Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija
“U Srbiji se dobro razume da su mediji jako važni i onda se oni, iz različitih razloga, izlažu pritisku, a lokalni mediji su u posebno osetljivoj situaciji. Ima političkih pritisaka i pritisaka koji dolaze iz sfere biznisa i nekih drugih interesnih grupa, pa tako nema potpune slobode medija”, kaže Đorđe Vlajić, predsednik NUNS-a u izjavi za B92. Povod za razgovor je 3. maj, Svetski dan slobode medija, a to je razlog zbog kojeg nastaje i ovaj tekst.
UNS je izdao saopštenje povodom ovog datuma u kojem”dodaje se da je u godini za nama gotovo 2.000 novinara i medijskih radnika ostalo bez posla a sve više ih, posebno u lokalnim medijima, skromne plate prima sa višemesečnim kašnjenjem.
Zato UNS i SNS i ove godine pozivaju novinare na međusobnu profesionalnu i sindikalnu solidarnost, uz puno poštovanje prava na različitost.
“Samo dobro organizovani i solidarni moći ćemo da zaštitimo svoja prava. Nacionalni kolektivni ugovor za novinare i medijske radnike je naš prioritet. Kolektivnim ugovorom zaštitićemo svoje pravo na dostojanstven rad kod svih poslodavaca, bez obzira na vrstu vlasništva i na nacionalni ili lokalni značaj medija, navode UNS i Sindikat novinara.”
Sve te brojne razloge zbog kojih je nekad ugledna profesija novinar svedena na dno društvene lestvice moguće je, kao lego kockice, upotpunjavati novim koja se u ovim rečenicama dva novinarska udruženja ne naziru.
Katastrofalna “i jeste i nije” privatizacija medija, protivrečna zakonska osnova koja je mnogim lokalnim i regionalnim novinarskim kućama “spasila život”, a zapravo ih gurnula u naručje vlasti i tako ih, “za šaku dolara”, ućutkala, primećena je i u samom vrhu državne i pokrajinske vlasti. Koja, opet, ima svoje pulene i kanale za plasiranje informacija koje njoj odgovaraju, odnosno snižavanje tonova kada se neko zaboravi i previše “istrči.”
U ovom izveštaju nalazi se “dijagnoza” stanja u medijima Ane Tomanove Makanove, pokrajinske sekretarke za informisanje koja kaže da “danas imamo veliki broj medija, koji ne mogu da opstanu na siromašnom i malom tržištu. Pri tome, ne treba smetnuti s uma ni njihovo tehničko – tehnološko zaostajanje u odnosu na okruženje, pad tiraža štampanih medija, smanjeni obim oglašavanja i u štampanim i elektronskim medijima, što je posledica smanjene poslovne sposobnosti potencijalnih oglašivača, ali i centralizacije oglašavanja. Poseban problem elektronskim medijima predstavlja nelegalna konkurencija…”
Bedan položaj novinara, novopečenih “službenih lica”, “poduprt” je, dakle “ i spolja i iznutra”. Jedna činjenica sve više izranja iz mora problema: ova zemlja ima daleko više medija nego što tržište može da iznese, ma bilo ono i u nekim boljim vremenima od sadašnjeg. (Više na ovu temu na blogu Media mix analitičarke medija Larise Ranković.)
Ovu istinu malo redakcija i novinarskih esnafa želi da čuje. Opstajanje medija, takođe, još uvek se, koliko-toliko, “odrađuje” kroz konkurse za sufinansiranje, ali ko u tim rapodelama dobro prolazi? Odluke se donose, a da često “konkursne komisije” uopšte ne znaju ni kako izgleda medij koje pomažu. Dakle, stihijom protiv medijskog posrnuća? Teško da je to izvodljivo.
I u svom tom neveselom haosu…srećna vam sloboda štampe, novinari!
A kao dodatak ovom postu linkom vas vodim i do izveštaja sa današnjeg (3.maj) izveštaja o obeležavanju Međunarodnog dana slobode medija objavljenom na sajtu B92.
Da li je slučajno slika D.Dj. na naslovnoj strani novina koje su na vrhu hrpe? (I da li to ima neke veze sa tekstom?) Ili je to nešto podsvesno?
I lako i teško pitanje! 🙂
Nabacao sam novine koje su mi bile pri ruci i napravio snimak. E, sad, svesno-nesvesno, to ne bih umeo da preciziram!
A ti si mi skrenuo pažnju na taj detalj. Mada, sad kad pogledam bolje, ima tu zanimljivijih fotografija! 🙂
Profesija: Novinar – kako to prazno zvuči.
Opstati kao novinar ili medij po svaku cenu, ne podrazumeva i biti plaćenik, a to se upravo odigrava pred nama.
I prazno i nekako nepotrebno…potrošna roba!