Štampa u Republici Srbiji je slobodna – da umukne kad god joj to bude rečeno.
Ovo neotuđivo pravo medija u žestokoj demokratiji, koju uživamo, najzad je svoju potvrdu dobilo i u novousvojenim izmenama Zakona o informisanju. Amin!
Po slobodi medija mi smo oduvek bili poznati, cenjeni i uvažavani. Demokratska načela o zaštiti imena i lika druga Tita svojevremeno su samo na kratko ukaljala čast srpskim medijskim popečiteljima, ali nakon današnjeg brzog i efikasnog usvajanja izmena, dopuna i prepona, eto nama opet mile nam slobode pisanja koja je zaštitu dobila i u visokom narodnom domu.
U zemlji koja cveta, razvija se neverovatnom brzinom i hrli ka blagostanju, u zemlji koja probleme mora da izmišlja kako bi vlast imala šta da radi, ovako strmoglavo donošenja izmena medijskih zakona još jedna je potvrda da će naši omiljeni rukovodioci i političari učiniti sve za svoj narod. Eto, na primer, neće dozvoliti štampi da nekažnjeno piše o tzv. javnim ličnostima, političkim i drugim narodnim dobrotvorima!
Jer, zamislite, do jutros su ama baš svi mediji bili nestašni, drski i znatiželjni kao predškolci – od danas su te za novinara suvišne osobine zakonom gurnute sa revolucionarnog puta u Evropu.
OEBS je, doduše, mrmljao kako tu nešto ne valja, ali stanite! I oni imaju pravo da greše – brzo će shvatiti da je zakon donet radi narodne polze, a ne zaštite svetlog lika političkog trudbenika, kako bi to rekao pesnik.
Srećna vam sloboda štampe, novinari!