Ili koja će od ove dve reči postati suvišna?
„Internet je distribuisana tehnologija virtuelne realnosti. Razlika između realnog i virtuelnog se polako gubi. U Internetu budućnosti te razlike neće biti.“
prof. dr Božidar Radenković
Ivana u desnoj šaci drži kompjuterskog miša, a o levu ruku je naslonila svoju umornu glavu. Ah, taj januarski ispitni rok – postoji samo jedna stvar gora od njega: junski. Mislim, aprilski može da se svrsta u drugu ligu..
Majka joj ostavlja šolju toplog mleka (uz ono uobičajeno „Popij, ovo dete, odmori se malo…“).
Naša junakinja posmatra šarenu šolju dobijenu za rođendan, a onda je, lagano pomerajući miša, približava sebi i svojim usnama, udaljenim samo desetak santimetara od stola. Šolja klizi po masivnoj drvenoj ploči, a to kretanje ni za milimetar ne kvari savršeni mirni krug od mleka formiran u keramičkoj šupljini koja drži na okupu tečnost (obratite pažnju na ovu metaforu).Devojka i dalje precizno navodi šolju, iako je pomalo odsutna zbog svih tih sati provedenih nad tekstovima koje mora da pročita ako želi da položi ispit. Ona radi što i većina: štampa obimne tekstove i tako čita – lakše joj je. Mada, ima dana kada ume sasvim udobno da se smesti u fotelju i usredsredi sva čula na rečenice koje, kao Tesline munje, stižu do njene svesti i pamćenja.
Miks realnosti i virtuelnog sveta
Ne volite SF priče i upravo nameravate da kliknete svojim mišem na link koji će vas odvesti odavde? Hm…nije preporučljivo. Zašto bi ste bili neko ko odustaje od čitanja zato što ne shvata šta je to pred njim? Lagano, stići ćemo do poente.
Miksovanje takozvane stvarnosti i takozvanog virtuelnog sveta nije nikakva pojava rezervisana za „može biti budućnost“, tvrdi doktor Božidar Radenković, profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Ovaj tekst je inspirisan intervjuom koji je „verovatno najbolji poznavalac interneta u Srbiji“, kako ga predstavlja novinar Stanko Stojiljković, dao za nedeljno izdanje Politike. Dobro, novinari vole da ostave malu rezervu za slučaj da se javi neko i podvikne u stilu : „Alo, zar ne znaš za…“, ali to ovde nije potrebno.
Radenković nije manuelni radnik na internetu, a ni intelektualno-zanatski ekspert koji promoviše standardna praktična znanja ili simpatično gata šta će biti kada bude. Čovek je naprosto erudita koji eklektički superiorno u misao uspeva da udene i Internet i Teslu i hipi pokret i globalizaciju, ubistvo Dž. F. Kenedija, smrt Merilin Monro, Bitlse, Lajku…uf, dovoljno? Možda, ali pogrešno, jer Internet je, po njemu, mogao da se pojavi samo kao posledica svih ovde pomenutih događaja, ljudi, pokreta, sudbina..I imajte na umu: dokaz vrhunske imaginacije je mogućnost dovođenja u vezu pojmova koji su naizgled nespojivi.
Nećemo iči baš svim stopama kojima je Radenković proveo čitaoce svojih odgovora, uostalom ovde je link i lako možete i sami da pročitate svaku rečenicu, već ćemo izabrati „dva putića“. Uslove koji su bili neophodni kako bi nastao Internet i totalne implikacije koju ova tehnologija uvodi u civilizaciju. Totalne, ne male, poslovne, zabavne…
Mi nismo svedoci ni voljni ili nevoljni učesnici jedne promene koja iziskuje, doduše, malo napora – nešto kao kad izvadite ličnu kartu i potrošite na tu obavezu pare i vreme kako bi potom bili mirni.
