O razredu koji je “maturirao na Fejsbuku” i nastavio da postoji i sazreva zahvaljujući kontaktima na najvećoj društvenoj mreži
25 gimnazijalaca iz Kovina osnovalo je 2008. godine zatvorenu grupu na Fejsbuku. Većina je pohađala jedan razred, ali pridružili su im se i drugi prijatelji.
Danas su već uveliko odrasli ljudi. Skoro svi su i “akademski građani”, poneko je završio studije, drugi su, opet, blizu apsolventskog statusa, “mastera” i ostalih naziva koji prate univerzitetsko obrazovanje.
Deo njih se zaposlio, poneko radi uz studije i izdržava sam sebe ili pridodaje tako roditeljskom “investiranju” u budućnost.
Nisu “uniformisani”, nisu svi na jednom fakultetu ili univerzitetu, nisu odavno više čak ni u jednom gradu. Većina studira i najveći deo godine provodi u glavnom gradu, a poneko se odselio iz Srbije i živi u inostranstvu.
U grupi su budući (ili sadašnji) nutricionisti, pravnici, filolozi, profesori, lekari, fizioterapeuti, ekolozi, ekonomisti, grafički dizajneri, sportski treneri, mašinci, inženjeri zaštite na radu, bezbednjaci…
Internet briše prostornu udaljenost
Zatvorena grupa na Fejsbuku omogućava im da i danas, četiri godine posle završetka srednje škole, budu u kontaktu, znaju sve što žele da podele jedni sa drugima, dogovaraju zajedničke novogodišnje dočeke ili isplaniraju letovanja u meri u kojoj im to obaveze dopuštaju.
Za sat-dva saznaju ko će “iz ekipe” biti u Kovinu tokom vikenda ili praznika, uigrano preko Fejsbuka podele “zaduženja” (ko donosi hranu, ko se stara o piću, ko o prevozu, pa i ukrašavanju enterijera, ako je takva prilika) i tako organizuju zajednički boravak u nečijoj kući na selu ili na vikendici.
Poseban “ritual” je proslavljanje rođendana i drugih važnih datuma u njihovim životima. Što kroz grupu, a što kroz inboks, nakupe se tu vedre originalne ideje o poklonima, iznenađenjima i drugim “detaljima!”
Tačno se zna ko šta treba da uradi za “opštu stvar” iako u vreme dogovaranja nisu ni u istom gradu niti se vide “licem u lice.” A posle toliko godina druženja odavno svi znaju ko je postao “specijalista” za roštilj, ko zna gde je najbolje kupovati, ko će voziti i dovoziti društvo, ko doneti najnovije hitove…
Šta kažu članovi grupe?
Grupa pomaže i na sasvim neočekivane načine: Bez grupe ne znam kako bih “uterao dugove” koje neki ovde nisu regulisali – kaže u šali jedan od članova.
Drugi, u istom maniru, dodaje, “grupa na Fejsu je odlična za javno prozivanje nekog od članova!”
-Grupa? To je fenomenalna stvar: uvek znam kad je neko zajedničko okupljanje pa mogu da ga izbegnem! – daje nam treću definiciju još jedan duhovit (a ko od njih nije?) član.
(Zanimljivo je da smo odgovore dobili preko Interneta, a imena ne navodimo poštujući dogovoreno pravo na privatnost.)
Sačuvana prijateljstva
Naizgled obična stvar, kakva je formiranje zatvorene grupe na najvećoj društvenoj mreži, omogućila je ovim mladim ljudima da ostanu u vezi i sačuvaju prijateljstva koja bi, neminovno, bledela i nestajala u moru obaveza, različitih životnih prostora i interesovanja.
Koliko su starije generacije “trajale” posle srednje škole? Moja se za samo dva semestra svela na znatno manji broj drugara nego što ih ova grupa ima, a i intenzitet i kvalitet druženja je brzo opao.
Zahvaljujući tehnologiji i zrelom korišćenju Interneta (zanimljivo je da niko iz grupe ne studira ništa direktno vezano za informacione tehnologije) grupa pulsira skoro isto kao u srednjoj školi i sasvim drugačije doživljava prostornu razdvojenost.
Iako svako u svom specifičnom okruženju, kratki pogledi na statuse i brzina dogovaranja, nevezana za fizičku razdvojenost, omogućavaju grupi da ostane celovita, a kvalitet prijateljstva i ličnog sazrevanja podiže na znatno viši nivo.
Pri tom, niko nije posebno “opsednut” društvenim mrežama niti Internetom – oni ga jednostavno koriste kao komunikacioni i informativni kanal i ne prave od toga stil života. Ne beže od stvarnosti u Internet već mrežu koriste da obogate realnost, čuvaju ono vredno što su poneli iz srednje škole i zajedno i dalje sazrevaju i idu kroz život.
I u tome itekako uspevaju. 🙂
Koliko trajemo posle škole? Toliko da 35 godina od mature nismo organizovali, jer nam je zakazao duhovni vodja svih proslava, poznati muzičar kojem su baš u to vreme krenule tezge. Kao da nismo mogli i sami da se okupimo. Ali, steta, nismo povezani na fejsbuku.
FB ili bilo koja drustvena stranica je samo pruzila laksi nacin da se odrzi kontakt.
Ali cini mi se da je to ipak vise delo njih samih , jednostavno su iskoristili pruzenu im sansu:)
Za svaku pohvalu!
Divan primer i dokaz da društvene mreže ne otuđuju kako mnogi misle!
“Pri tom, niko nije posebno “opsednut” društvenim mrežama niti Internetom – oni ga jednostavno koriste kao komunikacioni i informativni kanal i ne prave od toga stil života. Ne beže od stvarnosti u Internet već mrežu koriste da obogate realnost, čuvaju ono vredno što su poneli iz srednje škole i zajedno i dalje sazrevaju i idu kroz život.”
pravilna upotreba interneta je ono sto je vrlo vazno 🙂
“Koliko su starije generacije “trajale” posle srednje škole?” Nije stvar samo u tome što tada nije bilo FB. Od 2008. godine mnogi su završili srednju školu, ali nisu ostali ovako povezani. Zaista su drugačiji i zaslužuju svaku pohvalu za očuvano prijateljstvo.