Povodom tribine Danas konferans centra pod nazivom “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji”
Stari mediji, kako od milošte tepamo novinama, radiju i televiziji, bez sumnje će „nestati ako se ne prilagode“ novim tehnologijama, kako piše Blic online u naslovu izveštaja sa današnje tribine “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” održane u beogradskom hotelu “Hajat”. Dobro, slažem se, jer sve što je ikada ugledalo svetlost dana nestalo je ukoliko je posustalo u korišćenju sposobnosti da se prilagođava, što naslovu obezbeđuje dodatnu dozu uverljivosti.
Proricanje sudbine doskorašnjeg „svetog informativnog trojstva“ nisam pratio „in vivo“, već posredstvom Interneta, odnosno njegovih „subservisa“ video streama i tvitera. Pošto sam, pri tom, morao da angažujem trećinu mentalnih kapaciteta na uređivanje novog broja skomnog lokalnog mesečnika koji imam zadovoljstvo da poseduje, zatim na paralelno (i nešto „tanje“ nego obično) „punjenje“ informativnog sajta koji taj list prati – o posetiocima koji su dolazili da predahnu u hladu redakcijske prostorije da i ne govorim – moguće je da sam stekao pomalo konfuzne utiske, ali držim da mi suštinski zaključak nije promakao. Dakle, kao što je online Blic rekao, prilagođavanje, prilagođavanje…
U ranim večernjim satima, a to je vreme kada nastaje ovaj tekst, pokušao sam da izguglam sve izveštaje sa panela koji je formalni junak ovog teksta. Zašto? Smatram da je prilagođavanje, bar za početak, upravo to – pritisak na papučicu gasa online izdanja klasičnog medija, ma o kom konkretno bilo reči. Ukoliko egzemplarni primerak nema svoju Internet prezentaciju, mislim da je tu o prilagođavanju suvišno i govoriti.
Evo i rezultata: našao sam već pomenuti izveštaj Blica online, što mi vrlo precizno nagoveštava šta će bti u sutrašnjem štampanom izdanju lista, a tu je i tekst sa sajta B92, doduše nekako sakriven i stidljivo najavljen u šumi linkova na „home“ strani. Mada, recimo da je krivica za ovu „smanjenu vidljivost“ proizvod moje dioptrije. 🙂
Ne verujem da je tu kraj liste onih koji su bar nešto napisali o događaju koji je upriličen upravo radi budućnosti tih istih medija (mada bih ja radije rekao informisanja kao kraljevski važnog posla). I moje budućnosti, uzgred, jer me ova profesija decenijama i sistematski manje hrani, a više šamara.
Sve ključne rečenice iz izveštaja uglavnom su već opšta mesta u online zajednici. Razlika je u kvalitetu i atraktivnosti rečenica kojima su misli saopštene – neke idu do šarmantnog nivoa sentenci („Potrebna je konverzija posetilaca u profit“, “Ne jedu veliki male nego brzi spore” , “Štampani tiraž nije dovoljan” , „Televizija je skupa igračka jer je skup izlazak TV ekipe na teren“, „Oko 26 % ljudi prati web televiziju“… Uzgred, ali ne kao manje važno, sve što ste pročitali u gornjem pasusu preuzeto je sa tvitera, ne iz izveštaja koje sam pominjao!
Odgovor na pitanje kako naplatiti veliku posetu online stranicama i tako nadomestiti manjak novca od oglašivača na papirnim stranama, nismo čuli. No, samo totalno neupućeni u medijske prilike nešto tako bi očekivali od jedne konferencije. U potrazi za „konverzijom broja poseta u broj novčanica“ dao se odavno vaskoliki novinarski svet, ali opštevažećeg recepta još nema. Naprosto, ovo je proces u kojem je bitno da se ne izgubi dah, rezultati će već doći…
I neka tu bude poenta: zar nije ova konferencija zavredila malo više pažnje samih medija? Jer, biću dovoljno drzak da primetim kako prilagođavanje novim tehnologijama može da znači i primenu novog „postupka“: događaj medij prati u „realnom vremenu“, ne čeka da se završi. Na online stranicama izveštaj izlazi najduže posle jednog sata, a posle dva do tri i prvi komentar. U štampanom izdanju komentar postaje zanimljiva i još opširnija priča, što važi i za televizijsku varijantu „procedure“.
Ili, kolege, mislite da to važi samo za događaje sa pevanjem, pucanjem i puno krvi? Hm, tu i jeste poenta. Ali, kako je govorio najveći car, “Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.”
Promena je potpuna i zadire u mnogo više novinarskih pravila i alata nego što ih sad koristimo. Rekao bih da tako treba shvatiti poruku današnje konferencije.
Ili ćemo svi skupa, kao veseli svatovi, poći na poslednju svadbu u kući dinosaurusa. A tamo…
Ilustracija preuzeta odavde.
Nažalost, izgleda je glavna preokupacija “tradicionalnih medija” ono čuveno “kako naplatiti?”
Problem je suštinski: Neko misli da će sa istim, starim navikama i istim načinom razmišljanja samo moći da Copy&Paste iz štampanog izdanja u veb izdanje.
Fatalna greška. Mnogi je već doživeli.
Umesto da razmišljaju kako i gde da ubace banere i video reklame, glavna preokupacija bi trebalo da bude Kako zadovoljiti i animirati potrošača koji ima nova očekivanja, drugačije navike?
Kvalitet je na prvom mestu. Ko se zaleti, pa na brzinu poželi da zaradi novac (a ne uloži u kvalitet) taj će brzo propasti.
