U Patrijaršiji sam, tokom studija, proveo mnoge prijatne sate. Vladika Danilo (Krstić, bliski rođak Baneta Krstića iz “Garavog sokaka”), vikarni episkop tadašnjeg patrijarha Germana i potonji episkop Budimski, primao je i mene – godinama smo se poznavali, još od kako sam završio osnovnu školu- a često i ponekog mog prijatelja sa Pravnog fakulteta, i satima znao da nam govori o veri, što je tada za nas bilo na čudan način mistično, nekako jasno i čisto, a opet neshvaćeno.
Počeo sam priču zanatski neuko, ali nekako mi danas nije do pisarskog esnafskog umeća i/ ili neznanja, ko to zna.
Slušam na radiju opelo patrijarhu Pavlu, gospodinu Gojku Stojčeviću, za života poštovanom i od prijatelja i od neprijatelja, i od vernika i od nevernika, od svilenih duša i bezumnih ratnika, od iskrenih i od licemera, od nasmejanih i od uvek tužnih.
A ponajviše od onih koji su i tamo i ovde, od onih što sumnjaju i u svoju veru i u svoju neveru. Ili bilo koju i bilo čiju, svejedno.
Vraća me ovo pojanje u moju prošlost tvrdog adolescentnog nevernika koji je, sticajem prilika, bivao češće u Patrijaršijskom domu i obišao sve znamenitije manastire po zemlji Srbiji, i u skoro svakom “velikom” proveo po dva-tri dana i sav taj monaški svet posmatrao iz veće blizine nego malo koji vernik.
Posmatrao sa njegove obične životne strane: dok plevi pšenicu, kuva pasulj, čisti ribu, češe se po mantiji, riba patos, moli se Bogu u manastirskoj crkvi, drhti nad prosutim vinom, o vlasti govori s vidnim nepoštovanje, ali meni čudnim razumevanjem…
Na svoje jedino veliko hodočašće pošao sam onoga leta kada sam završio osmoljetku. Te 1972. godine bio je to dar moje tetke, tada doktora hemijskih nauka i docenta na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu, Milice Obradović, a već decenijama Mati Makarije, ikonopisca, igumanije manastira Sokolica iznad Zvečana, doktora teologije, poliglote, pisca nekoliko knjiga, strasnog vozača džipa “Kia”, svetskog putnika, a po potrebi i vodiča, pre tri godine po izboru “Blica” proglašenom za jednu od deset najmoćnijih žena Srbije. Ako taj superlativ išta može da objasni ili išta znači.
Zamonašila se u manastiru Ormilija u Grčkoj, a ja sam često bivao spona koja je sitne usluge – kasete sa duhovnom muzikom, fotografije… – prenosio između nje i episkopa Danila, njenog duhovnog oca kako se to u monaštvu kaže.
I u ovo maglovito jutro nad Kovinom, u svom malom “ofisu” u kojem sedim i sedeću detinjasto prkoseći onima koji osećanja pretvaraju u preporuke i uredbe, sva ta moja protivrečna čudnovata prošlost odnekud stiže i posmatra me očima punim razumevanja, onakvog kakvog ja nikad nisam uspeo da dostignem.
Moj otac, onaj smešak koji je imao na licu dok je nestajao iz života, jedno jutro u Žiči, dugi razgovor u šetnji kraj Pećke patrijaršije sa episkopom Danilom i njegovo pitanje koje me i sad progoni: “A šta bi ti pomislio kada bi u pustinji pronašao časovnik: da ga je neko izgubio ili da se sam od sebe baš tu stvorio?”…tetkin pogled u Dečanima, crkva Bogorodice Ljeviške oko koje leže prodavci bostana, ukus nezaprženog jela tog leta negde u Srbiji, uperena puška nekog balavca u ko zna čijoj unuformi, dok mi ne dozvoljava da izađem iz automobila na prilazu Kosovskoj Mitrovici, projekcija “Sibirskog berberina” u radnoj sobi Mati Makarije (baš dobar film), priča sa francuskim vojnicima koji su slobodan dan iskoristili da dođu i obiđu Sokolicu, pa opet moj prkos dečaka učenog drugačijoj stvarnosti, moja deca, život koji klizi iz šake koju nisam pošteno ni stegao…
Davno sam u svemu prestao da tražim istinu i smisao, nikad ih niko i nije našao, ali ima ovakvih dana kada me sopstvena prošlost, k'o ledena voda Dunava, polije tim mislima od kojih je, valjda, sazdan i dobar deo mene.
A teška magla nad Kovinom još se ne razilazi.Dobro je znati da će ipak nestati kao i toliko puta do sada.
Fotografija preuzeta odavde.
Uvek sa velikim uživanjem zaista činam svaki Vaš novi post. Za ovaj mogu samo reći da mi je posebno uživanje predstavljalo čitanje istog.
…placem jer nisam kamen.
A slika jedna za drugom se smenjuje brzinom svetlosti.
Pored svih “postova”, po raznim medijima, tvoj je zaista odmor za oči i melem za dušu…
Jedan divan tekst koji sam čitao sa nekim mirom. Cenim vaš blog jer je pravo osveženje. Mati Makariju duboko poštujem i divim se njenoj snazi, hrabrosti i pameti.
@verkic
Hvala, Verkić, drago mi je da ti se dopadaju tekstovi na mom blogu. I dobrodošla! 🙂
@Deda
Slika po slika, dan po dan…nekad nam se čini da vreme sporo ide, a ono, u stvari, leti.
