Page 5 of 18

Tajna pucnjave iz radija

24/07/2011 / Dragan Radovic / 0 Comments

O knjizi Tanje Tatomirović “Musolinijev mikrofon” (izdavač Društvo za odnose s javnošću)

U pozorištu Konstanci u Rimu 25. marta 1924. godine režim Benita Musolinija proslavlja petogodišnjicu osnivanja fašističkih borbenih grupa. Govor koji drži Duče prenosi italijanski radio. Širom zemlje, okupljeni u grupe koje prate istorijski prenos, jer to je bio uobičajeni način slušanja radijskog programa u fašističkoj Italiji koja nije imala dovoljno prijemnika “po glavi stanovnika”, Italijani slušaju govor učitelja i novinara koji je 1922. godine postao neprikosnoveni gospodar ove zemlje.

Ali, ne ide sve po planu. Tehnički nedostaci čine Musolinijeve reči gotovo sasvim nerazgovetnim.

Razočarani Benito, kako piše Tanja Tatomirović u knjizi “Musolinijev mikrofon”, “privremeno zapostavlja radio prenose. Ipak, tih godina počinje era radija, sredstva komunikacije i propagande koja će imati dubok i neizbrisiv trag na svakodnevni život Italije tog vremena.”

Malo blogera ili malo blogova?

05/07/2011 / Dragan Radovic / 32 0 komentara

Paradoksalno, iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova

Pre nekoliko meseci sam skoro sasvim prestao da pratim blogove. Namerno kažem „pratim“ jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati „lične virtuelne kolumne“ koje sam uspevao da pročitam od prve do poslednje rečenice.

Dobro, znamo da je na mreži i inače malo teže čitati bilo šta, još teže potpuno pročitati poduži tekst koji publici nudi nečije viđenje kakvog događaja (znate ono: nešto se dogodi, pa hajde sad na desetak mesta da „konzumiramo“ različita, mada uglavnom ista i dosadna, intelektualna razvlačenja testa za lošu pitu.) Ne mogu to, nemam strpljenja, a još manje volje da pratim više od 5 – 6 blogova te vrste, pa i njih tek kad me zaintrigira naslov ili tema.

Razloga ima mnogo, ali ovako na prvu loptu mislim da je najvažniji – dosada. Blogolandija je, verujem, postala (ili ostala?) dosadnija od raja. Fina klima, mnogo tapšanja po ramenu, predvidljivi obroci, ista plej lista, nešto malo loše serviranog rajskog voća… Uglavnom, ne znam baš tačno zašto je tako, ali taj koktel nije u skladu sa mojim anahronim analognim bićem.

Novinarska soba s pogledom na Palić i blogovanje od slike do slike

07/04/2011 / Dragan Radovic / 9 0 komentara

Sve možete da oprostite ljudima osim ako su dosadni. Ko je to, beše, rekao Miloju Sekuliću i Dragani Djermanović, a oni zapamtili ?

Uopšte nisam imao nameru da pratim Internet prenos (a što ne bi tako moglo da se kaže ?) ove Konferencije na Paliću. Dead line (cajtnot što bi rekao moj prvi urednik) prouzrokovan neizbežnom potrebom da se izbaci novi broj novina i zaradi nešto para za plaćanje računa, jedna važna proslava koja me čeka, išijas koji…(ma ne, ovo mi se omaklo), 12 stavki na spisku za kupovinu i još neke intimne stvari, overili su neopozivo moj dnevni raspored.

Sam vrag me naterao da kliknem na link i nađem se na Paliću (digitalno, ne i realno, ’em mu sveca.)

Onlajn novinarstvo po Ričardu Krejgu ili glupa pitanja ipak postoje !

10/02/2011 / Dragan Radovic / 7 0 komentara

Ako nameravate da se bavite onlajn novinarstvom, ili to već činite, ova knjiga vam svakako neće biti višak u ličnoj biblioteci

Mislio sam da će knjiga Ričarda Krejga (Richard Craig) „Onlajn novinarstvo“ biti još jedan polupročitan udžbenik u kućnoj biblioteci. Sin je stavio pred mene uz poluizvinjavajući smešak:

– Ja malo šetkao, pa naišao na nekoliko dobrih knjiga.