Sjajan primer su one “video najave” koje su predstavili iz Danas-a. Tu se vidi suština problema: jeftini, skoro amaterski video snimci, koji sa relativno-iritantnom naracijom i užasno jakom i neprikladnom muzikom (neka prenapucana klasika) treba da dočaraju njihov analitički pristup ekoloških problema u Srbiji. (između ostalog)
O veb dokumentarcima sam već držao predavanje pred Asocijacijom medijskih fotografa Srbije, i ovde za to nema dovoljno mesta, ali kao zaključak mogu samo izvesti: na brzoplet i neprofesionalan način (u duhu mnogih tradicionalnih medija) pokušalo se pristupiti novoj publici. To će propasti vrlo brzo.
Uložite u kvalitet. Unajmite ozbiljne fotografe, snimatelje, režisere, kreativne urednike, stručnjake za nove medije. Napravite tim i dopustite tom novom talasu kreativaca da ponekad i preuzme kormilo, isplatiće se.
Darko, naplata je glavna preokupacija svih medija, ne samo klasičnih. Nema više ozbiljnog medija bez online izdanja – razliku je teško napraviti. Ja copy/paste radim sa sopstvenog sajta! Sajt se osvežava dnevno, a novine izlaze mesečno. Vidiš, sve je okrenuto tumbe. A kad su ti mediji posao, moraš da praviš profit inače ostaješ i ti i novinari, ma kakvi bili, na ulici. Tu priča o kvalitetu postaje izlišna. I inače, priča o kvalitetu ima više veze sa čitaocima nego sa novinarima.
Ja pravim lokalne novine i nisam zadovoljan u potpunosti onim što izlazi iz štampe, baš kao što nisam potpuno zadovoljan ni sajtom. Samo, svaki korak dalje zahteva ulaganja koja ne možeš da vratiš! Uklapaš se u neke okvire koje moraš da prihvatiš.
Od medija svi lagano dižu ruke, jer ne mogu da zarade ni minimum za život.. Najbolji novinari su najvećim delom otišli iz srpskog novinarstva, a to važi i za ceo region. I najkvalitetniji i najgori mediji su na izdisaju, tu je problem.
Dakle, slažem se ja u potpunosti da mediji, kao i svaka delatnost oko nas, moraju da budu kvalitetni. Oni to i jesu u meri u kojoj im to okolnosti dozvoljavaju. Šta više, to je pristojan kvalitet s obzirom na ono što se stvaraocima takvih medija vraća
Kreativcima su vrata uvek otvorena, ali oni ostaju dok ne steknu ime. A i zašto bi ako u drugim poslovima mogu da prođu bolje? (Specijalizovani časopisi su druga priča, kao REFOTO npr. )
No, kvalitet će, verujem, postati presudan kad se stiša bura oko poslovnih modela po kojima mediji žive. I to nije samo naša specifičnost, tako je svuda u svetu. 🙂
Reprizira svoj sinoćnji post – Budućnost medija ili svadba u kući dinosaurusa https://blog.kovinekspres.rs/?p=1840
RT @NovinarskaPatka: reprizira svoj sinoćnji post – Budućnost medija ili svadba u kući dinosaurusa https://blog.kovinekspres.rs/?p=1840
Danas sam tumarao centrom Beograda sa sastanka na sastanak, i desilo mi se da dva puta prodjem pored nekadašnje Borbine štamparije (ulaz iz Kosovske). Nikada ranije nisam primetio rampe za utovar (mislim da ih je bilo 15-tak ili više, i u trenutku sam pokušao da zamislim taj logistički košmar: kamioni koji dolaze po nekom uhodanom rasporedu, staju ispred odredjene rampe, tovare poslednje izdanje, završavaju svu papirologiju, i odlaze u isporuku…I tako dan i noć.
Opšte je mesto da se o “demokratizaciji” medija govori kao o nečem pozitivnom (bar u perspektivi) – ali za sada je jedini opipljiv rezultat (ne računajući izumiranje dinosaurusa) – ogromno usitnjavanje i opšte osiromašenje profesije. Nekada su postojali uslovni monopoli, ali i finasijska snaga koja je omogućavala da neki Milivoj Jugin ode u Hjuston na lansiranje Apola, ili da ugledne redakcije imaju svoje ljude u svakoj tački gde se nešto važno dešava.
Imam utisak da većina redakcija sada nema sredstava ni pijačni baromatar da napravi bez volontera – ili agencijskih servisa.
Evo i mojih utisaka, u brojevima i sa grafikonom koji p0kazuje identičan trend i na dr. kontinentu:
Korisnici će pisati scenario razvoja medija http://bit.ly/91WJD3
@Miodrag Ristić
Potpisujem sve što si napisao. Ja bih jedino umesto „Borbine“ štamparije u tekst (da sam ga pisao) stavio „Dnevnikovu“. Bivše „Kovinske novine“, naime, štampali smo tamo – rotacija je za pet-šest minuta izbacivala naših 5.000 primeraka.
Nema danas u Srbiji lokalnih novina u opštini sa manje od 40.000 ljudi koja može da „apsorbuje“ toliki tiraž.
Naravno, apsolutno su u pravu kad pišeš o srozavanju novinarske profesije i novinarstva uopšte. Nekad je samo Tanjug imao dopisnike po svetu u iole većim gradovima, danas su to ljudi koji rade još po nešto. Ima izuzetaka, naravno, ali to nije ni približno kao nekad.
Pogodio si i za pijačni barometar! 🙂 Od mog stana pijac je udaljen tri minuta hoda – često ja sam idem, sa 35 godina novinarskog staža, i da kupujem i da pišem.
Dobro, bar mogu da izaberem dobar paradajz! 🙂
@Miss_Cybernaut
Drago mi je da je tu i ovaj link, radi potpunije slike. Priznaću ti da sam za svoj post koristio rečenice iz tvojih tvitova – novinar ostaje novinar, naročito kad je odličan u svom „matičnom zanatu“! 🙂