Ova promena je, mada je piscu ovih redova trebalo mnoooogo ubeđivanja, ipak civilizacijski fundamentalna. Ako zamislite da ste legli kao pitekantropus erektus, a probudili se kao broker na Wall Streatu upravo u času kad je počeka najveća kriza neoliberalizma, e onda ste blizu poimanja ove promene. Razlika je samo u krizi, ona je ubačena umesto rajskih vrtova kako ne bi ste bili preterano srećni što živite u vremenu u kojem se to događa.
Da li se sećate zašto je Rimsko carstvo moralo da postane jednobožačko društvo, tačnije da zabrani paganstvo i prihvati hrišćanstvo? Ako mislite da to nema veze sa internetom, e onda ipak promenite kanal.
Dakle, mada su Jupiter i ekipa proterani znatno pre pojave kapitalizma, jednobožačko društvo je bilo nužan preduslov za njegov nastanak. Ovo je aksiom, tako da ga nećemo dokazivati.
Hipi koreni Interneta
Stara je istina da, ako želite da znate kuda vodi makrotrend ma koje pojave treba da posmatrate niz mikrotrendova koji ovaj veliki prate. Isto je, zaključujemo iz Radenkovićevih reči, i sa Internetom. No, znatno više od ovoga zanimljivo je pročitati šta je sve bio „građevinski materijal“ od kojeg je Internet izgrađen, odnosno od kojeg je stvoren „plac“ na kojem je sva ta gvošđurija instalirana.
Odgovor je pažljiviji čitalac mogao da pronađe nekoliko pasusa iznad ovog.
„Lajkin (prvi pas) lavež u svemiru. Gagarinov (Jurij) pozdrav nama. Rat u Vijetnamu. Ubistvo Džona Ficdžeralda Kenedija. Crnci su u Americi 1965. godine dobili pravo glasa. Smrt Martina Lutera Kinga.
Mladi u takvom društvenom haosu u hipi pokretu traže zaboravljene ljudske i duhovne vrednosti. Internet je nastao u to vreme i od samog početka je zamišljen na idejama hipi pokreta i globalizacije kao slobodan, nadnacionalan, demokratski, kosmopolitski i vaseljenski.“
Ovde je malo čitalaca koji pamte hipi pokret i njegovu suštinu – većina ljudi koji nisu rasli u tom duhu zamišlja hipike kao vesele antikonformiste koji u njujorškom Centar parku pevaju pesmu „Let’s the sunshine“, kao u Formanovom filmu „Hair“. To je samo vidljiva strana, a u filmu i zatrpana nepotrebnim tonama šećera. (Mjuzikl „Kosa“ prvi je rock mjuzikl, a interpretacija igrana u „Ateljeu 212“ antologijska je u svetskim razmerama.) Pratite misli dr Božidara Radenkovića ( i inače je popularan među studentima jer indukuje sasvim atipičnu akademsku atmosferu na predavanjima) i dobićete društvenu osnovu iz koje niče tehnologija kontakta, dodira, komunikacije i zajedništva – Internet.
(Rok mjuzikl „Kosa“ – pevaju Dušan Prelević i Mira Peić – Atelje 212, 1969. godina)
Gugl kao Aleksandrijska biblioteka
Pretpostavljam da sad shvatate zašto je bilo potrebno pominjanje davno nestale Rimske imperije u tekstu o najznačajnijem izumu 20. veka. Prosto zato što je svaka tehnologija proizvod društvenih okolnosti, a ne samo prost nastavak neke pređašnje novotarije.
No, još dublji povratak u prošlost neće smetati. Radenković za prapreteču Interneta uzima čuveni Atinski trg, kolevku mnogih modernih institucija.
„Ispod Akropolja i neposredno pored Aeropaga je mesto na kome su u antičkoj Grčkoj, pored razmene dobara, uporedo strujale i neposredno se razmenjivale ideje. Na Atinskom trgu (Agora) nastali su pojmovi: politika, nauka, logika, matematika i filozofija. Karavani su dolazili, donosili ideje iz dalekih krajeva, a odlazili sa idejama koje su nastale u Atini. Po modelu atinskog trga je nastao Internet.
