Povodom godinu dana “Novinarske Patke”
“Pišemo da ne bismo bili sami”
Prošlo je (malo) više od godinu dana od kako se na ovoj adresi ulogorio blog koji upravo čitate. Jedna poseta firmi kod koje hostujem informativni sajt Kovin Ekspres (www.kovinekspres.rs) završila se mojom idejom da formiramo poddomen na kojem ću, tamo jednom, ubaciti neku temu na WordPress i, možda, početi sa pravim blogovanjem.
Ispostavilo se, međutim, da su sve te “potencijalne stvari” (možda, ako, jednom…) potrajale vrlo kratko – mislim da nije prošlo ni dva sata po povratku kući, a na tom malom delu Interneta, zakupljenom i “umivenom” svežom vodom nove platforme za blogovanje, osvanuo je prvi blog post (https://blog.kovinekspres.rs/?p=1). (Neka vas ne zbunjuju neogovarajući komentari ispod teksta, nekako su se izmešali sa potonjim, a ja nikako da to sredim.)
Prvi post nije bio i prvi čin blogovanja. Šetkao sam se mesecima ranije po Blogolandiji, ostavljao komentare tu i tamo (i danas često “komentarišem po blogovima”), otvorio stranicu na online izdanju novina Kovin Ekspres na kojoj sam ostavljao tekstove koji su, u osnovi, bili blogerski, što je čak neko od posetilaca sajta i primetio i stvari nazvao pravim imenom. Ne sećam se ko je to bio, ali hvala mu na tom zapažanju – i ono je delom uticalo da konačno prelomim i počnem sa potpunim blogovanjem. Mislim, sa onim što većina od nas radi: tekst, “publish”, komentari, linkovi, odgovori… ).
Iako naizgled tipičan lični blog jednog novinara, sa temama koje najčešće i govore o novinarstvu, “Novinarska patka” je – gle čuda – po Zakonu o javnom informisanju javno glasilo. Zvuči malo otkačeno? Samo naizgled.
Prilikom upisa u Registar javnih glasila trebalo je navesti da li list koji izdajem ima i svoj sajt. Pošto ga ima od maja 2007. godine, normalno je da sam to uneo u podatke. A pošto je poddomen ovog sajta njegov integralni deo, ma kako ga ja nazvao, i “Novinarska patka” je definitivno našla svoje mesto u okrilju “štampanog glasila” Kovin Ekspresa i “de lege ferendo” postala javno glasilo. (Dobar deo priče o tome nalazi se na blogu VEZA gde me je svojevremeno Miloje pozvao da gostujem.)
Mala napomena za one koji razmišljaju kako početi sa blogovanjem: pre nego što startujete sa ostavljanjem svojih tekstova na uvid svekolikoj online i ostaloj javnosti, neće vam škoditi da svoje ime ili nadimak pod kojim ćete “raditi blog” učinite prepoznatljivim. Upravo kao što sam ja, ne znajući da “to ne škodi”, činio: obilazite blogove, čitajte ih, komentarišite, ne libite se da postavljate pitanja, ne robujte težini imena ljudi na čijem ste blogu niti njihovom mišljenju. Onaj ko ne ume da vam odgovori na postavljeno pitanje, čak i ako je ono najgluplje u svemiru, zapravo ni sam nije siguran u neku svoju tvrdnju.
Naravno, ne provocirajte i ne gnjavite samo da bi bili zapaženi jer uistinu ćete to i biti – ali po lošem. Budite prirodni jer blog je, pored stotinu drugih definicija, tehnološki napredan način komunikacije. Vaša “ispovest” je, u suštini, poziv na razgovor.
Ispostavilo se da me je ovo aktivno blogovanje vrlo brzo gurnulo u mrežu društvenih mreža. Najpre, našao sam se na Tviteru. Mali je, praktičan, često je na njemu gužva kao u tramvaju, ali i prisan, poučan i zgodan za razmeni svega i svačega. Blogersko-tviteraška ekipa na Internetu je i njegov najsubverzivniji, najavangardniji i najživahniji deo. Tu je, naravno, i Fejsbuk, mada ga ja, koji sam relativno skoro na tom izletištu, još uvek više “otkrivam” i koristim kao zgodno sredstvo za afirmisanje jednog drugog, znatno manjeg dela Interneta – svog sajta. Doduše, možda se ispostavi da je i to sasvim OK. 😉 No, da se ne pravim grublji nego što jesam: i tamo sam, ponajviše, zbog ljudi oko mene.
