O razredu koji je „maturirao na Fejsbuku“ i nastavio da postoji i sazreva zahvaljujući kontaktima na najvećoj društvenoj mreži
25 gimnazijalaca iz Kovina osnovalo je 2008. godine zatvorenu grupu na Fejsbuku. Većina je pohađala jedan razred, ali pridružili su im se i drugi prijatelji.
Danas su već uveliko odrasli ljudi. Skoro svi su i „akademski građani“, poneko je završio studije, drugi su, opet, blizu apsolventskog statusa, „mastera“ i ostalih naziva koji prate univerzitetsko obrazovanje.
Deo njih se zaposlio, poneko radi uz studije i izdržava sam sebe ili pridodaje tako roditeljskom „investiranju“ u budućnost.
Nisu „uniformisani“, nisu svi na jednom fakultetu ili univerzitetu, nisu odavno više čak ni u jednom gradu. Većina studira i najveći deo godine provodi u glavnom gradu, a poneko se odselio iz Srbije i živi u inostranstvu.
U grupi su budući (ili sadašnji) nutricionisti, pravnici, filolozi, profesori, lekari, fizioterapeuti, ekolozi, ekonomisti, grafički dizajneri, sportski treneri, mašinci, inženjeri zaštite na radu, bezbednjaci…
Postoji rašireno mišljenje da nije loše biti kralj ili kraljica, ali nekima od njih, u davna vremena, glave je došlo – očajno informisanje i još više glavolomno komuniciranje sa udaljenim delovima sopstvene zemlje.U doba španskog kralja Filipa, u drugoj polovini XVI veka, trebalo je 13 dana da se vest prenese od Madrida do Napulja. A da bi vest brodom stigla od Španije do Filipina, ponekad i dve godine, piše u Društvenoj istoriji medija Isa Brigs. „Znači, mnogo“, što bi se danas reklo u šaljivim „cvrkutima“ na Tviteru, 😉