„Gugl” je stvoren po uzoru na Aleksandrijsku biblioteku, naučni institut sa 700.000 svitaka uređenih po naslovima i autorima.Atinski trg, Aleksandrijska biblioteka i Platonova akademija predstavljaju modele po kojima se sve do današnjih dana uređuju obrazovanje, naučno istraživanje i razmena informacija.“
Internet i religija
Dr Radenković je akademskoj javnosti poznat i po upoređivanju sveta Interneta i religije. On sam to u intervjuu za Politiku objašnjava ovako:
„Religija je duhovna zajednica čoveka i boga. Razmena informacija je sastavni deo religioznog odnosa u toj zajednici. U religioznim izvorima i mitovima možemo prepoznati mnoge modele današnjih komunikacija. U njima možemo nazreti i anticipirati budući razvoj informacionih tehnologija. „
Ostali smo vam dužni i za deo o budućnosti Interneta. Hoće li nam visiti nad životima kao „Veliki brat“ (Orvelov, ne televizijski)?
„Internet je do sada pokazao izuzetnu otpornost na zloupotrebe. Jedina je tehnologija koja je u prošlosti imala ogroman uticaj na razvoj čovečanstva, a minimalne zloupotrebe. Utopističke ideje hipi pokreta, ugrađene u suštinu Interneta, globalno su prihvaćene i postale su stvarnost. Gotovo ih je nemoguće jednostrano menjati.“
Izuzetno inspirativan razgovor dr Radenkovića sa novinarom Politike Stankom Stojiljkovićem nije kod prosečne, ali ni stručne čitalačke publike naišao na poseban odjek, a nisam primetio ni da je Blogolandija ičim reagovala na tekst o mreži kakav se retko sreće.“
Možda zato što ćemo se, na kraju krajeva, svi sresti u svetu u kojem je stvarnost moguće promeniti jednim pokretom miša.
Prva slika preuzeta je odavde.
Druga slika preuzeta je odavde.
Fotografija dr Radenkovića preuzeta odavde.
Odlican blog post, sveobuhvatan i protkan cinjenicama… 🙂
Jel’ meni dozvoljeno da komentarišem? Znaš šta imam želju da komentarišem 🙂
@dezareo
Pozdrav, Dezareo, protkan činjenicama! 🙂
@bluesman
He, vidi ga! Ako si promenio cipele iz onog tvog prethodnog posta – piši i peti deo Rata i mira ako imaš volje. 🙂
Al’ ne razumem što ne bi bilo dozvoljeno, da nisi dobio ovaj grip,a?
Pa ne bih da skrećem temu u neželjenom pravcu, hteo sam da komentarišem onaj citat poređenju sveta Interneta i religije.
@bluesman
Komentariši, taj deo sam i naveo da bih, ako toga bude, čuo još nečije mišljenje.
Mislim da je ovo potpuno netačno i ove dve stvari nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Religija je po ideju „jedna jedina nepogovorna istina“ i zabranjena je bilo kakva sumnja u jednu jedinu reč, šta više oni koji se „drznu“ na takav potez su ili anatemisani ili nešto još gore. Razmena informacija je striktno jednosmerna: ja pričam a ti slušaš, u religioznim mitovima ne može ništa da se prepozna od modela današnjih komunikacija, a ne daj Boće da u njima možem anticipirati budući razvoj tehnologija. Da se religija pita zemlja bi još bila ravna.
Takođe i ovo:
jednostavno nije tačno, šta god je moglo da se zloupotrebi – zloupotrebljeno je. Od krađe identiteta, krađe novca, krađe ideja, krađe autorskih prava, praćenja, eksplozija sujete i revanšizna, pa sve do sasvim običnog i iskonskog „činjenja štete samo da bi se nekome načinila šteta“.