Jedno pitanje često se postavlja i na netu i u ovom “fizičkom svetu” : A zašto, u stvari, neko bloguje? Pošto je “Novinarska patka”, tehnički, korporativni blog, jer promoviše sajt na koji je zakačena, a “prikriveno” to čini i sa listom čiji je taj sajt bitan deo, mogu da kažem da blogujem kako bih promovisao ta dva medija. Mogu, ali to bi tek manjim delom bilo tačno.
Blogujem(o) iz istih onih razloga koji su nas “primoravali” da, tamo nekad, piskaramo po sveskama koje smo skrivali od drugih, zbog kojih uveće idemo u kafić na sedeljku ili na rođendanska slavlja, zbog svega što činimo kako ne bismo bili sami.
Blogujemo da bismo bili deo jedne veće zajednice od one koja nas okružuje u “čudnom svetu oko nas.”
Naspram te divne istine, godina dana jednog bloga samo je slamka na vetru života.
Pišemo da ne bi bili sami – Godinu dana Novinarske patke – https://blog.kovinekspres.rs/?p=1996
@NovinarskaPatka Malecka zamerka na DM.
@NovinarskaPatka sretan rođendan ili u originalu Kva kva kvakKva Kvak
@topssy Hvala ti, ne znam kako bi u originalu glasio odgovor! 🙂
Srecna godisnjica blogovanja. Samo sto to kod tebe nije godina dana, vec dugi niz godina, ali ti je piskaranje na blogu godina dana pa povezujes svoje blogovanje sa tim…
Izvini, nije piskaranje nego pisanje odlicnih, kvalitetnih tekstova koji kada se redovno citaju imaju jednu jaku pricu zbog koje redovno dolazim kod tebe na blog, sajt..kako vec…
Ovo sto si ti danas pisao, ja razmisljam godinama i uzivam ko prvog dana kada sam krenuo sa citanjem a kasnije i sa objavama, komentarima i ostalim blogerskim cudesima.
Zelim ti puno lepih trenutaka na dalje, a u kvalitet ne sumnjam jer si ti medju mojim omiljenim blogerima!!
Ziveli, srecan blogorodjendan!
Deka 🙂
Srećna godišnjica. 🙂
@Deda
Hvala ti puno, Deda, zaista mi je drago što voliš da navratiš na ovaj blog (uzgred, ono ranije je samo neka vrsta uvoda koji mi je omogućio da opuštenije uđem u pravo blogovanje.)
Od tebe sam naučio da blogovanje nije samo pisanje posta – mnogo naizgled sitnih stvari daje ukupnu sliku. Hvala ti na toj, slobodno mogu da kažem, školi blogovanja.
Da smo živi i zdravi i blogovi sa nama! 🙂
@Iva
Iva, hvala lepo! Sviđa mi se “moto” tvog bloga – gunđam po kućama! Sjajna ideja, ionako manje više svi to radimo!! 🙂
Mnogo više godina i veštine je utkano u ovaj štof, to mi je bilo jasno još kad sam prvi put ovde naleteo i zakačio feed. Sa druge strane, ne sumnjam da najbolje tek predstoji.
I mene blogeraj podseća na nekakvo kafanisanje koje je izgleda izumrlo. Nema baš mnogo prostora da se otvore poneke teme koje nisu manje važne, kao što nema ni previše vremena da se otvori preferans sa prijateljima. Uvodna teza je na mestu, pišemo da ne bismo bili sami, možda je suvišno ali dodao bih i zato što makar šačica čitalaca to verno i ozbiljno čita.
Mnogo lepog druženja i nadalje !
@promena ideja!
Šačica prijatelja – pravo bogatstvo. Znaš, nije ovo ništa novo, ali s godinama vidim koliko i jedan prijatelj/prijateljica znači!
Pogledao sam u arhivu – prošlog avgusta 9 postova, u septembru čak 13. A sad 2 ovog meseca, računajući i ovaj!
Moraću da promenim posao da bih više pisao!
