Hvala, nije trebalo!

Pomoć medijima u najtežim vremenima po njih na kraju se svela na raspodelu sume od 80 miliona dinara na 125 „programa“

Uz prilično zakašnjenje obrazloženo velikim interesovanjem za konkurs Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, stigli smo i do „point no return“, dakle rezultata. Očaravajućih!

Najpre, konkurs je, u biti, zapravo samo novčano pojačani standardni godišnji način za podsticaj kvaliteta rada medijskih kuća. I raspisuje se godinama, a u nešto drugačijem obliku i decenijama.
To bih rado pozdravio, ali vražije sećanje kaže da tako nije trebalo da bude.

Ministarstvo je, na svoj džek pot težak 20 miliona dinara, koliko je za „podsticanje“ odobreno još prilikom kreiranja ovogodišnjeg republičkog budžeta, od vlade Srbije dobilo još 60 miliona radi pomoći medijima da lakše prebrode krizu goru od svakog cunamija koji im je do sada uništavao dvorište i kuću.

Dakle, nejasno je već u startu zašto je, kao dve različite žvakaće gume, spojeno u jednu kasu nešto što ima sasvim različite namene. Jer, da li je uopšte potrebno naglašavati, dve sume kojima je zajedničko samo to što su namenjene medijima pomešane su i krštene imenom koje onih 20 miliona dinara imaju odavno.

Dalje seciranje ovog neobičnog načina da se pomogne najugroženijoj privrednoj grani, koja je, što je gotovo beznačajno, jedan od stubova svakog demokratskog društva, dovodi nas do podatka da je 80 miliona podeljeno na svega 125 adresa. Komisija je, dakle, procenila da ima toliko kvalitetnih programa koji vape za novcem kojim bi bili realizovani, kao i da u vaskolikoj Srbijici ima svega 125 medija kojima treba pomoći. Ostalo je medijsko ništa i neka ode putevima dinosaurusa.
Nije ovde kraj, čitaoče.

Rečena Komisija pri Ministarsvu kulture najugroženijim, štampanim medijima „udelila“ je 9,8 miliona dinara (od 80 raspoloživih) što je cinizam par exelans. U celom svetu se godinama bruji o krizi štampanih medija, a u našoj zemlji čak 16 i slovima šesnaest listova (novina, magazina, časopisa) nalazi se u krizi dok ostali pola radnog vremena provode skupljajući zlatnike koji im ispadaju kroz prozore redakcija. No, ovo je izvedeno pod firmom „sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja“, dakle niko nije ni žutu banku dobio zbog krize u kojoj se nalazi, mada je vlada upravo zato izdvojila 60 miliona dinara.

Radio stanice, koje po logici stvari relativno bolje „guraju“ kroz kaljugu krize, dobile su 21,5 miliona dinara za 46 projekata, a sedam projekata TV produkcija može da računa ukupno sa 6,5 miliona dinara. Dakle, tv produkcije, koje su informativno sasvim u senci brojnih lokalnih, regionalnih i stručnih listova u Srbiji, dobijaju za trećinu manje novca „za kvalitet“ od svih štampanih medija u zemlji!

U godini najveće krize štampe, kad o tome bruji ceo razvijeni i onaj drugi svet!
U godini kad vlade najbogatijih zemalja spašavaju svoje industrijske imperije dajući, po prvi put u istoriji, novac poreskih obveznika privatnim korporacijama, bankama i kome sve ne još, priznajući da goli liberalizam nije više adekvatan model privređivanja ni tamo gde je bio na „svom terenu“. A šta tek reći za štampu?

Komisija je, takođe, odlučila da podrži projekte 43 televizijske stanice sa čak 31 milionom dinara. Uzgred, znam bar jednu od tih stanica i njen „projekat“ za koji će dobiti pola miliona dinara! Alo, pola miliona nekoj tv stanici koja emituje program iz špajza, ima kuhinjski sto za „okrugle stolove“ i dve kamere u „studiju“. Da ne govorimo da, i takva, predstavlja privlačniji mamac za oglašivače od štampe.

E, sad nešto o čemu sam pisao u prethodnim postovima. Veb portalima pripalo je 11,2 miliona dinara za 13 projekata. U prevodu, novac dobija 13 sajtova.
Drago mi je zbog toga, tim pre što to još jednom potvrđuje moju „radnu tezu“ da Blogolandija mora da ima ma i najlabaviji oblik organizovanja kako bi mogla ravnopravno da učestvuje u raspodeli novca  poreskih obveznika. I njima i treba da bude od koristi, na ovaj ili onaj način. Kroz slobodne medije, gde spadaju i sajtovi i blogovi, svakako. Šta više, ima okean razloga da čovek pomisli kako je baš ovaj novac najbolje utrošen.

Da rezimiramo: konkurs je završen, ali najavljena pomoć medijima nije ostvarena, jer, očigledno, tim putem se i nije išlo.