@bluesman
Ovo bi ipak morao da prodiskutuješ sa dr Radenkovićem, ja sam ovde samo hteo da iznesem njegove ključne stavove. A upravo ovaj vezan za anticipaciju komunikacije kroz veru svesno sam izdvojio da bi, možda, neko reagovao, jer je i meni malo nejasan.
Moji pasaži u tekstu „spajaju“ njegov originalni pogled – zar ti nije malo dosadno da slušaš iste argumente ateista, baš kao što i teisti koriste stare argumente. Inače, uglavnom netačne kada konsulltuješ prave teologe.
Nivo razgovora na ovu temu je smešno tanak, želeo sam da to malo prodrmam, ali dogmatski se ponašaju i jedni i drugi. Šta više, nisam primetio da je u bilo kojoj raspravi na temu vere neko potegao prave teološke argumente – obično je kraj tamo gde je i kraj razmišljanja ma kog čoveka koji misli da je upražnjavanje obreda jedino što čini veru.
Do koje mere je ovde religija politizovana, ostrašćena i lišena svake istinske sadržine vidi se već po tome što retko ko razlikuje uopšte veru od crkve kao institucije. Osim toga, nipodaštavanje crkve svodi se na detinjaste viceve i pregrube fraze, tako da takva „argumentacija“ degradira samu sebe.
Meni je, inače, najsmešnije to što kod nas svaki nesrećnik sa srednjom školom i dva-tri kursa sebe smatra intelektualcem, a intelektualci, je li, po nekom njihovom shvatanju moraju biti ateisti.
Dobro bi nasmejali Junga, Ajnštajna, Frojda, Pekića, Teslu, Pupina, Paskala, Kanta i još koliko umnih glava.
Ljudi mešaju i pojmove ateista i antiteista. Pravi ateista mora poznavati teologiju bar minimalno. Zapravo, ne mora ništa, njegova stvar.
Kao što si mogao da primetiš, ja se uglavnom klonim ovakvih rasprava jer je sve to samo adrenalinska buka iz Krležine balkanske krčme u kojoj je neko ugasio svetlo.
@bluesman
E, kad je reč o zloupotrebi interneta, novinar koji je vodio razgovor na ovom mestu je trebalo da ga pita upravo to što si ti naveo kao kontraargumente.
Jedino što ja mogu da pretpostavim to je da krađe kartica, identiteta i ostalo ipak čini zloupotrebu koja neće izazvati rat, mada je i to diskutabilno. Ako neće izazvati, vodiće se pomoću resursa koje ima internet, dakle pomoću njega samog.
Kada spominješ Ajnštajna i ostale učenjake, moraš da znaš u kom kontekstu su oni spominjali Boga. Evo recimo na primeru Ajnštajna:
– nije verovao u molitvu i taj koncept je smatrao besmilenim
– nije verovao u postojanje besmrtne duše
– za život posle smrti je govorio da je to apsurdni egoizam
– O Bogu je govorio više kao o fenomenu a nekom biću koje je stvorilo sve
Pronašao sam i citat gde on objašnjava apsurdnost same ideje Božije kazne koja je ugrađena u same osnove religije:
Drugim rečima: ako postoji božija kazna onda sigurno Bog ne postoji.
A evo i jedan „bonus“ citat u kojem govori direktno o postojanju Boga:
A o samoj religiji kaže:
Dakle on poistovećuje Boga sa „zakonima univerzuma“ i to nazva „nekom vrstom religioznog osećama“ koje se u stvari veoma razlikuje od „mnogo naivnijih religioznih osećanja“.
Ako si spomenuo njega kao nekoga ko ima veru, onda ok, ali ako si mislio da ga spomeneš kao nekoga ko veruje u Boga u onom smislu u kojem mu obično pričamo o Bogu, onda je to daleko od istine.
