Piše gost na blogu Pedja Pušelja
Posle teksta o korporativnom prisustvu na društvenim medijima, dobio sam poziv od Dragana da gostujem ovde i kažem ima li smisla aplikovanje istog u Srbiji u uslovima malih biznisa i na koji način. Kada kažem mali biznis, mislim pre svega na poslove tipa male lokalne pekare, restorana, perionice automobila ili frizera… Uz malo mašte, ovaj spisak može biti poduži.
Mislim da je za (ne)prisustvo srpskih malih bisnisa na društvenim mrežama jedini problem samo neopravdan strah od novih stvari. OK, stvar je skroz nova i na “svetskom nivou”, ali zaista ne vidim ni jedan opravdan razlog zašto neko ko ima mali biznis ne bi ušao u online kontakt sa potencijalnim i stalnim klijentima i sa minimalnim troškovima ušao u dalje razvijanje istog posla i time povećao kredibilitet i promet?
Primeri kompanijskog prisustva na društvenim medijima
Prvo, da li je danas potrebno za jedan frizerski salon, na primer, da ima i svoj web sajt ukoliko želi beneficije od online korisnika? Nije! Naravno da je bolje da postoji, ali nije presudno, danas beneficije mogu doći i bez korporativnog web sajta.
Jednu interesantnu ideju za prisustvo pekare na twitteru sam već pominjao na svom blogu. OK, tu je možda potrebna veća investicija (stvar je doduše automatizovana), ali mislim i da se i bez toga može približiti svojim korisnicima na društvenim medijima. Dovoljno je da “prenesete atmosferu” iz vaše pekare pomoću fotografija, kratkih videa i simpatičnih status.
Frizerski salon može da ima veliku korist od svog prisustva na Twitteru i Facebooku! Promocija kreativnosti fotkicama direktno iz salona, statusi kroz koje bi se širila pozitivna energija i time dobijalo na imidžu salona, konstatan kontakt sa svojim stalnim i potencijalnim klijentima… Pa sve to gotovo besplatnim kanalom, malo li je?
Pored kvaliteta koji se za mene podrazumeva, jedna od bitnijih stvari koja može da vam pomogne za distanciranje od svoje konkurencije je i komunikacija i davanje dodatnih vrednosti vašoj usluzi ili proizvodu.
Ajde da probamo sa još jednim primerom, restorana recimo. Jedan restoran uz dobro kordinisan rad na društvenim mrežama može haos napraviti među konkurencijom na ovim prostorima. Tu ima toliko “prostora” za online rad da meni već ide “voda na usta” 🙂
Zamislite fotke jela koja izlaze iz kuhinje u vreme večere i pojavlju se na Live Feedu vaših fanova na Facebooku. Ili efekti dobrih twitpicova na Twitteru dok kuvar radi “završnicu” sa nekim pilećim medaljonima na kajmaku? A šta reći za blog (ili još bolje videoblog) sa receptima specijaliteta ili preporukama za vina?
Da li pojavljivanje jedne perionice za automobile na Facebooku ili Twitteru može povećati njene beneficije? Naravno da može. Da li je loše što izbegavajući klasične medije možete potencijalnim korisnicima pokazati kako se ophodite prema njihovim “ljubimcima”? Tu su naravno i direktni kontakti sa svojim klijentima gde ih možete posavetovati o auto-kozmetici. A ako još imate jednog fana automobila među svojom ekipom možete od njega napraviti pravu zvezdu snimajući kratke video zapise gde bi on recimo pričao o modelima automobila koji se dovoze. A posebno o tuningovanim verzijama 😉
Da li ima da to neko već radi?
Naravno, u Srbiji već ima primera gde se ovo sve primenjuje, stidljivo doduše, ali ima ih. Za konkretne gore navedene primere ne znam. Ali recimo izdavačka kuća Vega Media iz Novog Sada je već prisutna par meseci. Tanja Vehovec sasvim fino vodi njihov Twitter i Facebook nalog. Da li znate da Vega Media radi i simpa video trejlere za knjige koje izdaje? 🙂
Još jedan primer uspešnog korporativnog prisustva na društvenim medijima je i Story.rs. I ako je sam sadržaj na Story.rs za mene totalno neinteresantan, moram da kažem da Nebojša na izuzetno dobar način vodi njihovu Facebook stranicu, YouTube i Twitter nalog. Možda nije mali biznis, ali po meni čista petica i morao sam ga navesti kao primer, skroz se izdvaja od svoje konkurencije sa ovim.
Šta te sprečava?
Kao što sam napomenuo gore, bitna stvar je pozitivno se distancirati od svoje konkurencije. Ali na kom tržištu? U Srbiji postoji preko 2 miliona korisnika Interneta sa svakodnevnom tendencijom povećanja (tek smo na 30% Internet penetracije u Srbiji). Na žalost, nisam uspeo pronaći nikakve podatke po gradovima, ali ja defitivno ne bih čekao tzv. kritičnu masu ((oko 50-60%) i odmah bi se bacio na hvatanju online pozicija. Prvo zato što bih poslovne rezultate osetio odmah, drugo zato što ću kasnije kada se kritična masa stvori, jako lako održavati to dok će se konkurencija tući.
