen mali presek baš kod velikih, a (pokazaće se dalje tokom predavanja) u ovaj pregled su uključeni podaci o tome imaju li te kompanije web sajt, da li bloguju, koristi you tube ili neki drugi video sharing, foto sharing, slajd sharing i koriste li društvene mreže – pod društvenim mrežama podrazumevam ovde sve, od Facebooka, Twittera, Linkedina….dakle jedna prilično široka kategorija.
Slika koja je nastala na podlozi ovih podataka je vrlo razočaravajuća – pored sajtova, uglavnom nefunkcionalnih i sa mnoštvom grešaka čak i u procesu linkovanja, kao i sporadičnog korišćenja Linkedina, od deset domaćih kompanija koje je DDj uzela za primer samo jedna, Telenor, koristi Internet na izrazito kvalitetan način.
(Dok je Dragana Đermanović govorila, potpuno u duhu apsolutne real time komunikacije, na Twitteru Tanja Tatomirović iz SBB-a postavlja pitanje po kom kriterijumu su izabrane kompanije – “šta je uslov za TOP 10”, jer finansijski jak i multinacionalno pozicioniran SBB tu svakako spada.)
Đermanovićeva u prvi plan stavlja upravo komunikaciju sa klijentima osvrćući se još jednom na primer Telenora:
“Telenor je jedina od deset kompanija koja je sistemski prisutna u društvenim medijima. Ali, sve to može da bude u drugom planu u odnosu na to da se drugi nisu ni usudili da kroče na konverzacijsko tržište Srbije.
U finišu predavanja ona ističe i nešto što se često pogrešno dovodi u vezu u svakidašnjem životu: lično korišćenje društvenih mreža i korporacijsko korišćenje njihovih potencijala. To, poslužimo se njenim jasnim rečima, jedno s drugim nema nikakve veze.
Prepoznat strateški značaj Interneta
Miloš Đajić je govorio o organizaciji čiji Upravni odbor vodi – Društvu za odnose sa javnošću osnovanom 2004. godine.
“Cilj nam je unapređenje odnosa sa javnošću i primena najviših profesionalnih i etičkih standarda. Radimo puno na obrazovanju svojih članica i članova, a jedan od zadataka je upravo obrazovanje iz oblasti online PR-a.
Kad gledamo kompanije možemo da kažemo da nismo tako loši. Postoji web sajt, ali još uvek nema integrisane funkcije društvenih mreža.
Organizovan nastup na društvenih medija: negde pre desetak mseci smo otvorili fan stranu i imamo oko 1.200 članova. lep broj ako znamo da imamo oko 200 aktivnih članova, a oko 500 koji ulaze u definiciju PR stručnjaka.
Mi prepoznajemo strateški značaj Interneta i želimo da poboljšamo reputaciju društva – rekao je Đajić.
Ko će obučiti menadžere?
Nataša Pavlović Bujas iz Blumen Group d.o.o. (već 12 godina ovo preduzeće je na Internetu) je vrlo elokventno i sa efektnim podvlačenjem najbitnijih delova svog predavanja, govorila o efikasnom B2B komuniciranju, odnosno o webu kao mestu sa koga se upravlja informacijama.
“Dok sam razmišljala da smo mi na jednom poslovnom skupu i da praktično već upražnjavamo business to business (poslovnu) komunikaciju ja sam htela da poentiram time da, suštinski, mi to radimo nesvesno.
Nakon što je naglasila da će se u svom predavanju fokusirati na “preduzeća”, a ne na kompanije, Pavlović – Bujas je naglasila da poslovno komuniciranje postaje sve više značajno jer učestvuje u izgradnji i upravljanju reputacijom i postaje jedna od primarnih menadžerskih osobina.
“To više ne rade portparoli, a ne rade ni sektori – to sada rade menadžeri i na njima je odgovornost.”
Ovde navodimo jedan niz preduslova za kvalitetnu poslovnu komunikaciju koji je Nataša Pavlović – Bujas ovako sistematizovala:
“Prvo i osnovno je izgradnja samopoverenja – važno za preduzeće važno i za pojedinca. Drugo je izgradnja međuljudskog poverenja, zatim organizacionog poverenja i na kraju društvenog poverenja. Ako ste sve ovo izgradili, budite sugurni da čete uspeti.”
Interesantan je bio i deo o nekim specifičnostima poslovnih komunikacija u srpskim malim i srednjim preduzećima, odnosno podaci koji su dobra osnova za ulazak u biznis komunikacije.
“Većina vlasnika preduzeća u Srbiji , govorim o malim i srednjim preduzećima, pripada zrelom dobu – 64,7 posto ispitanika ima između 36 i 55 godina. Mlađe od 35 godina je 15,6 posto vlasnika.
Podatak koji je i mene zapanjio je da na vrhu svakog petog preduzeća stoji žena. Ja zaista nemam takav utisak, ali to kaže statistika.