Meni generalno ne smeta religija, još manje vera, ali mi smeta uplitanje u svakodnevni život kako vernika tako i one koji odbijaju da veruju u istu stvar. Šta ima da traži religija u državnim školama? Da li se biologija ili matematika predaje u crkvama? Takve sasvim obične stvari meni smetaju. Od ateističkog društva pretvaramo se u religiozno-fundamentalističko.
Ali najgora stvar od svega je što se velika većina onih koji tvrde da su vernici – ne ponaša u skladu sa onim u šta (tvrdi) da veruje. Sasvima sam siguran da i ne veruju iskreno. To je postao trend, ali uz jednu opasnu razliku: ako nisi sa nama onda si protiv nas u onom najagresivnijem smislu.
Ja ti se stvarno izvinjavam na preterivanju, bio si upozoren 🙂
Slažem se sa bluesmanom, sve religije su zasnovane na dogmi – usvojenoj istini iznad svega koja je neproveriva, niti se proverava. Sledbenici samo „proučavaju“ dogamtsku istinu i što više jednosmerno prime informacija stajnu na viši hijerarhijsku stepenicu. Što znači da tu nema nikakve komunikacije ni interakcije, samo indoktrinacije.
@bluesman
Nemoj da se izvinjavaš, ne naplaćuju hosting po dužini komentara! 🙂
Samo da malo stavimo nogu na kočnicu: povod za ovu „raspravu“ su reči nekog trećeg, dakle mi to obojica komentarišemo stavove „trećeg čoveka“ (dobar stari film, sećaš se?), a ne vodimo polemiku.
Bar ja pokušavam da to ne radim, jednostavno zato što nemam dovoljno adrenalina da raspredam na ovu temu.
Ulećeš u zamku poistovećivanja crkve i vere, a sigurno nisi to hteo – naš pronalazač relativnosti je govorio o veri, zar ne? Pripadnost pojedinoj crkvi u smislu potpunog poštovanja njene dogme, a svaka počiva na dogmi, svakako nije nešto na šta bih ja pomislio tvrdeći da je Ajnštajn religiozan.
Po meni, čovek govori vrlo lucidno i na način na koji veliki deo ljudi shvata religiozna osećanja. Mani crkvu kao instituciju – sve su institucije podložne istom „prekoračenju ovlašćenja“, što naravno ne znači da zbog toga treba zažmuriti.
Pusti svet da radi šta mu je volja, pa i da bude, kako ti misliš, licemeran ili ne znam već kakav. Što te to toliko žulja kad nisi vernik? Znaš i sam – kad neko suviše vatreno zagovara jedan stav, prvo što se pitaš je: a, dakle ti sumnjaš u to? 😉
Mada ja ne bih imao dovoljno argumentacije da dajem takve kvalifikacije. Slažem se da postoji trend, ali pre će biti da je to potreba za „kolektivnim ja“, za pripadnost grupi, što je legitimno i psihološki nužno.
U svakom slučaju uspeo si da preseliš deo diskusije na temu religije, koja bi bila prikladnija uz tvoj post. Ovde se o tome govori samo u jednoj ili dve rečenice. Ali, rekoh ti, nema veze – sve dok „ulazi u hosting!! ;))
Ima tu još mnogo pravih zanimljivih stvari za priču, ovakvu kakvu su sad započeo. To je prava tema, a ne pojednostavljeni stavovi zgodni za šaljive tekstove.
Ovde je „crvena nit“ pogled Radenkovića na budućnost Interneta – ne religija. Inače, tvoje reči, u ovom komentaru, sasvim su korektne.
Problem je samo tehnološke prirode: teško je raspravljati o složenim temama na ovaj način, to je moguće jedino direktno. Pogubim se, inače, u silnim rečenicama (i svojim i tuđim) pa ne znam više gde šta pripada.
