„I don’t like monday“
Dragan Varagić je pokrenuo zanimljivu i važnu temu, a po mom viđenju i „dve u jednoj“. Dakle, koliko smo emocionalno zreli da prepoznamo svoje glavne probleme i izađemo sa njima na kraj, konkretizujući to čuvenim „sindromom ponedeljka“, odnosno odbojnosti mnogih prema danu kada počinje „radna nedelja.“
Ovaj post je tek delom moje viđenje i komentar Varagićevog članka – po običaju tekst koji sam napisao prevazišao je svaku meru pristojne dužine komentara, a i sam sam, odavno uočivši koliko je knjiga Danijela Golemana „Emocionalna inteligencija“ uticala na shvatanja mnogih u Srbiji, napisao i držao neke teze u „draftu.“ (Uzgred, naš popularni psiholog Zoran Milivojević, koji ima i svoj nalog na Fejsbuku, piše itekako zanimljive knjige i članke na temu emocionalne inteligencije.) U suštini ovo je moje viđenje razloga zbog kojih ljudi vole ili ne svoje radno mesto i njihovog odnosa prema slobodnom vremenu kao kruni lepote življenja.
Continue reading
Definitivno ću upasti u zamku sopstvene definicije „antiblogerskog ponašanja“. A ona podrazumeva i „blogovanje o blogovima“. Ali, hajde, ne možeš biti obućar, a ne progovoriti ni reč o kvalitetu kože, pa, je li, niti bloger koji šapatom priča o svom „hobiju“ (loše izabrana reč).
23.40 – Zustavljam virtuelno vozilo u dvorištu D.V. (Dragan Varagić). (Podsetiti servisera da je kuler na izmaku snaga.) Kod pomenutog se vodi rasprava na temu u kojoj se pominju parada i ponos. Izbor reči za događaj (izgleda da je to najznačajnija „manifestacija“ u Republici S. sudeći po broju tekstova koje su mi dali ovi iz press klipinga) dovodi me u zabunu. Ako počnem da elaboriram svoje mišljenje osvanuću za PC-jem. Izdvajam opasku 
Znate „zakon tri kabla?“ Jednostavan je, baš kao i problem o kojem govori.
