Definitivno ću upasti u zamku sopstvene definicije „antiblogerskog ponašanja“. A ona podrazumeva i „blogovanje o blogovima“. Ali, hajde, ne možeš biti obućar, a ne progovoriti ni reč o kvalitetu kože, pa, je li, niti bloger koji šapatom priča o svom „hobiju“ (loše izabrana reč).
Naravno, direktan povod za ovaj tekst je članak Dragana Varagiča „Šta je sinonim za ovdašnje blogove – Blogoidi, zatvorene zajednice, uticaj, trash…?”, kao i komentari koji ga prate, posebno mišljenje Miloša Krnete koje se, inače, može naći i na njegovom blogu, u tekstu „Blogopen bez svog bloga“. (Da ne idemo baš unazad do Rajskog vrta, ali sve je i započelo raspravom o BO, ako je to uopšte bitno za nastavak „promišljenija“.)
Pošto su ljudi izneli očigledno različite poglede (i) na temu „organizovanje blogera – da ili ne“, što je moje slobodno skraćeno tumačenje svega napisanog, kao i svaka dobra „mirođija“ skočiću u ovu supu po cenu da budem izviždan zbog kvarenja ukusa.