Najveći broj onih kojima se obraćate u poslovnim razgovorima (nešto manje od 50 posto) ima srednje stručno obrazovanje, a 44 posto njih ima višu ili visoku školu.”
“Od menadžmenta malih i srednjih preduzeća se očekuje da shvate prednosti Interneta, bilo koji vid komuniciranja i poslovanja i drugih oblika inovacije, ali nikako ne znamo ko to treba da im objasni. Zbog čega bi se podrzumevalo da menadžment sam po sebi razume određene trendove i ima li uopšte vremena da se bavi razumevanjem određenih trendova? Ko su ljudi koji to treba da ih nauče – možda bi trebalo da razmislite kod svojih nastupa.”
Ovde lagano “odlazimo sa Palića”. Ovaj bloger, u ulozi “novinara na daljinu”, toliko je uspeo da, koristeći i sam Internet, diktafon i olovku i papir, sakupi materijala za post o događaju koji je pratio iz svoje kancelarije.
Moguće greške, dakle, idu na moj account ali nisam odoleo a da ne pokušam da isprobam može li se “izveštavati “na daljinu”.
Fotografija gore preuzeta sa adrese.
Fotografije Dragane Djermanović i Miloša Đajića by Jasna Kamatović, fotografija Nataše Pavlović Bujas preuzeta sa FB profila
Eto ideje (ako ništa drugo – ono za sledeći put) – za one poput mene koji su sticajem okolnosti uspeli da potpuno promaše celo dešavanje. Ovakav tekst, “didžestiran” i komentarisan, možda eventualno pojačan sa nekom video sekvencom… Hej, pa zar nije to “internet novinarstvo”? Ono što treba ljudima koji imaju manjak vremena…
Dakle, poštovani Dragane, ovo ne samo da je verni prikaz već je jasniji i precizniji nego onaj “verni”.
U delu koji se odnosi na moju prezentaciju potpisujem svako slovo!
Odgovor Tanji je Varagić poslao na Twitteru, čini mi se: kompanije su sa liste Adria TOP 100 Delloite-a. Ništa posebno, tom sam se listom poslužila. SBB-a na njoj nije bilo (tj. u prvih 10).
Hvala puno na ovako časnom predstavljanju!
pre svega veliko hvala…. i cestitam na tome kako si uspeo da uhvatis sustinu onoga o cemu sam pricao…. Vrlo interesantno i poucno za sve druge konferencije koje budemo pravili.
Mislim da je ovaj tvoj post dokaz da ce stream biti neophodan na svakoj sledecoj konferenciji. Sto rece Dragana Djremanovic 200 ljudi je pratilo konferenciju u sali i jos sto na netu sto je dodatnih 50% ucesnika i ucesnica.
Pozdrav mojim tviteraško- blogerskim prijateljima Miodragu Ristiću, Dragani Djermanović i Milošu Djajiću!
Drago mi je da smatrate da je u tekstu rečena suština i hvala vam na tim ocenama! 🙂
Donekle sam to opisao, ali neće škoditi, možda i zbog nekih drugih blogera, a i novinara, da napišem kako i zašto radim ove “izveštaje na daljinu”.
Kad mi vreme dozvoli, pokušavam da zaista budem izveštač, dakle neko ko je na “licu mesta”. Video stream je izvanredna stvar, omogućava mi da osetim atmosferu skupa i da snimim ton (što i odradi moj “olympus”), a ponekad i neka zanimljiva opaska sa tvitera upotpuni članak. Dakle, mislim da nisam hendikepiran u odnosu na novinare koji su u sali, jer mi Internet pruža sve što treba za pisanje. Zato mi nije teško da verno prenesem reči učesnika – one su snimljene.
Fotografije je moguće takođe obezbediti ili upotrebom “print screena” ili direktno od nekog učesnika.Tako sam ja, zahvaljujući Jasni Kamatović, imao dobre slike iz sale na čemu joj i ovom prilikom kažem jedno veliko hvala! 🙂
E, sad, neko može da pita a zašto sve to radim? Moj blog je, zapravo, formalno blog online izdanja lista Kovin Ekspres (nalazi se na poddomenu sajta http://www.kovinekspres.rs)! Ja sam, nestrpljiv kakav jesam, rešio da “ne tražim put, već da ga sam stvorim.” Preciznije, počeo sam u novinama, na sajtu i na blogu, seriju članaka na temu Interneta i korišćenja ovog moćnog medija. Dakle, želim mojim sadašnjim ili potencijalnim oglašivačima da, kroz reči stručnih i praktičnih ljudi, kažem kakve sve koristi mogu da imaju ako “izađu” na mrežu. Tako, verujem, svom malom lokalnom listu stvaram podlogu za vreme koje dolazi.
Eto, tu leži razlog mog angažovanja! Ja sam, zapravo, na dobitku, jer imam tekstove koji će se naći i u štampanom izdanju Kovin Ekspresa – zašto da propustim priliku koju sam tražio! 🙂