I nemojte se zavaravati samo sa brojkama korisnika, već sam pisao o važnosti svakog vašeg korisnika. Ali priča se ne završava samo na tome. Radi se da današnji korisnik više veruje šta čuje od svog poznanika nego vašem bilbordu ili reklami na TV-u! On traži da mu se približite. U vreme dok vaša konkurencija još uvek to ne radi vi ste u prednosti.
Mislim da vam društveni mediji (blog, vlog, twitter, facebook) nude jedno rešenje koje je izuzetno jeftino i istovremeno efektno. Na vama je da ga iskoristite ili ne.
Ovaj tekst bi trebao biti poput lekcije iz udzbenika o poslovanju. Nadam se da ce ga neko primijeniti uskoro.
Kod populacije koja koristi internet (a koja nije vise zanemarljiva po broju i tek nece biti) informisanje u uslugama se odvija gotovo iskljucivo preko interneta. Meni je preslo u naviku da bilo koju radnju koja me zanima “izlistam” na prestrazivacu. I kao sto me neljubazan prodavac moze naterati da se okrenem i odem iz prodavnice, tako me nepostojanje neke radnje online moze dovesti u zabludu da ona ne postoji, ili pak ako drustvenim medijima rukovode lose ili nespretno, da ih samo po tome zapamtim.
Ovo je mikro nivo, licni ugao.
Globalno, takve radnje su u konkurenciji s drugim radnjama iste kategorije. Zdrava konkurencija mora da donese ulaganje maksimuma zalaganja, kreativnosti i znanja, da bi krajnji rezultat bio yavooljavajuci. Koriscenje drustvenih medija u svrhu marketinga i publiciteta moze da bude samo plus.
Twitter svakako ima smisla u direktnoj small bussiness prodaji, takoreci jedan-na-jedan, davalac-korisnik. Posebno je zanimljivo ako se delatnost kombinuje sa nekom uslugom u realnom vremenu (kuvanje, pevanje, pranje…), pa moze da se prati bas samo desavanje.
Tada se zadrzava taj licni kontakt, koji je smisao Twittera.
Medjutim “cvrkutanje” raznih korporacija nema smisla jer je taj “cvrkut” poprilicna manipulacija, po nacinu nastanka kao i po prijemu i obradi feedback-a.
Drugi problem bi mogao da nastane kod zagusenja, kad od silnih “tvitova” sa palacinkama iz kuhinja svih restorana u ulici postane muka. Ali o tome mozemo da pricamo kad dodje na red,a kako stvari teku ovo nece ni da zazivi kod nas a vec ce ga smeniti neko drugo otkice.
Licno cvrkutanje, iz minuta u minut, je takodje bezveze. Ne bih voleo da razgovaram sa nekim ko “tweet-ografise” svaku rec na net.
“Ispeci, pa reci (Think-ni, pa Tweet-ni)” kod takvih ljudi ne postoji, a to ne volim.
Frizerski salon koji je umešan u društvene medije a ne isporučuje zaista dobro šišanje bi propao. Društveni mediji su rizik za sve one (beogradske) frizere koji pojma nemaju ni ravno da ošišaju šiške. Barem ja nisam od onih koji tu uslugu kupuju zbog servisa – čim primetim da pokušavaju da budu zabavni, sledi mi se krv u žilama.
Poenta nije da se dobro zabaviš tih 1h a da nakon toga nosiš mesec dana idiotsku frizuru.
Dakle – frizerski salon? Može, ali za muškarce. Njima je ionako svejedno kakvi idu u svet.
Ama cekaj, Jelena, ako si ti uticajan tviteras, okacices svoju sliku i reci da je ta frizura HIT!
Onda ce svi followers-i da se oduseve, BESPOGOVORNO, jer imas online reputaciju!
Za ocekivati je da:
a) u narednih 14 dana pola Balkana bude osisano kao ti
b) frizerski salon udesetostruci profit
c) da se angazuje marketinska agencija i web pregalac koji ce napraviti neku aplikaciju za zakazivanje termina godinu dana unapred
d) od svakog klika ces zaraditi cca 18.000 dinara u naredna 3 meseca.. a za te pare ces,valjda, konacno moci da se osisas kako ti ‘oces.
Sa pristojnom frizurom mozes da dobijes i pos'o sa placenim seminarima, npr. PR frizerskog salona od koga je sve krenulo.
Nakon 2 godine, poceces da drzis i sopstvena predavanja o online reputaciji na bazi nagomilanog iskustva.
Twitter je majka!
Samo da se postidim zbog zaista nepismenog komentara. Žurila sam, da li mi se oprašta?
@Linga
Nego šta! Drago mi je da si ostavila komentar, a mi novinari smo, naviknuti na brzinu, oslobođeni obaveze da sve bude “ispeglano!”
