Internet nas „primorava“ da čitamo u fragmentima i na „preskok“, ali to nije prva „čitalačka revolucija“ u istoriji
Sinoć sam prosuo vrelu kafu po “Ani Karenjini”. Otmena ruska gospođa nije rekla ništa, niti se nešto promenilo u sadržini davno kupljene knjige. Jedna njena rečenica nestala je ispod tamne kafene mrlje. Jutros sam proverio – ipak taj deo knjige nije zauvek ostao nečitak.
Iako retko čitam klasike od kad sam prešao tridesetu, bilo bi mi žao da je izbrisan deo teksta koji je Lav Nikolajevič Tolstoj napisao u svojoj kući u Jasnoj Poljani, sedeći na dečijoj stolici lica priljubljenog uz papir kako bi, slabovid kakav je bio, mogao da piše. Bar na mom lepo ukoričenom primerku, mislim! 🙂
Književnost, “lepa reč”, “pisana umetnička dela”, eseji, naučni prikazi, filozofske rasprave, svo to obilje svetova koje su tokom minulih vekova stvorili i stvaraju umni ljudi čovečanstva, do juče smo nalazili samo na papirnim “nosačima sadržaja”. I danas to intelektualno i umetničko bogatstvo izlazi iz štamparskih mašina, ali i iz softvera i hardvera koji ovo civilizacijsko blago “digitalizuju” i pripremaju za čitaoca koji će ih “konzumirati” na jedan drugačiji način.
Poznato je da se tekst sa monitora čita drugačije nego “sa papira”. Već stižu do zrelih srednjih godina generacije koje retko “troše” isprintane rečenice, naprosto dovoljan im je “ekranski prikaz” da bi se upoznali sa onim što ih interesuje.
Fragmentalno čitanje, apsorbovanje teksta u “paketičima”, preletanje pogledom po štivu, sve to omogućava, mada drugačije, upoznavanje sa suštinom nekog online sadržaja. Ali, što je taj sadržaj složeniji i teži za opušteno čitanje, specifičnosti upijanja digitalne igre svetlosti postaju prepreka i usporavaju savladavanje teksta. Hm, pa kako i iz čega ćemo „zahvatati“ svu tu mudrost?
Dobro, za mnoge je gro toga što je u članku napisano već davno opšte mesto novog doba, ali da li ste znali da, ma kojim putem pošle „promene u čitanju“, to neće biti prvi put u istoriji?
Marljivo, pažljivo i temeljno čitanje („sa razumevanjem“, kako bi rekle danas penzionisane učiteljice), nije oduvek bilo svojstveno ovoj veštini! 😉
Kad su knjige, nakon što je Gutemberg osmislio štamparsku presu (to važi za Evropu, Kinezi su već vekovima pre toga štancovali knjige mašinama) prvi i, gle čuda, vrlo brojni čitaoci prepuštali su se uživanju u tekstu „ama baš skroz“. Koliko je ovaj bloger uspeo da sazna, prva „čitalačka revolucija“ dogodila se krajem XVIII veka, bar kako piše Asa Briggs, jer su „ljudi počeli da preskaču u knjigama poglavlja, da ih prelistavaju i pretražuju kako bi pronašli informacije koje su im bile potrebne u vezi s nekom temom.“
Da li vas ovo srednjevekovno traganje za informacijama „brzinskim listanjem“ podseća na nešto? Ah, taj večni Google… 🙂
Još je interesantnije da su ljudi i tad ne samo počeli drugačije da čitaju, već i drugačije da pišu.
„ ..format knjiga prilagođen je letimičnom čitanju ili pretraživanju. Tekstovi su sve više bili deljeni na poglavlja, a ona na pasuse. (…) Detaljni sadržaji i indeksi organizovani po abecednom redu pomagali su čitaocima koji su bili u žurbi da pronađu određene informacije.“
Možda grešim, ali nas je new age doveo ponovo pred reprizu ovih viševekovnih pravila. Da skoknemo malo do Kolegijuma – Mooshema nas tamo lepo podučava upravo ovim veštinama, ali sad za potrebe i zahteve koje pred nas stavlja Internet!
Da ubacimo u ovaj softver još jednom krucijalno pitanje: Ako čitamo u fragmentima i prelećemo preko teksta, jesmo li preleteli i preko nekih bitnih istina koje će nam, kad tad, nedostajati? No, pa verovatno hoćemo, ali ni naši praroditelji nisu bili imuni na to.
Linija koja jasno može da se povuče od srednjevekovnog do novovekovnog „listanja tekstova“ vrlo je vidljiva. Ništa dramatično novo se ne dešava – nove su samo okolnosti.
Toliko od mene u „digitalnoj formi.“ Prelazim sad na još mirišljavu i tako zavodljivu – knjigu! 😉
Ilustracija preuzeta odavde.
Vrlo zanimljivo… Onda ce jedina razlika izmedju tog 18. veka i sadasnjosti biti ta sto se sada sadrzaj nalazi u delovima sekunde, a tada biblioteke nisu imale bas sve sto nas zanima. Valjda je u ljudskoj prirodi da trazi precice i laksi put do cilja, pa nema razloga da to zaobidje u trazenju informacija. Ne bih tako razmisljao da nisam procitao ovaj tekst, znaci da je poenta pred nama! 🙂
Pozdrav
Uh, ja i danas moram da virnem na poslednje stranice knjige, al se trudim da procitam previse 🙂
@sopran87
Najviše žure oni koji i ne znaju gde su pošli. Jurnjava stvara odličan privid da znamo kud idemo.
I nove tehnologije stvaraju sjajan privid da smo pametniji, obrazovaniji, informisaniji…mada često mislim da je upravo obrnuto.