Hvala na lepim željama – “neka bude!” :))
Kad su svojevremeno čuvenog akvarelistu Tarnera pitali koliko mu treba vremena da naslika neko od svojih remek-dela, on je odgovorio “Pa… oko sat… i 20 godina.” 😉
Kao što @promena ideja! reče, utkano je u ovaj blog mnogo više od tih godinu dana, ali ako baš hoćeš da budemo “formalni” – srećan mu prvi rođendan, prijatelju! 😀 I da se još dugo družimo na njemu… 😉
@NovinarskaPatka Srećno ti i dugovečno bilo (i) to pisanije 🙂
@Pedya Hvala @Pedya! Daću sve od sebe! ;))
@Pedya
U životu, onom što ga zovemo real life, i u široj familiji, i na poslu, i u omiljenom kafiću, ma svuda, srećemo i ljude koji znaju više da nas ponekad naljute nego obraduju. Velika prednost koju, eto, imamo blogujući i družeći se po mrežama je što možemo ‘ladno da izbegnemo svakog ko šalje “negativne vibracije.” Samim tim, i na druženjima, uvek da budemo u “ekipi” koja nam prija i obogaćuje život.
Hvala ti na željama, i moje su iste. Da se družimo, a blogovi su nam tu kao dobar povod da krene priča i da se, posle, “preseli” u “stvaran život”. 🙂
Moja podrška, i samo navali, želi ti još puno godišnjica 😉
Hvala ti puno, Gorane! Zahvaljujem ti na podršci i lepim željama! 🙂
Cestitka, lep jubilej!
@NovinarskaPatka srecan blog-bday! 🙂
I moje cestitke godisnjim radnickim “kompozicijama”.
@tatjanadanilo Hvala, Tatjana, lepo od tebe! Nadam se da ću razloge za čestitanje imati i ja uskoro da uputim iz važnijih razloga !! 🙂
@tatjanadanilo I tnx za RT posta! 🙂
@nbuda
Hvala, prijatelju! Bilo bi lepo videti i tvoje tekstove u formi bloga. Ajde, vidiš kako je jednostavno! 🙂
@Rada i Aca
Veliko hvala na čestitkama!
Velike i iskrene čestitke i od mene, tvog vernog čitaoca ovog bloga.
Malo sam sebična 🙂 pa ću samo reći: “Želim još dugo uživati u tvojim pričama kojima nas vraćaš u neke prošle davno “zaturene” duboko u nama dane. Želim i dalje da uživam čitajući te, jer umeš tako divno, kao dete koje se igra kockicama, igrati rečima sklapajući ih u prekrasne tekstove. Želim uživati u tvojim tekstovima koji kao da su pisani u jednom dahu. Ja vidim stvarnog pisca iza njih koji sa izuzetnom lakoćom, unoseći svoje osećaje, vodi nas u predivni svet književnosti! “
Hvala, Verkić, i na čestitkama i na vernom praćenju bloga i istrajnom objavljivanju novih naslova u tvojoj rubrici koja je odavno postala obavezno štivo Blogosfere. 🙂
Znam da više od polovine čitalaca ovog bloga najradije prati priče koje s vremena na vreme objavljujem. Nastaju one odavno, još od studentskih dana, samo što sam ih tad objavljivao po časopisima. No, uvek kad me neko podseti na taj deo pisanja i sam se zapitam ne bi li bilo najbolje da “smer bloga” potpuno “okrenem” na tu stranu. Tim pre što i ja volim takve tekstove da pišem – ipak ih ne bi nazvao književnošću, to je malo prejaka reč.
Videćemo, postoje stvari koje nisu u našoj moći kada je život u pitanju. Mislim da do kraja ove godine neću ništa menjati, a posle..ima planova, videćemo..Hvala ti i veliki pozdrav! 🙂
Nadam se da će ovo mesto biti još dugo jedna od onih virtualnih kafanica u koje ponekad navratim na čašicu razgovora… Sve najbolje!
Hvala, druže, iste su nam želje – da potraje “posao” u kafanici, a mi da mudrujemo i uživamo!! 🙂
Kažu da ljudi mogu bez vode samo par dana (najviše do nedelju dana), da bez hrane mogu više nedelja (i do dva meseca), ali nisam našla podataka koji bi mi pomogli da saznam – koliko dugo ljudi mogu BEZ IKAKVE KOMUNIKACIJE ?
Osim ljudi koji se zavetuju na ćutanje i zbog svojih, sasvim posebnih razloga, potpuno odbiju bilo kakvu komunikaciju sa svim drugim ljudima, ne znam za istraživanja koja su se bavila problemima koji ljudi imaju (ili bi imali) da bez svoje volje i odluke (kao u nedostatku vode i hrane) budu prinuđeni da budu BEZ ikakve komunikacije sa drugim ljudskim bićima.