Ispostavilo se da je doneo tri, sve za novinarske početnike ili one malo ili više iskusne u tom zanatu. I sve iz izdavačke kuće „Clio“.

Ponekad sam džangrizavo praktičan pa nisam odoleo da ne saberem koliko je ovo „novinarsko trojstvo“ koštalo. Vau, više od 5.000 dinara!

Hm, nadam se da je ovo opravdana investicija? – nisam odoleo a da ne pokušam da zapodenem nešto malo verbalnog rata.
– Ih, zar sumnjaš – rekao je i izašao iz dnevne sobe dovoljno brzo da izgubim drugu stranu za borbu.

PR kao „nevidljivi“ član redakcije

11/01/2011 / Dragan Radovic / 11 0 komentara

Dobra komunikacija je “moneta” kojom PR može da „plati“ ulazak u redakciju svakog medija

Zanimljivu notornu činjenicu uglavnom previđaju svi: nekoliko dobrih PRova vlasniku medija prave uštedu jednaku bruto plati bar jednog novinara! Jednostavno je, zamislite šta sve stiže u redakciju iz institucija vlasti, kulturnih ustanova, javnih preduzeća, sportskih kolektiva, privrednih kuća…

To su „tone“ materijala idealnog za novinarske tekstove koje može da, koristeći ih, napiše mnogo manje ljudi nego da PRova nema ili da ne postoji valjana komunikacija sa njima. Bar je takvo iskustvo vlasnika lokalnog medija – u manjim sredinama je to verovatno vidljivije.

(Da pojasnim nešto: ovde zapravo mislim na portparole, a ne na PRove u pravom značenju. No, ti ljudi sami uglavnom više vole da ih nazivam PRovi pa ne vidim zašto ne bih! Razlika jeste velika, ali za potrebe ovog teksta nije od značaja.)

Jutro u redakciji

08/01/2011 / Dragan Radovic / 7 0 komentara

Neobjavljeni urednički uvodnik

Izjutra, oko devet, redakcijske prostorije još mirišu na jučerašnje čišćenje. Mislim na onu hemiju koja puni bar petinu budžeta medija.

Ima tu još malo reda po stolovima, ali više onako, u tragovima.

Redakcija nije ambulanta i neprirodno je ako su, recimo, svi kablovi hardvera savršeno beli kao čaršavi po televizijskim reklamama. Mada, priznajem nevoljno, operacije koje se tu ponekad izvode nisu ništa manje suptilne od složenih medicinskih zahvata.

Izjutra volim da pijem svoj omiljeni izum: pola čaše mineralne vode, pola soka od jabuke, a ono iznad toga celog presečeno sa pola prsta „Guarane.“. Dobro je u zdrave stvari dodati nešto života…

Ne moram to biti ja

09/12/2010 / Dragan Radovic / 16 0 komentara

Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te sasvim, baš sasvim, razumeti i podržati.

Ne znači da bi taj neko samo podupirao svojim mislima i rukama tvoje odluke ili te obavezno vadio iz haosa u kakav svi mi ponekad upadnemo. Morao bi da bude otvoren i jasan, dovoljno tvoj da te razume i ne sudi, ali i sasvim onoliko tvoj koliko je potrebno da ti i stvari koje ljudi retko govore jedni drugima saopšti na način kakav samo emocijama protkane reči mogu da prenesu.

Uvek kasno otkrijemo da nam život curi kroz prste i pred našim očima skoro sam zida čudnovate lavirinte kroz koje nevoljno moramo da prolazimo. Otme se kontroli i postane naš gospodar. I tako samovoljan, ne pitajući nas ništa, sagradi i nama puteve kojima moramo proći iako smo želeli nešto sasvim drugo.

Novinarska Patka

Page 5 of 18

Tajna pucnjave iz radija

Like this:

Malo blogera ili malo blogova?

Like this:

Novinarska soba s pogledom na Palić i blogovanje od slike do slike

Like this:

Onlajn novinarstvo po Ričardu Krejgu ili glupa pitanja ipak postoje !

Like this:

PR kao „nevidljivi“ član redakcije

Like this:

Jutro u redakciji

Like this:

Ne moram to biti ja

Like this:

Pretraga

Veliki prijatelj bloga

Ima ovde još tekstova!

Noviji tekstovi…

Svi tekstovi!

Ovde je počelo..