Uživaj u lepom danu! :))
@Goran Aničić
Gorane, tvoj komentar je „sleteo“ dok sam pisao Bluesmanu, a kad sam ga video već sam bio u nekom „drugom filmu“.
Video si u međuvremenu skoro doslovno neke svoje reči u odgovoru upućenom njemu.
Napisaću samo da su načini kretanje po vertikali (ili horiznontali) svake uređene institucije zasnovane na hijerarhiji prilično slični – bilo da je to crkva, vojska, država, stranka…
Uglavnom, najodaniji „dogmi“ nisu oni koji stignu najdalje ili su to vrlo retko. Drugi aršini odlučuju, znatno „prizemniji“.
Žao mi je što si i ti otišao off topic, a čovek si koji može sigurno dosta toga da kaže o glavnoj temi ovog posta – odnosu Interneta i realnosti i budućnosti tog odnosa.
Pogrešno si shvatio. Mene „žulja“ što je čovek u (bilo kojoj) državi pod jarmom (bilo koje) religije građanin drugog reda jer se postavlja teza ili si sa nama ili si državni neprijatelj, izdajnik, ne-patriota… (popuni sam najgore moguće diskvalifikacije). Sigurno znam, što sam i dokazao nekoliko puta, da mnogo više volim moju zemlju od 99% tih koji se busaju u grudi, a krst nije nikakav dokaz rodoljublja.
Da, pravim razliku između vere, religije i crkve, baš u takovom redosledu od dobar ka zao. Ovi poslednji su ljudi koji grabe ličnu dobit na osnovu prva dva, i sa njima imam veliki problem.
Ne bih više na tu temu, rekao sam i više nego što dolikuje komentaru na tuđem blogu 🙂
@bluesman
Nemoj da se ljutiš – shvatio sam, ali sam hteo da to ovako jasno i kažeš, zanimljivije je i preciznije!
Inače, ti si povlašćeni posetilac ovog bloga – piši koliko hoćeš, sva prava zadržavam!! ;))
Ih bre, … pa ne ljutim se, samo pišem malo „direktnije“, „iskrenije“ i pravo u poentu da ne oduzimam ni previse vremena ni prostora na tvom blogu. Inače, ne komentarišem često, a na tvom blogu imam najiše komentara. Eto, opet to radim… zbrzam da ne davim previše… ovo je trebao da bude kompliment 🙂
@bluesman
Kažem ti ja da je tehnologija trula za ovakve dijaloge: stalno se izvinjavamo bez razloga!
To moje „izvini“ se odnosilo na kvarnu nameru da te primoram da kažeš još nešto, upravo ono što si i ti sam ocenio da treba da se pojasni.
;))
Korektor ima slobodan dan? (pažljivo pročitaj podnaslov) Nema na čemu. A post je kao i uvek super (komentari još bolji)
@Miodrag Ristić
Korektor NEMA ni sat pravog slobodnog vremena! Hvala! :))
A da pročitaš još jednom? (danas baš nisi u formi…) Radim ja ovo i honorarno ako treba…
A-pro-po hipi pokreta: juče sam čuo da postoji fotografija Bila Gejtsa sa 4-5 najbližih saradnika iz vremena kada je osnivao kompaniju (duge masne kose, hipi garderoba, i slično) Navodno je iz neke reklame, pa ispod stoji i slogan: „Dali bi ste ovim ljudima poverili svoj novac?“ Oni koji su u to vreme „naseli na priču“ i poverili im novac (na berzi) sada su verovatno milioneri…
@Miodrag Ristić
Neverovatno, još dve greške u jednoj jedinoj rečenici! Stvarno imaš oko!
Najteže je svoje greške primetiti. Znaš za ono: uzmi bilo koju reč, zadrži prvo i poslednje slovo na tim mestima, a ostala ispretumbaj kako hoćeš. I opet ćeš je pročitati bez problema.
Zato ja svoje tekstove uvek dajem nekom da pročita pre puštanja u finalni PDF.
Hvala ti! :))