(Odaću ti tajnu: kad ispadne nešto naopako u novinama, pa usledi nečija primedba, ja kažem ‘ladno da je to “štamparska greška” mada taj pojam u ovoj eri ne znači ništa. I veruju mi – što je najbolje u svemu!)
@drnch
pare nisu problem, problem su frizeri u Beogradu, potpuna su tragedija 🙂
A to sa proglašavanjem neke frizure hitom – ima manekenki koje će time da se bave…
Hoću da kažem da to kod mene ne bi uspelo – imaj u vidu da 90 % ljudi nije takav kupac, i da kod njih može svašta da prođe. Znači ako je ciljna grupa u tih 90%, go for it, vole ljudi hype, nemam ja ništa protiv da ONI budu ošišani loše.
@drnch
i btw. hvala na pitanju, zadovoljna sam svojom frizurom i svojim poslom i nikada ne bih bila PR frizerskog salona 😉
e da
pazi ovamo: ako bi frizer recimo uradio nešto LOŠE i ako bi TA slika krenula po društvenim medijima, samlo bi se sahranio, zar ne? Zato mislim da je za njih užasno rizično da se uključuju, user commenting bi ih dotukao ako nisu stvarno-najstvarnije sjajni.
Moć društvenih medija je velika. Ali je kod frizera ogroman i rizik…
Ono što bi mogli da urade umesto društvenih medija je recimo da na svom sajtu podele kupone sa popustom. I da TU AKCIJU izreklamiraju, razume se, i preko društvenih medija. To je onda nešto. Svaka druga interakcija je previše rizična – a Srbi vazda bili emotivni, zar ne….bilo bi tu h8 da ne poveruješ.
@Jelena: Frizer bio ili ne na twitteru tu su ljudi koji idu kod njega. Na njemu je samo da li ce i on biti lider svog tribesa ili taj posao ostaviti nekome drugome (svojoj konkurenciji ili nekom hejteru). Nije nikako rizicno bti na twitteru nego biti fejker u svom poslu.
Ti sto ovde predlazes je realno da on KRIJE da je los, a da se reklamira kuponima za popust preko drustvenih medija (facebook i twitter) ??!
Sasvim se slazem sa Jeleninim stavom.
Mini scenario koji sam izlozio je i bio inspirisan nekim “predavanjima” koje sam cuo, po kojima nije vazno sta radis, vec je vazno kakav ti je viruelni rejting i ko te podrzava na net-u.
Dakle, po njima, shishke mogu i da budu krive, al’ ako ih dobro izTwittujes svi ce da ih obozavaju!
Problem je u tome sto to obicno govore ljudi koji se bave Twitovanjem a ne shishanjem a pored toga se najcesce tu ne shishaju vec im, mozda, odrade PR, pa se za honorar shishaju kod onoga ko ume.
@Drnch
šta reći…oni koji su se najviše trudili da pričaju sa mnom i iz čijih sam salona izlazila nezadovoljna su najveće face, i stalno ih viđam kojekuda po TV 🙂
Dakle, da. Mislkm da ne treba da se reklamira to kako rade (jer uvek ima nezadovoljnih, ja sam samo jedna u milion) već da se reklamira ono što je neporecivo. Popust. što da ne?
btw. ja kapiram da oni koji koriste magičnu krpu umesot češlja ne mogu da shvate moć dobre i frizure 🙂 I nemam problem s tim. Jedino što se web neće pretvoriti u Pink jednsotavno zato jer je komunikacija na webu dvosmerna ulica, tako da bolje da ni ne pokušavaju….samo zamišljam PRa frizerskog salona koji se suočava sa lavinom negat. komentara na razl,. platformama…..dakle online PR salona trebao bi da bude specijalista za krizne situcije, zar ne? Kuponi su ipak – bezbolni.
@Drnch
to kakav ti je virtuelni rejting i ko te podržava na net-u značiće samo budalama i apsolutnim početnicima. Svako iole ozbiljan proveriće pažljivije s kim ima posla. Odnosno, što kaže jedan moj kolega iz medija u svom facebook statusu pre neki dan “oko mene sve serdari i vojvode”. Mislite o tome.
Za neke “pobunjenike protiv svega” koji se “bave online PRom” trebalo bi firme da otvore posebno odeljenje za hendlovanje svih tih negativnih komentara. Ako uspeju nekome da naprave profit a ne trošak i glavobolju, sedećemo za istim stolom, što da ne….
“kakav ti je virtuelni rejting i ko te podržava na net-u, značiće samo budalama i apsolutnim početnicima”…
Lel'e, ih bash oplete! A tol'ke su grafikone i placene prezentacije
pravili! 😆
Sa'ce da ti izminiraju (Twit! Booooom!!!) virtuelni ugled, nacisto! 😆 😆
@Drnch
Pa kakav mamac takva i riba.
Ne kazem da nije vazno sta ima online (naprotiv), samo kazem da to nije sve 🙂