@Bedno piskaralo
Dobra knjiga, dobar tekst, u stvari i nemaju kraj. Ulovio sam sebe nekoliko puta kako, ko zna koliko godina pošto sam pročitao nešto što je na mene ostavilo veliki utisak, odjednom shvatim da sam sve vreme imao pogrešno mišljenje i da je poenta teksta nešto sasvim drugo.
Najbolje knjige ne prestajem, eto, da čitam ni kad sklopim korice. Ne daju mi da ih ostavim! :))
Vezano za sve moje profesionalne i privatne aktivnosti, čitanje knjiga je od najvećeg značaja. Zaista si u pravu… posve drugačije čitam online i papirnate knjige 🙂
Ali, toliko je knjiga koje prosto ne želim da čitam online… “letimično”…
Odavno sam primetio da jednostavno NE MOGU da čitam duge tekstove na monitoru. Ako je tekst duži od par desetaka strana (a slučajno me dovoljno interesuje) jedino rešenje je da ga odštampam (makar da znam da će neko drvo “platiti glavom” ovu moju malu neurozu). U čemu je stvar? Nisam sasvim siguran, ali mislim da si negde dotakao rešenje zagonetke: Izgleda da čitanje sa ekrana jednostavni NIJE ISTI MISAONI PROCES kao čitanje sa papira. Kao da se takvi tekstovi “resorbuju” na potpuno drugačije načine…
@Gaga Djermanović
Isto važi i za mene. Imam bukvalno neku smesu fizičkog i intelektualnog problema da složeniji duži tekst ili neku finu literaturu koja zahteva da „uđeš“ u skrivenu suštinu, shvatim čitajući online!
I Rile je isto kod sebe uočio – da to nije neko „pravilo“? Možda jednostavno postoje neke predispozicije koje, čitajući sa monitora, ne možemo da ostvarimo.
Nigde nisam našao ZAŠTO ljudi čitaju na preskok i u fragmentima kad su pred kompom, svuda su samo konstatacije da je to tako. Pa i ovde kod mene.
I zaista bih voleo da znam razlog. 🙂
@Miodrag Ristić
Eto, baš se potrefila dva komentara koja precizno pogađaju problem. Isto kao i ti i ja zaposlim štampač kad imam pred sobom duži i složeniji tekst, nikako ne mogu da se opustim i da budem skoncetrisan dovoljno da to savladam online.
Kao da je ekranska forma zgodna samo za „fleševe“, kratke vesti i slično.
Ali, kao što sam gore napisao u odgovoru Dragani, nemam pojma koji je razlog.
Evo, slucajno sam pronasao jos nesto sto je vrlo blisko temi ovog posta:
“What we seem to be sacrificing in all our surfing and searching is our capacity to engage in the quieter, attentive modes of thought that underpin contemplation, reflection and introspection. The Web never encourages us to slow down. It keeps us in a state of perpetual mental locomotion.
It is revealing, and distressing, to compare the cognitive effects of the Internet with those of an earlier information technology, the printed book. Whereas the Internet scatters our attention, the book focuses it. Unlike the screen, the page promotes contemplativeness.”
(sa vrlo zanimljivog clanka na blogu: http://popkitchen.blogspot.com/ )
Interesantno kako iste ideje padaju skoro istovremeno na pamet razlicitim ljudima…
@Miodrag Ristić
A da bude još zanimljivije, juče sam i ja pročitao ceo linkovani članak (uprkos svom traljavom poznavanju engleskog), šta više mislim i da sam ga retvitovao! (Miloje Sekulić je Facebooku ostavio link takođe.)
I pomislio da je ovo odlična celina sa mojom pričom.
A možda i podudarnosti imaju neke svoje zakonitosti: srećemo se na webu sa istim stvarima, uočavamo iste pojave, pa i reagujemo na njih, svako iz svog ugla.
Knjiga koju ovih dana čitam je pravo blago kada je reč o evoluciji medija – „Društvena istorija medija“, pominjao sam je i u nekom od ranijih postova.
Fasniniraju me, inače, jasne linije koje čovek može da povuče ka gotovo svim procesima u prošlosti koji su, mofifikovani, doprli i do modernog doba.
Zanimljivo, nisam nikad razmisljala o tome ali se slazem sa svim. Ja obozavam da citam, ali prije svega volim knjige. One mirisu, suskaju, a ja obozavam da ih citam lezeci 🙂
A spomenuta Ana Karenjina mi je jedna od drazih knjiga, cak sam za maturski rad nju obradjivala 🙂
@Cyber Bosanka
Ne znam nikog ko može lepu književnost ili bilo šta složenije i duže da čita sa ekrana. Ne znam ni u kom pravcu će sve ići, ali sasvim se slažem sa tobom: šuškava, mirišljava knjiga je po mnogo čemu posebna. 🙂
Genije je bio taj Tolstoj, a Karenjina je knjiga za sva vremena! 🙂
Nazalost, imam problem kada citam knjige. Alergican sam i tesko mi je kada osetim miris grafike, lepila, papira…
Samo kada moram.
Odkada imam komp, skoro sve citam preko monitora i mnogo mi je lakse.
Nemrljivo je uporedjivati knjigu i bilo koji drugi oblik, ali je meni problem , pa kad moram, nije tesko.
Imam drugara čiji sin ne može nikako da čita novine, miris štampe mu smeta. I to baš zaistinski.
Ja sa monitora ne mogu duge i složenije tekstove da čitam, ali mislim da je to prolazno, dok ne pređem na neki digitalni čitač. Do tad su mi knjige OK.