Imate svoj omiljeni medij, dva – tri može biti, verujete (uglavnom) u tamo plasirane tekstove, zagledate sve te lepe slike – jer ste vi i samo vi tako odlučili? Ajd da se ne lažemo – društvene mreže su najvažniji medij koji pratite, a linkovi vaših Fejsbuk i Tviter prijatelja kreiraju bar 90 posto svega što dnevno o događajima “u zemlji i inostranstvu” saznete
I najvažnije akcije koje ste preduzeli u životu (pardoniram ako ste od onih koji žive nošeni “maticom sudbine”) počele su, javlja mi se, sasvim bezazleno i ne obećavajući bogzna šta? Na faks ste otišli jer je najveći deo srednjoškolske ekipe tako odlučio, braku je prethodio banalni susret u liftu, u kredit za stan uleteli ste dva dana po saznanju da uopšte postoji i tako dalje, a i bliže?
U tih nekoliko bitnih životnih odluka (a nema ih mnogo, časna sredovečna reč) svakako spada i vaš špil medija u koje imate najviše poverenja? Mislim, jednom jedinom svakako ne dajete 100 posto svoje znatiželje?
U mreži linkova
Dobro, ajd da se, bar uslovni, ovde nađemo. Pošto ste tehnološki potkovani posvećujete sat, dva, tri..dobro, ne mora sad baš u sekundu, ali dosta vremena, ako ne i stalno uz podršku ovih vražijih gedžeta, imate pristup Internetu. OK?
Ne vidim poseban razlog da bacate pare na “smartfone” ako to ne radite i zbog stalnog “dotoka” informacija sa društvenih mreža. Možda ste od onih koji su skoro pa neprestano obavešteni o svemu što se valja vašim tajmlajnom, na vašoj lajni, po inboksovima, likdinima, Guglovim plusevima i uopšte svim tim servisima koji vam omogućavaju da uvek budete u društvu.
I da uvek sve znate po mogućstvu prvi.
U redu, ništa novo ni neobično. Ajmo sad sa ove strane: šta vi ( i ja, i ja!) to, zapravo, saznajete u tom kolopletu društvenih mreža? Osim što proveravam da li je (jedna, dve tri…) moja Fejsbuk prijateljica raspoložena danas za bluz ili preferira “vaš šlager sezone”, ima li tu još nešto?
Ima, naravno, i tu stižemo do poente. Mreže su krcate linkovima koji vode do medijskih, polumedijskih, kvazimedijskih i uopšte bilo kojih sadržaja koje je neko, po “profesionalnoj dužnosti” ili svojoj volji, napisao, naslikao, protumačio, zakleo se u tetku da je video etc.
Na društvenim mrežama je ogroman broj puteva i vi ćete, nema izgleda da nećete, makar i najmanju “kilometražu linkova” da proverite i pročitate šta su vam to vaši Fejsbuk ili Tviter prijatelji izdvojili i predložili. Hteli vi to ili ne, društvene mreže su najvažniji kreatori prividno vašeg izbora informacija kojima posvećujete pažnju. Ti linkovi su stranice novina koje čitate ili kanali televizije koju gledate – a da verovatno to uopšte niste sami izabrali.
Vaši prijatelji oteli su vam daljinski upravljač
Znatan deo vašeg pogleda na svet, neki događaj, ma šta bitno, a još češće nebitno, proizašao je iz kliktanja po linkovima vaših prijatelja sa društvenih mreža. A ta razmena informacija u najvećem broju slučajeva svodi se na čitanje izlinkovanih bajagi smešnih, zanimljivih, bitnih informacija.
Dobro, neću dalje. Ostavimo za sad sadržinu po strani, mada je ona najznačajnija. zadržaćemo se na urnebesno nepotrebnom podsećanju ko i kako kreira vaš omiljeni onlajn “časopis”.
I zbog čega mislite tako kako mislite.
Ah, da. Kao iskusan korisnik mreža i Interneta, svakako znate da će 5 pravila za produženi orgazam, najavljenih u naslovu ovog teksta, biti objavljeni u jednom od sledećih postova…mada, a što to već niste sami naučili? 😉
Predug uvod je ovde potpuno upropastio poentu. Trebalo mi je tri čitanja da shvatim o čemu se radi; što je šteta, jer bi ovo svi trebalo da pročitaju i da se potom zapitaju šta je stvarno važno. Možda da se preradi? 🙂 Izvinite zbog sugestije.
Nema potrebe, Iva, da se izvinjavaš. Komentari su tu da kažemo šta mislimo, a tvoje mišljenje je i meni sasvim prihvatljivo – ako pođemo od toga da je poenta teksta kvalitet linkova koje nalazimo na svojim “delićima” mreža.