Kad god pomislim šta sam sve propustio, setim se šta sve nije “propustilo da mi se dogodi”.
@Pedya
Hvala ti, Pedya, kome ne bi prijalo da čuje tako nesvakidašnju pohvalu.
@lucky_v
Dobrodošao na blog! Drago mi je da si pomenuo Mati Makariju, moju tetku. Ljudi obično mistifikuju život monaha – ona je dokaz da taj život ume da bude itekako pun. Možeš je videti kako radi za kompjuterom, obišla je skoro ceo svet, a “Kiu” vozi kao profi vozač!! 🙂
Divan tekst, Dragane! I to ne samo zato sto to je mati Makarija tetka, sto je, razume se, velika zivotna sreca 🙂
@jelena grujic
Drago mi je, Jelena, što si i ti, kao i drugi koji su komentarisali post, pronašla u njemu ono što je meni bilo najteže da prenesem “na papir”. Ovo je priča o nekim važnim pojedinostima naših života koje većina često gura u stranu.
Nije moj tekst nikakvo zagovaranje jednog ili drugog pogleda na svet – ovo je mozaik događanja za koji sam mislio da bi ljudima mogao biti zanimljiv, pa i intrigantan.
Drago mi je da si i ti u grupi onih koji su shvatili suštinu – u šta nisam ni sumnjao. 🙂
Kako mi je samo drago što si napisao ovaj post. Mislim da je prosto neophodno baš sada, ovih dana, pisati ovako, jer okolo ljudi pišu “bruka”, “sramota”… traže trunje u tuđim očima, dok u svom oku ni deblo ne bi primetili. Ne vide ono što jeste važno.
Kakvu si samo sreću imao u životu kada ti je tako velika žena tetka, blagosloven si. Ovim tekstom si uneo mir u moje srce, hvala ti.
Drago mi je sto sam procitala ovako divan tekst!
Zaista bez reci…drago mi je da sam Vas na ovaj nacin otkrio.
Moje iskreno poshtovanje.
Upravo zbog svih tih stvari koje nas nisu mimoisle mozemo da pokusamo na ovako prelepi nacin da prenesemo nase iskustvo.
Uvek u trenutku dogadjanja kazem: jednog dana ce nam biti smesno i lepo… 😛
Laki – Neznam kako sam dospeo na vas tekst Tragovi Stopala u Kuci Duhova, ali i mene je oblilo blazenstvo. Srecan sam da sam vas sve otkrio u istom trazenju.
Blog je “tesan” za tvoju prozu. Jasno se vide slike, oseća se miris leta, skoro da čujem tvoje junake… To je ono što dobru knjigu razlikuje od one druge. Uživala sam, hvala ti. 🙂
@Charolija
Ne znam više da li sam pisao ili samo ređao slike davnih dana, tražio kamenčiće koje je vreme zamaglilo..a osećao sam i ja da treba i na drugačiji način prikazati jednu smrt. Možda tako što ćemo govoriti o životu.
@zelena
I meni je drago što si ostavila ovaj komentar!
@fatespinner
Zahvaljujem na ovim rečima.
@Deda
Da, svaki je razgovor i svaki tekst zapravo razmena iskustava.
@Laki
Hvala ti, Laki.
@dijica
Drago mi je da si pročitala tekst. Naravno da mi prija ocena da je blog “tesan” – možda nešto i učinim “po tom pitanju”. Za sad želim da pokušam da stvorim blog koji će biti malo drugačiji nego što ta forma obično nosi.
Pisati priče ili ispovest i koristiti linkovanje, kao tipičan produkt interneta, zvuči mi izazovno, a i ne znam da to neko radi.
Takođe, pokušavam da ne budem subjektivan kad pišem o nekim događajima jer ne mislim da je to nužno za blogovanje. Biti subjektivan je izuzetno lako. Čak se i “igram” novinarskim žanrovima u nekim postovima.
Da, iskreno, nekako sam očekivao i želeo da čujem tvoju “ocenu”.
(…)
vraatio se u detinjstvo kad je pop bio pop, a ne sad kad ce novi patrijarh da se vozi u najnabudzenijoj slk rs masini.
Ne stižem ovih dana da pročitam sve na vreme, ali kod tebe “momče” obavezno svratim. Drago mo je što u komentarima ostalih vidim moja razmišljanja o tvojim tekstovima.
Poštovanje – Borsky
Mati Makariju sam sreo jednom kod Stankovića, mi nešto ispod haube onog muzejskog (belog) Yuga 45, čeprkamo, a staje pomenuta KIA… čoveče, neka mafija! Nije, kaže (tad još uvek najmlađi) Stanković – to mi je tetka! Kakav je to prizor bio.
p.s. Ej, zreo si za knjigu, da vidim s majstorom dal je bolji binder ili lajmovanje?
@gost
Ovaj komentar je (skraćen) objavljen samo da bih imao povod da podsetim da se anonimni komentari na ovom blogu tretiraju kao spam.
@Borsky
Drago mi je da se “čitamo”, biće dana i za duže priče. 🙂
@n.b.
Još da si sedeo na mestu suvozača dok vozi! Pravi je umetnik života – poštuje i uživa u svemu što radi. A radi neprekidno!
Daj mi još malo vremena za tu knjigu!! :))
Gospodine,svi me poznaju bezazlenog a pisanje mi se lupa po glavi. Tek se ucim pravilima i nisam hteo da deranziram,ja postujem.Volim jedino da nasa kultura i sport progresiraju i naravno pozdravljam svaki uspeh u kovinskom kraju.