Slučaj Bećirić: (ne)dozvoljena “igra na sigurno” ili samo igra
Ma kako se pravno završila senzacionalna triler priča o jurnjavi za dobicima na SMS licitacijama Državne lutrije, Predrag Bećirić, četrdesetogodišnjak iz Beograda, ostaće svakako dugo makar povremena tema priča i (suprotstavljenih) mišljenja srpske javnosti.
Da li je čovek, koji je uz pomoć svog softverskog programa, 20 umreženih kompjutera, 200 mobilnih telefona i grupe od 14 pomagača genije koji je “nadmudrio sistem”, jednostavno nadigrao softver Državne lutrije, a takođe i sprečio druge da nameštaju ove popularne igre ili je, pak tek lucidni softverski i organizacioni majstor koji je svoje sposobnosti upotrebio da nedozvoljenim sredstvima dođe do 120 “punta” i sedam stanova, prevashodno je u ovom času priča za pravosuđe. Što zbog stotina hiljada igrača koji su igrali unapred izgubljenu igru, što zbog samog Bećirića koji će imati priliku da sam objasni sve kockice ovog dosad neviđenog mozaika, što zbog javnosti koju ovakve priče uvek privlače.