O takvoj “lišenosti, neželjenoj” od bilo kakve komunikacije – nema podataka. Ima priča poput one koju priča Robinzon Kruso, ali je i njegova priča u suštini – o potrebi za komunikacijom na koju se svelo vreme prinudne samoće na pustom ostrvu (dok nije naišao bloger Petko :). I ponekad mi svi naši tekstovi najviše liče na čuvene “poruke u boci” koje se pišu potpunim strancima – pustiš u virtuelni okean koji nas spaja (razdvaja) pa – ker bo, pa bo! 🙂
Blogeraj (i sve druge, razne socijalne mreže) podrazumevaju – strance, podrazumevaju komunikaciju među potpunim strancima koje ne vezuje ama baš ništa osim dobrovoljnog prisustva na mreži i to je verovatno najbolja stvar koju nam je internet pokonio – mogućnost, realtivno laka da dopremo porukom, idejom, rečju, vešću – do neverovatnog broja potpunih stranaca koji se nalaze bilo gde.
Dobronamerni saveti iz sjajnih knjiga glase “ne razgovaraj a strancima!”, ali čak ni oni koji te i takve knjige pišu – svoje sopstvene savete ne uvažavaju. Zato što smo mi ljudi prvenstveno – društvena bića i jedni bez drugih ne možemo, nikako, tako ja mislim.
Ako ste vikend proveli offline – Pišemo da ne bi bili sami – Godinu dana Novinarske patke – blog post – https://blog.kovinekspres.rs/?p=1996
RT @NovinarskaPatka: Ako ste vikend proveli offline – Pišemo da ne bi bili sami – Godinu dana Novinarske patke – blog post – http://bit. …
@NovinarskaPatka Cestitam na godisnjici! Sad ce i meni sledeceg meseca…
@pajicbojan Hvala, Bojane, znam da stiže i godišnjica tvog bloga. Ima nas nekoliko koji smo približno u isto vreme počeli sa blogovanjem! 🙂
@gordanac
Kad bismo iz kuće uklonili sve predmete kojima je svrha komunikacija, baš bi bilo ružno sedeti u polupraznim prostorijama! A o tome koliko bi to praznine unelo u naše živote, da i ne govorim.
I samice su „osmišljene“, mislim, baš zbog dobrog poznavanje ljudske potrebe za komunikacijom.
Mene zadivljuje lakoća s kojom svoja „virtuelna poznanstva“ poštujemo i negujemo. Nema osećaja da je sa druge strane „stranac“ – tehnologija nam pomaže da stvorimo čak i osećaj skoro potpunog prisustva, ali suština je ipak u nama. Kao da imamo neko, još neimenovano, „čulo“ kojim opušteno komuniciramo sa ljudima sa kojima, u „stvarnosti“ nismo popili ni kafu.
Posebno me fascinira lakoća s kojom, u času kad i neposredno upoznam nekoga sa kim sam razmenjivao rečenice preko „mreža“ i drugih online načina, nastavljam te „digitalne razgovore“ na uobičajen način. Prelazak je gotovo istovremen, momentalan – verovatno mreže i uopšte svi načini komunikacije preko Interneta i ne bi bili toliko obogaćujući i popularni da nema te lakoće.
Mi i jesmo društvena bića i postojimo samo kao takvi, sasvim se slažem. Zato i mislim da, ako čovek kojim čudom i može dugo „bez drugara Petka blogera“, onda to, ipak, prestaje da bude on sam.
Ne bih želeo nikad takvo iskustvo da iskusim!
Dragane tačno se sećam tog početka!
I tada si, kao i sada bio odlučan, pronicljiv i otvoren 🙂
U to neko vreme si na mom blogu ostavi koment-čestitku povodom prvog rođendana mog bloga.
To je i do danas najlepši komentar koji mi je iko ikada postovao na blogu!
Čestitam na blogorođendanu i želim još puno rastresitih uspeha 😉
DDj
Draga Dragana!
Da nisam počeo da blogujem, kako bih ja dobio ovako divnu čestitku? Tako punu šarma, lepog sećanja i dobrih želja! 🙂
Hvala Ti puno na ovom iznenađenju i čestitki koju nemam nameru nikad da zaboravim! 🙂