No, možda je, u ovom tekstu, poenta činjenica da velikom broju ljudi, uprkos obilju koje Internet nudi, neko drugi određuje šta će da pročitaju. Nevezano za kvalitet.
A, opet, možda i nešto sasvim treće.
Hvala na sugestiji! Ako si čitala tri puta, vredelo je. A to je i smisao ovog blog posta – da naprosto bude drugačiji i nimalo nalik svoj toj sili banalnosti koja nas okružuje. 🙂
Čim sam video da si (posle 126 godina) napisao novi post, morao sam prvo da završim i objavim svoj, pa da opušteno dođem na “re-opening”…
Što ima neke daleke veze sa poentom ovog teksta. Definitivno utičemo jedni na druge i to ne samo da nije loše, već je valjda suština života “u liturgiji” – što bi neki rekli. Znam da će to zvučati malo post-modernistički ali sve je ionako šum i igra slučaja. Zato mi je uvek urnebesno smešna ona omiljena tviteraško-fejsbukovska priča o virtualnom uticaju, potreba da se isti meri i upoređuje. Ali šta to stvarno za nekoga znači? Jedna reč u prolazu ti može promeniti život, jedna saksija sa krova ga završiti, a 6.100.000 sati možeš provesti blejući u tv ili internet… Kao fikus.
Izmeri mi to, lafe.
Neka sam romantičan, arhaičan, melodramatičan… Ali verujem da kvalitetan materijal ispliva. Bar ponekad. Izdvoji ga iz šuma naša sopstvena potreba za smislom i redom. A ako je to uz malo pomoć prijatelja, tim bolje.
U društvu je sve zabavnije.
Više nego zabavnije – jedino tad i ima nekog smisla. Dobrog smisla.
Što bi rekao Radovan III: Ako ostanem sam, biću strašno malobrojan!
Sreća pa nisam.
P.S. Al’ ti radi taj kalendar – odmerio 126 godina! Milenijumski! 🙂
Gledaću da se ne istroši pre novog posta!
🙂 Konačno novi post 🙂 Ali je stil prepoznatljiv i to mi je baš drago.
Hvala puno, Hana! Lepo je čitati podršku prijatelja. 🙂
A, iskreno, prijalo je i meni dok sam pisao. Inače, pogodila si moju “tajnu” – ovo što ja pišem, ma koju oblast “dohvatio”, uvek na kraju bude više “impresionistički” nego “analitički” tekst.
Tako pišem i “poslovno”, ako baš ne mora drugačije.
Dok stigoh do kraja teksta, potpuno sam zaboravio na orgazam! To ne znači da se tekst odužio, nego da me tema navela na razmišljanje.
Kao što reče Miodrag, učimo jedni od drugih, pa i saznajemo na taj način. Ja ne stignem da otvorim i prelistam tolike sajtove sa vestima i movostima iz raznih oblasti, ali na FB mnogo puta vidim ono što ovako promakne. I ne otvaram svačije linkove, već ono što su izdvojili prijatelji čije mišljenje znam i cenim, čija interesovanja delim. Na taj način se vrši selekcija oilja potrebnih i nepotrebnih informacija, barem malo.
Priznajem, mnogo e tu šupljeg materijala, koji u naslovu nudi jedno, a ispadne drugo. To si lepo predstavio igrom orgazma u naslovu!
Sve u svemu, dobar tekst!
Filtriramo mi linkove, zapravo ljude koji ih postavljaju. Tuga je što upadnemo, čak i tad, u ograničen krug pristojnih tekstova. Kažem pristojnih, ne dobrih, jer se, na moje iznenađenje, s godinama na Internetu sve teže stiže do čitanja vrednog štiva.
Ne živim u iluziji – najbolje knjige nisu i najčitanije, najbolje novine nisu najtiražnije, najbolje emisije nisu najgledanije…Promenimo samo naziv “nosača informacije” i jasno nam je da je tako oduvek. Al’ kad smo neprestano na mrežama, a dobar deo nas jeste, hteli – ne hteli toliko “šupljih” linkova prolazi kraj nas, toliko sporednih statusa i nebitnih informacija, da postaje nemoguće izbeći “klik” na bar nešto od svega toga.
Veruj mi, zapanjio sam se nedavno kad sam, na putu ka kancelariji, ispred sebe video ženu koja liči na jednu poznatu pevačicu o kojoj sam, prethodne noći, pročitao po život važan tekst o tome da uopšte ne vodi računa o svom izgledu i dopušta sebi da, ne prikrivajući salo, izlazi na ulicu!?
Mogu još da ti pričam o tom epohalnom saznanju, ali suština je u sledećem: da li sam ja uopšte mogao da pobegnem od te kretenske informacije i linka koji je vodio ka njoj? 🙂